АГОН

ИСТОРИЈА БУДУЋНОСТИ

Милан Миловановић — Fri, 17 Sep 2021 00:00:00 +0200

ДРАМА

РАСКРШЋА КОЈА НАС ОПЛЕМЕЊУЈУ (Осврт на први позоришни фестивал „На раскршћу“, у организацији Народног позоришта из Ниша)

Др Ненад Новаковић — Fri, 17 Sep 2021 00:00:00 +0200

Да ли нам требају позоришни фестивали, колико су и како осмишљени, коме су потребни и коме намијењени, колико коштају и шта нуде, шта остављају средини у којој се одржавају, а шта онима који учествују.....? Питања је много, а одговор је само један. Нови, први Позоришни фестивал балканског културног простора под насловом „На раскршћу“ у организацији Народног позоришта из Ниша даје нам за право, по свему виђеном да кажемо ДА. Требају нам овакви, осмишљени, тематизовани, отворени, позоришни сусрети на раскршћу, или на некаквом другачијем укрштању да видимо гдје је позориште данас и шта нас чека у времену које долази.

УМЈЕТНИЧКО РУКОВОЂЕЊЕ ПОЗОРИШТИМА У БАЊАЛУЦИ: критеријуми при избору аутора и промишљање будућности позоришта Републике Српске или

Горан Дамјанац — Fri, 17 Sep 2021 00:00:00 +0200

У самом наслову и уводном цитату, покушао сам синтетизовати форму излагања, као и став који презентујем. Уз велики ризик, да се замјерим локалним умјетничким руководиоцима, ипак ми савјест није дала мира, те сам одлучио искористити јединствену прилику да јавно проговорим о проблемима бањолучких театара. Присјећајући се естетско-етичких принципа великана свјетског театра, све ми говори да сам на правом путу и да овим чином испуњавам своју театарску етичку обавезу. Да ли ћу овим постићи нешто – нисам сигуран, али ми је намјера да подстакнем размишљања и расправу о овој теми, јер је мој утисак да су позоришта опасана високим бедемима сујете, зависти, ароганције, самољубља и ситносопственичких интереса, што нас нагони на детаљну анализу, критичко разматрање и предузимање
активности да се оваквог стање промијени.

МЕЂУНАРОДНИ СУСРЕТИ ПОЗОРИШНИХ ШКОЛА ДРАМСКИХ УМЈЕТНОСТИ (СТАНИСЛАВСКИ ПОЧЕТАК СТАНИСЛАВСКИЙ НАЧАЛО)

Мр Рената Агостини — Tue, 14 Sep 2021 00:00:00 +0200

Московски државни институт позоришних умјетности ГИТИС организује сваке године Међународни студентски фестивал позоришних умјетности Станиславски. Почетак (Станиславский. Начало). Фестивал окупља еминентне позоришне школе Русије, као и школе које у традицији образовања глумца његују рад по Систему Станиславског. Aкадемија умјетности Универзитета у Бањој Луци је четири године учесник фестивала. Ова фестивалска пракса је од изузетног значаја за размјену искустава, различитих приступа, метода и технике у обуци глумаца, како за студенте, тако и за педагоге различитих земаља.

ПОЗОРИШНЕ СМОТРЕ КАО ЗАЛОГ БУДУЋНОСТИ

Др Александар - Саша Грандић — Tue, 14 Sep 2021 00:00:00 +0200

У раду се разматра питање да ли је позориште свест и савест једног друштва? Да ли позоришне смотре ‒ фестивали представљају залог будућности сценских уметности? Шта се деси када се „укрсте копља“ и да ли се виде реални домети и снаге појединих позоришних кућа, и да ли то води ка њиховом даљем напретку и бољем и успешнијем раду?

ПРОГРАМСКЕ КОНЦЕПЦИЈЕ И ПОЗИЦИЈА ПОЗОРИШНИХ ФЕСТИВАЛА

Др Наташа Глишић — Tue, 14 Sep 2021 00:00:00 +0200

У првом делу рада представљен је кратак осврт на историјат празновања уметности, потом је осветљена улога фестивала у глобализованом свету и рефлексије појединих кретања на позоришне фестивале у окружењу (Србија). У другом делу рада сачињен је преглед позоришних фестивала у Републици Српској, с посебним акцентом на позоришне фестивале у Бањој Луци.

ИСТОРИЈА И ЛЕГЕНДА

Др Зоран Ђерић — Fri, 17 Sep 2021 00:00:00 +0200

Историја и легенда су кључне речи Андрићеве поетике. Отуда и наслов 12. књиге сабраних дела Иве Андрића (Београд 1976). Наш велики писац и једини наш Нобеловац није, нажалост, писао о позоришту и није писао драме, осим једног драмолета, раног покушаја у младости. Ипак, многа његова прозна дела су доживела драматизације и сценска упризорења. Али овде неће бити речи о њима. Већ о томе колико је у позоришту данас присутна тема историје.

КУЛТУРА ‒ РЕПУТАЦИЈА ГРАДОВА

Небојша Брадић — Fri, 17 Sep 2021 00:00:00 +0200

Нико не жели да живи у градовима без културе, нити да посећује места у којима нема уметничких садржаја. Многи градови који уживају креативни и економски успех поентирају присуством културне инфраструктуре и уметничког доприноса као важног дела њихове успешне приче. Да би развили такве наративе, градови оснажују везе између уметничких организација и културних институција. Политички, културни и бизнис лидери разумеју да инвестирање које су предузели у област културе даје добит у репутацији места.

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ НЕКАДА, САДА И СУТРА

Др Зоран Ђерић — Fri, 17 Sep 2021 00:00:00 +0200

Какво ће бити позориште у будућности зависи од његовог положаја данас, али и од сталног подсећања на улогу коју је имало некад. На примеру Српског народног позоришта у Новом Саду, које је основано 1861. године, настојаћемо да укажемо на разлику између националног и приватног позоришта, између позоришта као културне, пре свега, институције, и позоришта као комерцијалне организације, у сврху забаве и зараде. Чињеница је да су народна позоришта и данас под финансијском и сваком другом заштитом друштва (државе, оштине, града), као и то да су буџетска средства недовољна за одржавање зграде, репертоара, плата запослених, па им се све више приговара да су гломазна, нефункционална и да представљају терет. Позоришни систем је сложен, иако се мењао или прилагођавао са друштвеним (политичким и економским) приликама, његова суштина је остала иста, као и улога коју имао од самог почетка: прављење представе, њено извођење и публика којој је намењена. Никада није занемаривана зарада, ипак, приоритет је уметнички доживљај који треба да остане после гледања одређеног сценског дела. Позориште је имало и треба и даље да има кључну позицију у националној култури, јер се кроз њега рефлектује не само наша садашњост, већ и наша прошлост, али од њега зависи и наша будућност. Позориште је, знамо, временска уметност, ипак је много више од одраза стварности, или онога што је било, односно од онога што верујемо да ће бити. Теорија.

ТЕАТАР ФЕСТ БАЊА ЛУКА – ПРЕГЛЕД ДОСАДАШЊИХ ФЕСТИВАЛА

Др Раде Симовић — Tue, 14 Sep 2021 00:00:00 +0200

Прошло је двадесет година откако се у Бањој Луци организује и одржава прво свесрпски, а потом јужнословенски, међународни, фестивал позоришта ТЕАТАР ФЕСТ – ПЕТАР КОЧИЋ. То је јединствена прилика да се сагледа и самјери позиција Народног позоришта Републике Српске као националног театра у регионалним и европским оквирима. Ради се, дакле, о контекстуалном позицонирању, и потврђивању, позоришног, културног и националног идентитета српског народа у оквирима постдејтонске Босне и Херцеговине, земаља бивше Југославије и шире.

ВРЕМЕНСКО-ПРОСТОРНИ ОКВИРИ ТЕАТРАЛИЗОВАНИХ ПРАЗНИКА

Младен Кокошар — Tue, 14 Sep 2021 00:00:00 +0200

Празник се рађао у дугом процесу формирања обредних и обичајних права и постепеног сазријевања њихових властитих изражајних средстава, као што су маске, музика, игре, разни реквизити и др. Почетке појаве и развоја празника многи теоретичари постављају у временско-просторне оквире слободног времена или доколице, која је за циљ имала осмишљавање разноврсних театрализованих приказа, дромена, ритуалних похода и обредних радњи забавног и магијског карактера, гдје су игра, пјесма и весеље имали примарну улогу.

ПРВИ МОДЕРНИ ЛИТЕРАТ СРПСКИ Тихомир Остојић о Јовану Стерији Поповићу

Др Душко Певуља — Tue, 14 Sep 2021 00:00:00 +0200

У раду се детаљно анализира расправа књижевног историчара Тихомира Остојића посвећена Јовану Стерији Поповићу. Настала на основу предавања одржаног у Матици српској поводом двоструке Стеријине годишњице, она представља вриједан прилог проучавању дјела овога писца и један од најбољих радова који је Остојић уопште написао. Остојић сагледава књижевноисторијски статус Стеријиног опуса и његов значај у токовима српске књижевности, истиче жанровску разноврсност његовог дјела, освјетљава његова тежишна поетичка својства те успоставља, у оквирима једног богатог и разноврсног стваралачког комплекса, поуздан вредносни поредак. Поред наведене студије, узети су у разматрање и краћи написи Тихомира Остојића о Стерији, као и портрет који је овај заслужни проучавалац наше књижевне прошлости о њему сачинио у својој Историји српске књижевности из 1923. године.