БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА У СВЈЕТСКОЈ МИГРАНТСКОЈ КРИЗИ: ПОЛИТИЧКИ И СОЦИЈАЛНИ АСПЕКТИ

Abstract

Највећи дио своје историје људи су живјели „културу миграција“. Помјерајући се са једног на друго мјесто стварали су погодности за себе, али неријетко и конфликте. Систем држава успостављен од неолитске револуције на овамо створио је баријере за кретање људи у виду политичких граница, али и културних, јер је сваки политички простор градио своју специфичну друштвеност и норме понашања. Свијет сиромашних и богатих је данас постављен у кретњу на релацији Југ и Исток према Сјеверу и Западу. Немогућност да прими све мигранте и да их интегрише Европа је показала 2014. године. Мигрантска криза постала је доминантно политичко питање европских грађана и елита. Расправа се најинтезивније одвијала у плуралним и постконфликтним друштвима, гдје је имала највеће политичке и социјалне посљедице. Таква је Босна и Херцеговина која одржава мир и политички поредак кроз системска ријешења „кочнице и равнотеже“, путем преговарања, акомодације и консензуса. Међутим, велике геополитичке, економске и социјалне кризе, попут мигрантске, тест су за политичке партије подијељених и постконфликтних друштава, па тако и босанскохерцеговачког. Из партијских сукоба плурална друштва често излазе још подијељенија и конфликтнија. Мигрантска криза показала је међупартијске разлике и сложеност национално-партијских односа у Босни и Херцеговини, а посебно њене структурне и функционалне слабости. Мигрантска криза отворила је два кључна питња у Босни и Херцеговини. Прво је могућност измјене њене национално-религијске мапе Босне, а друго наметање преноса надлежности из области социјалних политика са ентитетског на државни ниво власти што се латентно покушава током мигрантске кризе. Овај рад је мултидисциплинарног карактера, те припада двијема областима: политичкој теорији и области социјалних политика.