ZBORNIK STED KONFERENCIJE

APPLICATION OF ARTIFICIAL NEURAL NETWORKS ACROSS VARIOUS DOMAINS: A RESEARCH OVERVIEW

Dejan Kojic — 2024-10-30

The research provides an examination of the Artificial Neural Networks (ANNs) application across diverse domains of creativity. In addition to exploring the theoretical background of machine learning and artificial intelligence, numerous practical applications of ANNs are discussed in fields such as education, agriculture, traffic, environmental protection and healthcare. The primary aim of these studies is to enhance predictive capabilities across various parameters, thereby facilitating automation of processes or generating valuable insights within specific domains. The outcomes of these applications result in user-friendly interfaces designed to disseminate useful information to individuals without advanced IT proficiency. Future work in this area is anticipated to involve the integration of additional sensors to obtain more precise results and ensure the incorporation of all relevant input parameters.

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА У СВЈЕТСКОЈ МИГРАНТСКОЈ КРИЗИ: ПОЛИТИЧКИ И СОЦИЈАЛНИ АСПЕКТИ

Dejan Kojic — 2024-10-30

Највећи дио своје историје људи су живјели „културу миграција“. Помјерајући се са једног на друго мјесто стварали су погодности за себе, али неријетко и конфликте. Систем држава успостављен од неолитске револуције на овамо створио је баријере за кретање људи у виду политичких граница, али и културних, јер је сваки политички простор градио своју специфичну друштвеност и норме понашања. Свијет сиромашних и богатих је данас постављен у кретњу на релацији Југ и Исток према Сјеверу и Западу. Немогућност да прими све мигранте и да их интегрише Европа је показала 2014. године. Мигрантска криза постала је доминантно политичко питање европских грађана и елита. Расправа се најинтезивније одвијала у плуралним и постконфликтним друштвима, гдје је имала највеће политичке и социјалне посљедице. Таква је Босна и Херцеговина која одржава мир и политички поредак кроз системска ријешења „кочнице и равнотеже“, путем преговарања, акомодације и консензуса. Међутим, велике геополитичке, економске и социјалне кризе, попут мигрантске, тест су за политичке партије подијељених и постконфликтних друштава, па тако и босанскохерцеговачког. Из партијских сукоба плурална друштва често излазе још подијељенија и конфликтнија. Мигрантска криза показала је међупартијске разлике и сложеност национално-партијских односа у Босни и Херцеговини, а посебно њене структурне и функционалне слабости. Мигрантска криза отворила је два кључна питња у Босни и Херцеговини. Прво је могућност измјене њене национално-религијске мапе Босне, а друго наметање преноса надлежности из области социјалних политика са ентитетског на државни ниво власти што се латентно покушава током мигрантске кризе. Овај рад је мултидисциплинарног карактера, те припада двијема областима: политичкој теорији и области социјалних политика.

ODRŽIVI PRISTUP TRETMANU OTPADNIH VODA U PROIZVODNJI MLEKA I MLEČNIH PROIZVODA

Dejan Kojic — 2024-10-30

Mlečna industrija proizvodi otpadne vode u svim fazama proizvodnog procesa, od primarne prerade i separacije mleka do proizvodnje, pakovanja i distribucije finalnih proizvoda. U zavisnosti od vrste proizvoda, faze proizvodnje i veličine proizvodnje, otpadna voda koja nastaje, uglavnom se sastoji od ostataka mleka, mlečne masti, proteina, laktoze i ugljenih hidrata, deterdženata i hemijskih reagenasa. Generalno, mlečna industrija proizvodi mnogo otpadnih voda, skoro 0,2–10 l po 1 l prerađenog mleka . S obzirom da mlečna industrija proizvodi različite proizvode, karakteristike efluenta mlečne industrije se takođe značajno menjaju u zavisnosti od tehnika rada koje se koriste u procesu. Otpadne vode mleka karakteriše variranje pH vrednosti; visok nivo biološke potrošnje kiseonika; variranje hemijske potrošnje kiseonika i sadržaja masti, ukupnog fosfora i ukupnog azota. Granične vrednosti emisije za određene grupe ili kategorije zagađujućih supstanci za tehnološke otpadne vode pre njihovog ispuštanja u recipijent definisane su Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagačujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje (Sl. glasnik RS 67/2011, Sl. glasnik RS 48/2012, Sl. glasnik RS 1/2016). Da bi ispunile zahteve za ograničenje emisije i zaštitile životnu sredinu, mlekare treba da koriste odgovarajuće tretmane otpadnih voda. Ovaj rad će predstaviti tehnike koje su efikasne, ekološki prihvatljive i ekonomski dostupne.