ODRŽIVI PRISTUP TRETMANU OTPADNIH VODA U PROIZVODNJI MLEKA I MLEČNIH PROIZVODA

Abstract

Mlečna industrija proizvodi otpadne vode u svim fazama proizvodnog procesa, od primarne prerade i separacije mleka do proizvodnje, pakovanja i distribucije finalnih proizvoda. U zavisnosti od vrste proizvoda, faze proizvodnje i veličine proizvodnje, otpadna voda koja nastaje, uglavnom se sastoji od ostataka mleka, mlečne masti, proteina, laktoze i ugljenih hidrata, deterdženata i hemijskih reagenasa. Generalno, mlečna industrija proizvodi mnogo otpadnih voda, skoro 0,2–10 l po 1 l prerađenog mleka . S obzirom da mlečna industrija proizvodi različite proizvode, karakteristike efluenta mlečne industrije se takođe značajno menjaju u zavisnosti od tehnika rada koje se koriste u procesu. Otpadne vode mleka karakteriše variranje pH vrednosti; visok nivo biološke potrošnje kiseonika; variranje hemijske potrošnje kiseonika i sadržaja masti, ukupnog fosfora i ukupnog azota. Granične vrednosti emisije za određene grupe ili kategorije zagađujućih supstanci za tehnološke otpadne vode pre njihovog ispuštanja u recipijent definisane su Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagačujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje (Sl. glasnik RS 67/2011, Sl. glasnik RS 48/2012, Sl. glasnik RS 1/2016). Da bi ispunile zahteve za ograničenje emisije i zaštitile životnu sredinu, mlekare treba da koriste odgovarajuće tretmane otpadnih voda. Ovaj rad će predstaviti tehnike koje su efikasne, ekološki prihvatljive i ekonomski dostupne.