KARAKTERISTIKE LIČNOSTI KAO PREDIKATOR NEZGODA

Abstract

Postoji niz empirijskih radova koji povezuju neke osobine ličnosti sa učešćem u nezgodama. recenziji literature iz 1961 godine, koju je uradio Kheehn, zaključeno je da ekstraverzija, verovatno praćena neurozom, povezana sa većom odgovornošću za nesreće. Mnoge studije koje se bave ispitivanjem odnosa između ličnosti i umešanosti u nesrećama fokusirale su se na saobraćajne nesreće. Jedna od poteškoća sa studijama ličnosti je to što im je nedostajala koherentna taksonomija, i to je rezultiralo time da se meri veliki broj osobina ličnosti, koristeći mešavinu različitih vrsta metodologije. Studije koje su rađene do sedamdesetih godina prošlog veka, koristile su upitnike (npr., Katz skale prilagođavanja), projektivne testove (npr., TAT, Roršarh) i kliničke intervjue, dok novije studije favorizuju inventar ličnosti kao što je 16PF. Odmerene osobine ličnosti uključuju ekstraverziju, neurotičnost, socijalnu neprilagodljivost, agresivnost, impulsivnost, lokus kontrole, traženje senzacija i, u skorije vreme, pozitivnu afektivnost/negativnu afektivnost i ponašanje Tipa A. U cilju razjašnjenja postojeće literature, Robertson i Clarke (2002) sproveli su meta- analizu ličnosti i profesionalnih nesreća, koristeći taksonomiju „velike petorke“ za kategorizaciju osobina ličnosti. Rezultati su otkrili validnost povezanu sa kriterijumom (nekorektna) za četiri od velikih pet faktora: (niska) prihvatljivost, otvorenost, neurotičnost i (niska) savest (sa nepreciznom značećom validnošću od 0.32, 0.29, 0.19 odnosno 0.15). To ukazuje na to da su pojedinci visoko u otvorenosti i neurotičnosti, a niski u prijatnosti i savesti, podložniji da budu umešani u nesreću.