DRUŠTVENE DEVIJACIJE

INTERDISCIPLINARNA SARADNJA U RADOVIMA IZ OBLASTI INKLUZIVNOG OBRAZOVANJA U BOSNI I HERCEGOVINI

Tatjana Žarković — 2024-11-08

Osnovni cilj rada je istaći problem iscjepkanosti i zatvorenosti na nivo struke/a u reakcijama na kompleksne društvene probleme, ĉime se doprinosi reprodukciji neadekvatnog procesa obrazovanja, na primjeru obrazovanja osoba sa invaliditetom (OSI) u BiH. Prvo ćemo predstaviti izazove obrazovanja i zapošljavanja za OSI u BiH na osnovu provedenih istraţivanja u okviru dva projekta fokusiranih na obrazovanje i zapošljavanje OSI iz 2018. i 2021. godine. Rezultati navedenih istraţivanja pokazuju da su osnovni problemi zapošljavanja, koji stoje u direktnoj vezi sa obrazovanjem: nedovoljno znanja i vještina za traţene radne zadatke, neadekvatna struka, predrasude, sistem mentorstva (Mandić Đokić, Ţarković, Backović 2021, str. 15). Radovi unutar akademske zajednice u BiH, ukazuju na pokušaj nesvjesne zloupotrebe ideje “obrazovanje za sve”, za stvaranje legitimiteta za usko i zatvoreno djelovanje. Navedena diskusija će se posluţiti teorijskim sistemom Pjera Burdijea o nejednakim obrazovnim šansama i naĉinu na koji obrazovni sistem doprinosi nesmetanoj reprodukciji društvenih nejednakosti. U skladu s tim ćemo istaći vaţnost interdisciplinarne saradnje i istraţivanja obrazovanja u BiH. Da bismo ispitale stepen saradnje i interdisciplinarnosti, analizirana je literatura koja se pojavljuje u pretrazi na Google Scholar kada se pretraţuju zajedno pojmovi: inkluzivno obrazovanje, osobe sa invaliditetom te Bosna i Hercegovina. U kvantitativnoj analizi sadrţaja izdvojenog materijala za svaku analiziranu jedinicu izdvajao se podatak o tome iz koje discipline autor/ica dolazi i da li postoji interdisciplinarna saradnja na konkretnom primjeru. Rezultati pokazuju da se tema inkluzije ĉesto izjednaĉava sa pitanjima izvrsnosti u uĉionicama, ĉime se zaboravlja šira društvena odgovornost i prebacuje teret na pojedince/ke i pojedinaĉne profesije ĉime se suţava prepoznata problematika i izazovi na pitanja efikasnosti i odgovornosti na radnom mjestu unutar sistema obrazovanja u koji se ne ulaţe dovoljno u BiH.

IGRA KAO PODSTICAJ ZA ZDRAVI DJEČJI RAST I RAZVOJ

Ružica Stojanović — 2024-11-08

Razvoj djeteta je cjelovit proces koji se odvija na osnovu individualnih predispozicija, djetetovih potencijala i uslova u kojima dijete ţivi, a obuhvata motorne, intelektualne, emocionalne, socijalne i kulturne aspekte. Vaţan faktor djeĉijeg rasta i razvoja je okruţenje koje treba da omogući djetetu igru, istraţivanje svijeta oko sebe, razvoj kompentencija u interakciji sa drugim ljudima i sredinom, ĉime se utiĉe na pravilan rast i razvoj djeteta. Djetinjstvo se najĉešće povezuje sa igrom. Igra predstavlja fenomen djetinjstva, svojstvena je svoj djeci i obiljeţje je djeĉje kulture. Sa druge strane, za djecu igra predstavlja primaran naĉin uĉenja o sebi, drugima i okolini u kojoj ţive. Od najniţeg uzrasta dijete je okupirano igrom u vidu igara istraţivanja, a kako dijete raste i razvija se i njegova igra se razvija, postaje sloţenija i dobija druge karakteristike. Igra obuhvata razliĉite aktivnosti u kojima se djeca igraju samostalno, sa drugom djecom i osobama ili predmetima. Za rast i razvoj djeteta igra predstavlja temelj, jer utiĉe na razvoj motornih, intelektualnih, emocionalnih i socijalnih sposobnosti, kao i na govorno-jeziĉki razvoj i samopouzdanje. Cilj ovog rada jeste da ukaţemo na to koliki je znaĉaj igre za zdrav djeĉji rast i razvoj i na koji naĉin igra utiĉe na rast i razvoj djece.

ZDRAVSTVENO OSIGURANJE MARGINALIZOVANIH GRUPA

Almina Šatrović — 2024-11-08

Ciljevi: U okviru projekta „Put do obaveznog zdravstvenog osiguranja za sve graĊane Kantona Sarajevo“ - pilot u Općini Ilidţa, osnovni cilj je bio poboljšanje pristupa zdravstvenim uslugama javnog sektora za marginalizirane grupe kroz zagovaranje prava na zdravstvenu zaštitu svih graĊana. Svrha je bila dobiti što konkretnije podatke od profesionalaca koji se u svom radu susreću sa marginaliziranim grupama, te dobiti informacije graĊana u vezi sa obaveznim zdravstvenim osiguranjem i naĉinima ostvarivanja prava na obavezno zdravstveno osiguranje. UraĊeno je ispitivanje stavova javnosti o potrebi uvoĊenja besplatnog osnovnog zdravstvenog osiguranja i dati su prijedlozi kako to postići. Metode: Istraţivanje se provodilo korištenjem kvantitativne i kvalitativne metode rada, taĉnije korišteni su online anketni upitnici, intervju i studije sluĉaja. Jedan dio istraţivanja je podrazumijevao prikupljanje studija sluĉaja o korisnicima koji su se javili ustanovama iz razliĉitih razloga, ali nisu bili obuhvaćeni obaveznim zdravstvenim osiguranjem. Online anketa je putem online upitnika obuhvatila 53 ispitanika. Cilj je bio sagledati stavove javnosti o potrebi uvoĊenja besplatnog osnovnog zdravstvenog osiguranja i prijedloge kako to postići. Intervjui su uraĊeni sa struĉnim saradnicima zaposlenim u šest institucija u Kantonu Sarajevo. Studija sluĉaja je uraĊena u ĉetiri isntitucije, a online anketu su popunila 53 korisnika. Rezultati: Zavisno od kategorije korisnika, najĉešći razlozi nemanja zdravstvenog osiguranja je kada se korisnik, iz razliĉitih razloga nije na vrijeme prijavio na evidenciju JU Sluţbe za zapošljavanje KS, odnosno na Biro za zapošljavanje.Najĉešće poteškoće koje se navode prilikom ponovnog dobijanja zdravstvenog osiguranja su administrativne prirode, odnosno prikupljanje dokumentacije da bi se to pravo ostvarilo, ukoliko korisnik moţe ostvariti pravo na zdravstveno osiguranje putem općinske sluţbe. Na osnovu rezultata se da zakljuĉiti da se osobe iz marginalizovanih grupa ĉesto nalaze u problemima kada se radi o korištenju usluga zdravstvenog osiguranja na koje imaju zakonsko pravo.

SOCIJALNA UKLJUĈENOST MARGINALIZOVANIH GRUPA KROZ PRIZMU VASPITNO-OBRAZOVNOG SISTEMA

Marija Tomić — 2024-11-08

U radu se polazi od stanovišta da socijalna uključenost marginalizovanih grupa počinje od vaspitno-obrazovnih institucija. S obzirom da je pravo na obrazovanje, jedno od osnovnih prava svakog pojedinca, analiziran je odnos obrazovnog sistema prema grupama sa margine društva. Teorijska polazišta su utemeljna na nekoliko razliĉitih aspekata marginalizacije, kao i primjera iz prakse koji najbolje opisuju trenutnu društvenu situaciju. Osnovna pretpostavka za eliminisanje bilo koje vrste diskriminacije jesu različiti programi u okviru predškolskih i osnovnoškolskih institucija, kao i primjeri pedagoško-savjetodavnog rada. Rad se velikim dijelom bavi i fenomenom inkulizije kao sigurnоg puta za podsticanje socijalne uključenosti. Nacionalne manjine, Romi, učenici prestupnici, invalidi, učenici iz siromašnih porodica i druge marginalizovane grupe, prve nepravde i diskriminaciju najčešće dožive već u školskom uzrastu. Upravo zato je tema ovog rada koncentrisana na školu, kao instituciju koja može da bude put pružanja istih prilika svima. Jednaka prava imogućnosti za svakog učenika, treba da budu imperativ savremenog društva, a samim tim i primarni cilj vaspitno-obrazovne prakse. Iako je realnost puna negativnih primjera, upravo takva svakodnevica može da bude motiv za napredak i neophodne promjene. Koliko škola može da utiče na uključivanje svakog pojedinca u društveni život? Kolika je odgovornost svakog pojedinca u vaspitno-obrazovnom sistemu? Stigmatizacija pojedinih društvenih skupina, ne može da bude nerješiv problem ukoliko mu pristupimo adekvatno sa svih pedagoških aspekata. Zaključuje se da ključ društvenog progesa, leži upravo u velikom potencijalu obrazovnog sistema. Prilike za uključivanje u društvo ne nastaju samo kao posljedica politiĉkog djelovanja nego prvenstveno kroz sistem vaspitanja i obrazovanja. Vaspitanje pojedinca nije samo prilika za njegovu individualnu uključenost u društvene tokove, nego i spremnost da prihvati individue koje nisu u skladu sa uobičajnim sistemima vrijednosti.

STAVOVI STUDENATA O VAŢNOSTI SURADNJE OBITELJI I ODGOJNOOBRAZOVNIH USTANOVA I PEDAGOŠKIM KOMPETENCIJAMA RODITELJA

Marija Karačić — 2024-11-08

U radu su predstavljeni rezultati ispitivanja stavova studenata o vaţnosti meĊusobne suradnje roditelja i struĉnjaka te njihovim potrebnim kompetencijama za pravilan razvoj i odgoj vlastitog djeteta. Odgoj je proces koji traje od roĊenja do smrti i provodi se kontinuirano i permanentno. Nije sve jedno tko odgaja dijete i je li i sam odgojitelj dovoljno i pravilno odgojen? Obitelj je prva institucija u koju dijete dolazi i u kojoj zapoĉinje njegov odgoj, stoga je jako vaţno kako ga provoditi i na koji naĉin educirati roditelje da ga provode na društveno poţeljan i prihvatljiv naĉin. Vaţnu ulogu u edukaciji roditelja imaju i odgojno-obrazovne ustanove u kojima se odgoj provodi. Cilj istraţivanja je ustanoviti kakvi su stavovi studenata suradnje obitelji i odgojnoobrazovnih ustanova, te o pedagoškoj kulturi roditelja, kao i o pedagoškoj kompetentnosti u odgoju vlastitog djeteta. Uzorak ispitanika ĉinili su studenti predškolskog odgoja i razredne nastave sa Sveuĉilišta u Slavonskom Brodu (Hrvatska). Dobiveni rezultati ukazuju da su ispitanici stava da roditelji nisu dovoljno kompetentni za odgoj djece i da je vaţna uloga odgojno-obrazovnih ustanova u razvijanju pedagoških kompetencija roditelja. Nisu naĊene statistiĉki znaĉajne razlike u stavovima ispitanika s obzirom na godine studija i smjer studija ispitanika.

PRAVO NA ZDRAVLJE I OBRAZOVANJE U ZATVORU

Tamara Marić — 2024-11-08

Boravak u zatvorskom okruţenju predstavlja specifiĉno iskustvo za većinu pravosnaţno osuĊenih osoba. Iako se svrha kaţnjavanja ogleda u ostvarivanju ciljeva specijalne i generalne prevencije, treba imati u vidu da prilagoĊavanje na posebne uslove ţivota kao što su ograniĉenje slobode kretanja i upravljanja ustaljenim ţivotnim navikama predstavljaju sloţenu novonastalu situaciju koja utiĉe na opšte ali i mentalno zdravlje zatvorenika. Dalje, odlazak jedne osobe na izdrţavanje kazne zatvora, u velikom broju sluĉajeva, direktno utiĉe na brojne aspekte ţivota samog zatvorenika ali i ĉlanova njegove porodice a moţe imati dalekoseţne posljedice i nakon izlaska iz zatvorskih rešetki. Da li zatvor utiĉe na svijest zatvorenika o zdravim ţivotnim navikama i vrijednostima? Kako zatvor utiĉe na sposobnost zatvorenika da promjeni svoje ponašanje? Kakva prava u zatvoru imaju zatvorenici? Da li izlaze kao bolje ili lošije osobe? Da li zatvorske kazne utiĉu na zdravlje porodice i da li proces rehabilitacije kod zatvorenika uspije baš svaki put? Sve su to pitanja koja će biti obraĊena u okviru teme ovog referata.

RIZICI SOCIJALNOG RAZVOJA REPUBLIKE SRPSKE

Ljubo Lepir — 2024-11-08

Socijalni razvoj Republike Srpske odreĊen je društveno-ekonomskim procesima karakteristiĉnim za postkonfliktno i tranzicijsko društvo. Socijalna razgradnja društva koja je uslijedila nakon propasti socijalistiĉkog koncepta razvoja intezivirana je posljedicama ratnih sukoba tokom devedesetih godina prošlog vijeka i posljedicama prirodnih nepogoda u prvim decenijama 21. vijeka. U meĊuvremenu su se desili globalni procesi koji su dodatno odredili socijalni razvoj Bosne i Hercegovine i Republike Srpske u njoj. Ekonomske turbulencije na globalnom svjetskom trţištu kapitala, 2007. godine, pandemija korona virusa 2020. i rat u Ukrajini 2022. godine dodatno su poremetili socijalnu stabilnost društva Republike Srpske. Konstantni sukob na relaciji drţava - entitet ĉitavo vrijeme je djelovao kao politiĉki katalizator sve veće socijalne neizvjesnosti graĊana, a posebno onih koji su socijalno najosjetljiviji. Promjene ekonomskog okruţenja, demografski procesi, vanjskopolitiĉki i unutarpolitiĉki kontekst uveliko su uticali na kljuĉne rizike socijalnog razvoja Republike Srpske. Siromašni, djeca i mladi, lica sa invaliditetom, starija lica, ţene i pripadnici manjinskih grupa ĉine socijalno najosjetljivije grupe na ĉijim sudbinama se najzornije mogu identifikovati kljuĉni rizici socijalnog razvoja savremenog društva Republike Srpske, a to su: depopulacija, siromaštvo i ekonomska deprivacija, nezaposlenost, kriza porodice i porodiĉnih vrijednosti, rodna neravnopravnost, ugroţenost mentalnog zdravlja i dr. Ĉlanak se bavi uzrocima i posljedicama pojedinih socijalnih rizika na razvoj Republike Srpske, sa implikacijama na socijalno najosjetljivije kategorije stanovništva.

IZOSTAVLJANJE ULOGE I DOPRINOSA “ŽENE” NA OBRAZOVNOM POLJU U HISTORIJI BOSNE I HERCEGOVINE

Zakira Mulaomerović — 2024-11-08

Glavni cilj ovog rada je iznijeti neke nove informacije o trenutnoj situaciji u obrazovnom sustavu u BiH. Na temelju univerzalnih prava u obrazovanju, pokušali smo objasniti zašto dati pravo „pravim“ ţenama koje su ţivjele i radile u prošlosti a danas je njihov poloţaj marginaliziran. Zašto se stoljećima skrivala vrijednost ţene vrlo je sloţeno pitanje i na njega je teško odgovoriti?! Kratkim pregledom udţbenika za povijest i udţbenika zaviĉajnog jezika vidljivo je da su se izbjegavala ţenska imena i njihova djela, ma kakva bila uloga. Za bolje razumijevanje u ovom radu daćemo kratak prikaz ţenskog puta koji se odvijao u povijesti. Dolazeći do informacija o poloţaju ţena iz pojedinih aspekata ţivota, ţene u svijetu i kod nas zasluţuju bolje mjesto u našem obrazovnom sustavu. Zakljuĉak bi mogao biti da Bosna i Hercegovina nikada u historiji nije imala znaĉajnu ţenu. No, saznali smo da je nekada bilo pametnih, vještih, kreativnih i inteligentnih ţena kao što ih ima i danas.Koristeći druge izvore otkrivajući informacije o ţenama općenito, a onda i o ţenama u Bosni i Hercegovini, osjećala sam da je moja duţnost da ih ispriĉam i da imena bosanskih ţena ispišem velikim slovima, kao naĉin razumijevanja uloge i znaĉaja ţene u današnjem bosanskohercegovaĉkom društvu.Osjećala sam tu duţnost kao ţena. Kao ljudsko biće, moja je duţnost prikazati ţene kao ljudska bića skrivena iza muških ramena i dominacije. Ţene zasluţuju bolje mjesto u historiji, jer su to zasluţile kao majke, kćeri, sestre i kreatorice društva, bilo kojeg društva. U okviru ovog rada ukazaćemo na imena vaţnih ţena kroz historiju, ali i aspekt njihovih postignuća. Cilj cjelokupnog istraţivanja je pokušati shvatiti zašto njihov znaĉaj nije prikazan na odgovarajući naĉin u obrazovnom sistemu.

COMMUNICATION STYLES OF SOCIAL NETWORKS AND CYBERBULLYING

Silva Banović — 2024-11-08

The research was conducted to examine communication styles on social networks and the prevalence of cyberbullying among the citizens of Bosnia and Herzegovina. The survey included 250 respondents, of both sexes, from the territory of Bosnia and Herzegovina. Respondents answered individually via an online questionnaire. The results showed that social networks are widely used in Bosnia and Herzegovina; as many as 94.8% of respondents use Facebook, 82.3% use Instagram, and 32.9% use Tik Tok. All three communication styles (aggressive, passive, and assertive) are also present when communicating online on social networks. Assertive and passive ways of communicating are more common than aggressive ones. At least a third of the respondents included in this research were exposed to cyberbullying. Along with the numerous advantages of communication via social networks, it has its disadvantages. The existence of victims of violent communication on social networks is a non-negligible fact. There is an obvious necessity to detect and remediate this relatively new social problem, and also the need to provide adequate social and counseling services for the protection of the citizens of Bosnia and Herzegovina against violent online communication.

FIZIČKO KAŽNJAVANJE DJECE U PORODIČNOM KONTEKSTU U CRNOJ GORI

Ida Kolinović — 2024-11-08

S koljena na koljeno prenosi se zabluda, maskirana kao mudrost “batina je iz raja izašla”, zbog ĉega je primjena fiziĉkog kaţnjavanja u vaspitne svrhe, tokom cjelokupne ljudske istorije, opravdavana kao metod vaspitanja i disciplinovanja djece. Empirijsko istraţivanje sprovedeno u Crnoj Gori u periodu od 01. februara do 30. juna 2020. godine, a koje je obuhvatilo 522 graĊana/ke sa cijele teritorije Crne Gore (sjeverne, juţne i centralne regije), otkrilo je zabrinjavajući podatak da je ĉak 80.8% graĊana/ki dobijalo batine tokom odrastanja u porodici, u manjoj ili većoj mjeri. Batine je ĉesto dobijalo ĉak 10.3% crnogorskih graĊana/ki, dok je s druge strane samo 4.4% ispitanika/ca izjavilo da su bili ţrtve zlostavljanja u djetinjstvu (većina graĊana/ki ne percipira batine kao nasilje). GraĊani/ke sa iskustvom ĉestih batina najmanje su i spremni prijaviti institucijama, ukoliko bi roditelj tukao dijete u komšiluku. Porodiĉni zakon Crne Gore, ĉlan 9, propisuje da dijete ne smije biti podvrgnuto tjelesnom kaţnjavanju od strane roditelja, staratelja i drugih osoba koje brinu o djetetu. Konvencija o pravima djeteta, ĉlan 19, navodi obavezu da se djeca štite od svih oblika nasilja, zlostavljanja i povreĊivanja dok su pod brigom roditelja ili staratelja, a Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, ĉlan 25, da svako ima pravo na standard ţivota koji obezbjeĊuje zdravlje i blagostanje. SZO i razne meĊunarodne studije su upozorile da je fiziĉko kaţnjavanje povezano sa negativnim ishodima za djecu ukljuĉujući fiziĉko i mentalno zdravlje, oštećen kognitivni i socioemocionalni razvoj, loše obrazovne rezultate, povećanu agresiju i ĉinjenje nasilja. Crna Gora je u obavezi da sprovodi preventivne kampanje i edukacije najšire javnosti, naroĉito roditelja o vaţnosti poštovanja djeĉijih prava (shodno domaćem i meĊunarodnom pravu), pozitivnom roditeljstvu i nenasilnim odgojnim metodama u cilju iskorjenjivanja ove negativne prakse iz crnogorskog društva.

ZNAČAJ OBRAZOVANJA I VASPITANJA U PLATONOVOJ I ARISTOTELOVOJ FILOSOFIJI

Nataša Vilić — 2024-11-08

O znaĉaju i ulozi obrazovanja i vaspitanja govor se još od antiĉkog vremena. Platon je prvi u svojoj filosofiji pokazao da samo ispravno obrazovan i vaspitan ĉovek moţe da ureĊuje društvo i drţavu na naĉelima istine i pravde. Aristotel, kao i Platon, zalaţe se da proces obrazovanja i vaspitanja bude pod strogim nadzorom drţave, jer samo na taj naĉin se moţe formirati zrela liĉnost kojoj je cilj da ţivi u vrlini, pravdi i praviĉnom drţavnom ureĊenju. Antiĉki filosofi smatraju da bez ispravnog, sistematskog obrazovanja duše i tela ne moţe biti razvoja umnih snaga ĉoveka, znanja i razvoja parviĉne drţavne zajednice, ali i da ovaj sistem mora biti pod pod budnim i strogim nadzorom drţave. Platonove i Aristotelove teorije vaspitanja imaju veliki uticaj i na savremeni koncept obrazovanja.

АЛОЛЕТНИЧКЕ КРИВИЧНЕ САНКЦИЈЕ У ПРАВУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ СА АНАЛИЗОМ СУДСКЕ ПРАКСЕ

Jovana Kostić — 2024-11-08

Криминалитет малолетних лица, како у Републици Србији, тако и у осталим земљама света, представља изузетно велики друштвени и социјални проблем. Пре свега, узимајући у обзир делинквентне аспекте понашања и скромне интелектуалне потенцијале малолетних лица, долази се до закључка да се велики број кривичних дела врши управо од стране лица која су по свим својим психолошким, социолошким и биолошким карактеристикама толико специфични да начин и принципи одвраћања ових лица од понављања друштвено неприхватљивих понашања представљају прави изазов у борби друштва против недозвољних понашања. С једне стране, стоји потреба државе да са становишта националног кривичног законодавства, заштити свој друштвени поредак и оствари циљ и сврху донетих закона те сузбије понашања која сматра друштвено неприхватљивим. С друге стране, адекватно санкционисање криминалитета може се посматрати са социолошког становишта где се адекватним поступањем са малолетним лицима, њиховим преваспитавањем и предочавањем последица њихових делања омогућава њихова боља адаптација у друштву те лакша поновна социјализација у складу са друштвено прихватљивим нормама. Стога, сва национална кривична законодавства су имала исти превасходни циљ - а то је да сузбију и санкционишу друштвено неприхватљива понашања у виду кривичних дела која су учињена од стране малолетних лица, као и да предвиђеним санкцијама што адекватније утичу на њихово васпитавање, поправљање и преваспитавање, односно поновну социјализацију у друштвени живот. С тим у вези, посматрано историјски кроз развој гране малолетничког кривичног права, са подизањем свести друштва и укључивањем бројних социјалних служби, психолога и лица која су се посебно бавила проучавањем развоја малолетних лица, развијен је систем малолетничких кривичних санкција који све сврсисходније изражава своју улогу, посебан систем органа малолетничког кривичног правосуђа, те посебан кривични поступак према малолетним учиниоцима кривичних дела уз велику подршку и учешће других државних органа (центри за социјални рад, саветовалишта за децу и малолетнике и сл.).

SVAKO DIJETE IMA PRAVO NA EMOCIONALNO OBRAZOVANJE Uĉitelj 21. vijeka

Vahida Djedović — 2024-11-08

Djetinjstvo i adolescencija su kritiĉne taĉke u kojima nastaju osnovne emocionalne navike koje će kasnije upravljati njihovim ţivotima. Emocionalna inteligencija podrazumijeva osnovni talenat za ţivljenje, kao na primjer, kako zavladati emocionalnim impulsom, uoĉiti najdublja osjećanja kod drugih i kako uskladiti meĊusobne odnose. Kao što kaţe Aristotel: „Naljutiti se na pravu osobu, u pravoj mjeri, u pravo vrijeme, zbog valjanog razloga na pravi naĉin.“ Cilj rada je pokazati kako bi škole trebale zaposliti uĉitelje koji će napraviti programe kojima bi u cjelosti obrazovali uĉenike, spajajući u uĉionicama razum i srce.Prije svega, uĉitelji, odnosno nastavni kadar koji radi sa djecom, trebao bi dobro poznavati vlastite emocije i, s tim u vezi, u obrazovanje uĉitelja treba uvrstiti predmet koji se bavi emocijama. Jedino takvi, osposobljeni uĉitelji mogu raditi s djecom i formirati neke osnovne djelotvorne elemente, a koji bi ukljuĉivali: emocionalne vještine, saznajne vještine i vještine ponašanja. Zakljuĉak donosi osobine uĉitelja 21. vijeka, a programi koje bi koristili uĉitelji, ,pokazuju unapreĊenje emocionalne kompetencije, usmjereni su na izgradnju specifiĉnih vještina na podruĉju emocija, kognicija, te na socijalni, ponašajni i moralni razvoj. Stoga, ovi programi pozitivnog razvoja djece u ovoj kategoriji nastoje razviti sposobnosti upravljanja emocionalnim reakcijama ili strategije upravljanja sobom, ublaţavanja vlastitih neugodnih doţivljaja i tolerancije na frustraciju.

RAZLIKE U IZRAŽENOSTI POTENCIJALNO PROBLEMATIČNIH PODRUČJA UČENIKA (POSIT) U ODNOSU NA NjIHOVE SOCIO-DEMOGRAFSKE KARAKTERISTIKE

Žana Vrućinić — 2024-11-08

Djeca i mladi u Bosni i Hercegovini ĉine ranjivu populaciju, jer žive sa roditeljima, od kojih neki, nakon četvorogodišnjeg rata (1991-1995), boluju od neliječenog PTSP-a. S obzirom na to da ih navedene okolnosti čine podloţnim problemima u brojnim oblastima psihosocijalnog funkcionisanja, potrebno im je kontinuirano praćenje u ovom kontekstu. S tim u vezi, cilj ove studije je utvrditi razlike u izraţženosti potencijalno problematičnih područja adolescenata mjerenih Problem orijentisanim skrining instrumentom za tinejdţere (Problem-Oriented Screening Instrument for Teenagers, POSIT; Rahdert, 1991), s obzirom na pol, godine, mjesto stanovanja, broj djece u porodici i porodičnoj strukturi, kako bi se identifikovali potencijalni problemi i prevenirale poteškoće u psihosocijalnom funkcionisanju u 10 oblasti: upotreba/zloupotreba supstanci, fizičko zdravlje, mentalno zdravlje, porodični odnosi, vršnjački odnosi, obrazovni status, profesionalni status, socijalne vještine, slobodno vrijeme/rekreacija i agresivno ponašanje/delinkvencija. Uzorak u ovom istraživanju je bio prigodan i činilo ga je 789 učenika, od kojih je 471 učenik osnovnih škola i 318 učenika srednjih škola iz Republike Srpske. Rezultati istraživanja pokazuju da postoje statistički značajne razlike u funkcionisanju u oblasti koja pokriva zloupotrebu droga, odnose sa vršnjacima, profesionalni status, mentalno zdravlje i slobodno vrijeme i rekreacija, s obzirom na kategoričku nezavisnu varijablu pol. Kada je riječ o uzrastu, kao nezavisnoj kategoričkoj varijabli, uočene su statistički značajne razlike s obzirom na oblast funkcionisanja u oblastima zloupotreba droga, fizičko zdravlje, odnose sa vršnjacima, profesionalni status i agresivno ponašanje i delinkvencija. Statistički značajne razlike u oblasti funkcionisanja u dijelu porodičnih odnosa, pronađene su s obzirom nezavisnu kategoričku varijablu mjesto stanovanja. S obzirom na broj djece u porodici, ispitanici se razlikuju u oblastima funkcionisanja koje se odnose na fiziĉko i mentalno zdravlje, odnose sa vršnjacima, društvene vještine i obrazovanje. Nezavisna kategorička varijabla porodična struktura razlikuje ispitanike prema funkcionisanju u sljedećim oblastima: fiziĉko zdravlje, odnosi sa vršnjacima i agresivno i delinkventno ponašanje. U radu su razmatrane teorijske i praktične implikacije ovih nalaza.

OSNAŽIVANJE MLADIH ZA AKTIVNO I SIGURNO UČEŠĆE U MEDIJSKOM OKRUŽENJU

Emina Dedić Bukvić — 2024-11-08

Medijski odgoj je dio temeljnih prava svakog pojedinca, a omogućava kritiĉko razmišljanje o medijskim porukama i sadrţajima, razvijanju kreativnosti i kritiĉke svijesti o medijima, te promoviše brigu društva o oĉuvanju privatnosti, sigurnosti i dostojanstva svakog pojedinca. Prepoznavajući i uvaţavajući vrijednosti medijskog odgoja za svakog pojedinca namjera ovog rada jeste da medijski odgoji mlade i da kod njih razvija medijske kompetencije kako bi sigurno plovili medijskim okruţenjem. Stoga je cilj rada utvrditi medijska znanja, vještine i stavove studenata nastavniĉkih studijskih programa na Univerzitetu u Sarajevu. Pregledom i analizom recentne i relevantne literature utvrdili smo znaĉaj i vrijednosti medijskog odgoja i medijskih kompetencija u ţivotu svakog pojedinca. Potom smo organizovali obuku studenata nastavniĉkih usmjerenja u povodu obiljeţavanja Globalne sedmice medijske i informacijske pismenosti. U okviru obuke studenti su izuĉavali temeljna obiljeţja medijskog odgoja, medijska prava i odgovornosti, potom propitivali ulogu medija u najboljem interesu djeteta i mladih, kao i analizirali medijske sadrţaje o osobama s invaliditetom. Pred kraj obuke, studenti su kreirali infografike u kojima su predstavili zakljuĉke koji su se izrodili tokom obuke. Infografike su objavljene na zvaniĉnoj digitalnoj platformi Medijska i informacijska pismenost. Evaluacija sprovedene obuke ukazala je na neupitnu potrebu propitivanja medijskih znanja, vještina i stavova studenata nastavniĉkih studijskih programa Univerziteta u Sarajevu. Rezultati pokazuju da studenti budući nastavnici prepoznaju da je medijski odgoj jedno od temeljnih ljudskih prava, te da je jedna od vještina medijske kompetencije sigurna upotreba medija. U potpunosti istiĉu da je medijski odgoj vrijedan „alat“ u promociji kritiĉkog mišljenja o medijskim sadržajima i porukama. Prateći medijske sadrţaje, studenti su prepoznali da kreatori medijskih poruka predstavljaju djecu s teškoćama u razvoju s ciljem poticanja saţaljenja kod konzumenata medija. Zato istiĉemo da odgojem i obrazovanjem pripremamo djecu i mlade da konstruktivno upotrebljavaju medije i da kvalitetno iskoriste njihove potencijale.

IZAZOVI I OBRAZOVANJE NOVE GENERACIJE UĈENIKA

Sanda Milošević — 2024-11-08

Izazovi u obrazovanju generacije, koja pametne telefone koristi prije nego što prohoda i progovori, a prvi „digitalni trag“ na intrernetu ostavi i prije nego što se rodi, veliki su i pred roditelje i nastavnike stavljaju ozbiljan zadatak. Pripadnici ove generacije u zemljema engleskog govornog podruĉja nazivaju se alfa generacija, a vremenskom linijom generacija obuhvataju mlade koji su roĊeni 2010. godine do onih koji će tek biti roĊeni do kraja 2024. godine. Istraţivanje je provedeno u JU OŠ „Mladen Stojanović“ Laktaši, a cilj je prikupljanje informacija i uvid u razliĉite aspekte korišćenja interneta i digitalnih tehnologija te njihovog djelovanja, kako pozitivnog tako i negativnog, na alfa generaciju uĉenika. Uĉenici su samostalno ili uz pomoć uĉitelja popunjavali upitnik koji je koncipiran tako da nam daje uvid u opseg upotrebe interneta kod djece ovog uzrasta, kao što je broj sati provedenih na internetu i ureĊaji koje djeca koriste. Jedan dio upitnika ispituje upotrebu društvenih mreţa i digitalne vještine, a završni dio upitnika odnosi se na opasnosti i rizike koje ovi uĉenici mogu imati kao i ispitivanje uticaja roditelja i nastavnika na sigurno i konstruktivno korišćenje interneta i digitalnih tehnologija. U radu se bavimo i pitanjem koliko je naš školski sistem spreman za izazove u obrazovanju pripednika ove generacije. Dajemo pregled dobrih primjera kod nas i u okruţenju i na osnovu saznanja iz upitnika pokušaćemo dati neke smjernice za inovacije i rad za nastavnike, roditelje i pedagoge.

OBRAZOVANJE I RESOCIJALIZACIJA OSUĐENIH LICA

Nebojša Macanović — 2024-11-08

Obrazovanje je jedan od najvaţnijih faktora resocijalizacije osuĊenih lica i sastavni dio institucionalnog prevaspitnog tretmana. MeĊutim, nizak stepen obrazovanja osuĊenih lica, njihova nezainteresovanost za završetak zapoĉetog školovanja ili prekvalifikaciju oteţava i samu resocijalizaciju. Obrazovanje kao jedan od vaţnih segmenata prevaspitnog tretmana je zapostavljeno u većini kazneno – popravnih ustanova. Razlog ovakvog stanja je i refleksija situacije u društvu i krize sistema vrijednosti. U ovom radu prikazaćemo strukturu nivoa obrazovanja osuĊenih lica u kazneno – popravnim ustanovama u Republici Srpskoj, te ukazati koliko neformalno uĉenje u toku izdrţavanje zatvorske kazne moţe uticati da se proces obrazovanja unaprijedi u okviru prevaspitnog tretmana i efikasno utiĉe i na cjelokupni proces njihove resocijalizacije.

MIŠLJENJE RODITELJA O PRISUTNOSTI MEDIJA U SLOBODNOM VREMENU DJECE PREDŠKOLSKE DOBI

Violeta Valjan Vukić — 2024-11-08

Ţivot u suvremenom svijetu podrazumijeva svakodnevnu okruţenost medijima. U javnom i struĉnom diskursu ĉesto se problematizira njihova (sve)prisutnost u obiteljskom okruţenju. Djeca su tako izloţena razliĉitim medijima od rane dobi, a oni imaju veliki utjecaj na njihov cjelokupan rast, razvoj, odgoj i obrazovanje. Svakodnevno u svom slobodnom vremenu susreću se s razliĉitim medijima i njihovim sadrţajima. Mediji mogu pozitivno, ali i negativno utjecati na dijete. Medijske kompetencije potrebne su djeci, stoga se podrazumijeva kako vaţnu ulogu u medijskom obrazovanju imaju roditelji. U radu se prikazuju rezultati istraţivanja koje je za cilj imalo utvrditi koliko su djeca predškolske dobi izloţena utjecaju medija u slobodnom vremenu, kojim medijima su najviše izloţeni te koje sadrţaje „konzumiraju“. Istraţivanje je provedeno u djeĉjem vrtiću Ţupa dubrovaĉka postupkom anketiranja, a uzorak su ĉinili roditelji (N=81). U radu se polazi od pretpostavke kako masovni mediji zauzimaju istaknuto mjesto u slobodnom vremenu djece predškolske dobi. Ispitano je kako roditelji gledaju na masovne medije, koliko ih smatraju korisnim ili štetnim za njihovu djecu te imaju li ograniĉenja vezana za korištenje masovnih medija. U radu se naglašava potreba razvijanja medijske pismenosti kod djece već od prvih susreta s medijima.

LJUDSKA PRAVA I OBRAZOVANJE U VIŠEKULTURALNOM DRUŠTVU

Marijana Škutor — 2024-11-08

Temelji demokratskog društva počivaju na vladavini ljudskih prava s ciljem promicanja i zaštite kako individualnih tako i kolektivnih ljudskih prava. Ona se temelje na vrijednostima koje nam osiguravaju jednakost i dostojanstvo te nam pripadaju samim rođenjem. Cilj ovoga rada bio je ukazati na važnost promocije temeljnih ljudskih prava s naglaskom na ljudska prava na obrazovanje. Ona su preduvjet za ostvarivanje svih drugih ljudskih prava i bitan ĉimbenik u smanjenu siromaštva i socijalnih razlika u društvu. Ovaj rad polazi od povijesnih promjena zaslužnih za ideju ljudskih prava pa sve do Europskog sustava ljudskih prava i prava u obrazovanju. Također se spominje Europska inicijativa za Bosnu i Hercegovinu koja se odnosi na Kodeks zašite u školama kroz promicanje prava na obrazovanje i uputama kako iste prepoznati. Kljuĉan je cjeloživotni pristup obrazovanju za ljudska prava ali i zastupljenost ovih tema na svim odgojno-obrazovnim razinama uključujući i predškolske ustanove. Promicanjem i zaštitom ljudskih prava bi se umanjile predrasude prema pojedincu i skupinama na osnovu dobi, spola, vjeroispovijesti, boje kože, seksualne orijentacije, rodne identifikacije…, koje veoma često vode ka etnocentrizmu i diskriminaciji u suvremenom društvu.

DOŽIVLJAJ ANKSIOZNOSTI KOD UĈENIKA ZAVRŠNIH RAZREDA OSNOVNE ŠKOLE

Adela Čokić — 2024-11-08

Anksioznost je neizbjeţna u svakodnevnom ţivotu te predstavlja automatski odgovor ĉovjeka na doţivljaj opasnosti. TakoĊer, problemi i simptomi vezani uz anksioznost sastavni su dio sazrijevanja te predstavljaju adaptivne odgovore koji ĉuvaju od opasnih situacija i djeluju motivacijski. Anksioznost postaje problem za osobu onda kada prestane djelovati motivirajuće i zaštitniĉki. Cilj rada je ispitati prisustvo aksioznosti kod uĉenika zavšnih razreda osnovne škole. U radu se pošlo od pretpostavke da je aknsioznost prisutna kod uĉenika završnih razreda u razliĉitim podruĉjima. Uzorak ispitanika ĉinilo je 120 uĉenika završnih razreda osnovne škole na podruĉju Tuzlanskog kantona. Istraţivanje je sprovedeno u februaru 2023. godine. Mjerni instrument korišten u istraţivanju je Skala djeĉje anksioznosti autorice Purić (1992; prema Zaić, 2005) namijenjena je ispitivanju anksioznosti djece školske dobi. Podaci su obraĊeni metodama deskriptivne statistike. Rezultati istraţivanja upućuju na prisustvo anksioznosti na tri podruĉja: ispitnu, socijalnu i opštu aksioznost u razliĉitom intenzitetu. Najveći intenzitet je zabiljeţen u podruĉju ispitne anksioznosti.

SAMOPERCEPCIJA I PERCEPCIJA BUDUĆNOSTI IZ UGLA MALOLJETNIH DELINKVENATA

Milana LJubičić — 2024-11-08

U svim istorijskim epohama, ukljuĉujući onu ĉiji smo i mi savremenici, problematiĉno ponašanje maloljetnika predmet je posebne društvene brige i tretmana. Iako postoji mnoštvo empirijskih dokaza koji potvrĊuju da neke od sankcija koje se izriĉu maloljetnicima, npr. mjere zatvorene zaštite, ne daju dobre rezultate u pogledu njihove resocijalizacije, zakonodavaci i zagovornici kaznenih politika uporno insistiraju da se delinkventi podvrgnu upravo njima i za to pronalaze niz argumenata. Zalaganje za punitivniji pristup prema delinkventima proizilazi iz potrebe da se zaštite postojeće društvene vrijednosti, dok se u pogledu resocijalizacije maloljetnika adekvatniji naĉini tretmana stavljaju u drugi plan. Sve to ostavlja negativne posljedice: stopa recidivizma mladih pod zatvorenom zaštitom je izrazita, kao uostalom i vjerovatnoća da će razviti kriminalnu karijeru. Da bismo provjerili kako zatvaranje djeluje na maloljetnike i anticipirali moguće implikacije ovakvog tretmana, u ovoj smo se studiji bavili analizom samoopisa štićenika vaspitno-popravnog doma i time na koji naĉin oni zamišljaju da će izgledati njihov ţivot u budućnosti. TakoĊe, zanimalo nas je kako neke porodiĉne okolnosti i institucionalni kontekst koreliraju sa slikom o sebi i anticipacijom ţivotnih ishoda. Teorijski okvir pronaĊen je u simboliĉkom interakcionizmu, a naša polazna istraţivaĉka pretpostavka je da postoji znaĉajna statistiĉka povezanost izmeĊu samopercepcije i percepcije budućnosti i: porodiĉnih (materijalni status i struktura) i institucionalnih okolnosti (stepena prilagoĊenosti na ţivot u ustanovi, akademskog postignuća, duţine i reţima boravka u domu). Osim toga, pretpostavili smo da samopercepcija ide ruku pod ruku sa anticipacijom budućnosti, te da postoji znaĉajna povezanost izmeĊu samoopisa i percepcije svog ţivota kroz pet godina. Reĉene hipoteze smo provjeravali na ukupnoj populaciji maloljetnih delinkvenata (153) kojima su izreĉene mjere zatvorene zaštite u Vaspitno-popravnom domu u Kruševcu. Rezultati analize dijelom su potvrdili polazne pretpostavke, a mi smo ih interpretirali unutar teorijskog okvira simboliĉkog interakcionizma.

ПРАВО НА ЗДРАВЉЕ И ОБРАЗОВАЊЕ ДЕЦЕ СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ

Jasmina Radojlović — 2024-11-08

Укључивање деце са сметњама у развоју у систем образовања захтева мултидисциплинарну стручну подршку и спремност за тимски рад. Многи аутори истичу значај инклузије у систему образовања и повезаност раног инклузивног образовања са подизањем квалитета и исхода образовања деце са сметњама у развоју и разумевањем различитости. Такође, многе државе су се снажно определиле за укључивање деце са тешкоћама у развоју у активности прилагођене узрасту, укључујући и школовање. Ови резултати указују на то да породице имају сличан приступ васпитању деце са сметњама у развоју и да децу са благим и озбиљним сметњама у развоју одгајају родитељи у приближно истом окружењу за учење као што је то случај код деце без сметњи у развоју посебне образовне потребе ових ученика пре свега проблеми у прилагођавању ученика на образовни контекст. Дете са сметњама у развоју је дете које „има тешкоће у развоју и није у могућности да постигне или одржи задовољавајући ниво здравља и развоја, или чије здравље и развој могу знатно да се погоршају без додатне подршке или посебних услуга у области здравствене заштите, рехабилитације, образовања, социјалне заштите или других облика подршке“.Сметње могу бити урођене или стечене, делимичне или потпуне, пролазне или трајне. Циљ активне школе јесте развој личности и индивидуалности сваког детета, а не само усвајање неког школског програма.

POVEZANOST INTERNALIZIRANIH I EKSTERNALIZIRANIH PROBLEMA U PONAŠANJU SA ŠKOLSKIM USPIJEHOM MLADIH

Nermin Mulaosmanović — 2024-11-08

Procesi koji vode do problema u ponašanju djece i mladih nisu u potpunosti predvidivi, te mnogi problemi nisu povezani samo sa jednim faktorom, već sa puno faktora u okolini koji su u kombinaciji sa drugim karakteristikama i sposobnostima pojedinca. Problemi u djetinjstvu i adolescenciji koji ukljuĉuju emocije pojavljuju se u dvije široke kategorije: eksternalizirani i internalizirani problemi u ponašanju. Tranzicija u srednju školu kod nekih adolescenata moţe dovesti do pojave navedenih problema u ponašanju. Obzirom da se školski uspjeh mladih navodi kao znaĉajan za njihovo ponašanje i doţivljavanje, te da je znaĉajan faktor psihiĉkog i socijalnog funkcioniranja, osnovni problem je bio ispitati odnos eksternaliziranih i internaliziranih problemima sa školskim uspjehom kod mladih. Cilj je bio utvrditi da li je školski uspjeh u znaĉajnoj vezi sa eksternaliziranim i internaliziranim problemima, postoje li spolne, dobne razlike, a sve u funkciji preveniranja navedenih problema u ponašanju kroz prepoznavanje zaštitnih faktora. Uzorak istraţivanja je ĉinilo 140 srednjoškolaca (71 muških, 69 ţenskih). U istraţivanju je korištena skala samopoštovanja (Rosenberg, 1965) i upitnik YRS (Achenbach i Rescorla, 2001). Rezultati pokazuju da postoji znaĉajna veza internaliziranih/eksternaliziranih problema u ponašanju sa školskim uspjehom (r=-.264, p =.00; r=-.286; p =.00). UtvrĊena je znaĉajna razlika u internaliziranim problemima u ponašanju s obzirom na spol (t= 3.435; p=.001) kao i eksternaliziranim problemima (t=3.397; p=.001). Postoji znaĉajna dobna razlika u internaliziranim (F=4.647; p=.004) i eksternaliziranim problemima mladih (F=6.139; p=.001). Navedeni rezultati ukazuju da preveniranjem problema u ponašanju mladih moţe se uticati na školski uspjeh uĉenika.

ŠKOLA KAO PREVENTIVNI FAKTOR MALOLJETNIĈKE DELINKVENCIJE - MOGUĆNOSTI I SAVREMENI IZAZOVI

Sadmir Karović — 2024-11-08

U ovom radu paţnja je usmjerena na preventivnu ulogu i značaj škole u odnosu na maloljetničku delinkvenciju kao složen društveni fenomen koji sa razlogom zavređuje posebnu pažnju naučne i stručne, ali opšte javnosti. U centru interesovanja su maloljetnici kao specifična starosna kategorija, cijeneći njihove posebne lične karakteristike, kao i specifičan krivičnopravni položaj. Tendencija humanizacije savremenog kriviĉnog prava posebno je došla do izražaja upravo prilikom kreiranja zakonskih rješenja materijalne, procesne i izvršne prirode prema maloljetnicima, kako bi na taj način zakonodavac iskazao poseban senzibilitet i protektivni odnos prema ovoj specifičnoj starosnoj kategoriji. Specifičan krivičnopravni poloţaj, kao i ukupan tretman prema maloljetnicima, neophodno je posmatrati kroz prizmu njihove aktivne i pasivne uloge u određenim društvenim procesima. Cijeneći da je maloljetnička delinkvencija složen društveni problem, prepoznaje se i svrsishodnost i opravdanost multidisciplinarnog pristupa proučavanju, kako bi se uzeli u obzir i sagledali svi aspekti ovog fenomena i pronašla adekvatna rješenja, odnosno odgovori na krucijalna etiološka, fenomenološka i preventivna pitanja. U tom kontekstu, škola kao izuzetno važan preventivni faktor maloljetničke delinkvencije zavređuje centralno mjesto prilikom iniciranja i kreiranja preventivnih rješenja sa intencijom pravilnog, svrsishodnog i efikasnog iskorištavanja realnih preventivnih mogućnosti i kapaciteta. Praktično je i nemoguće prosmatrati etiološko - fenomenološku dimenziju maloljetniĉke delinkvencije, zanemarujući uticaj škole na pravilan razvoj i vaspitanje maloljetnika.

BORBA ZA ŽENSKA PRAVA U SISTEMU UNIVERZALNIH LJUDSKIH PRAVA

Selma Ćosić — 2024-11-08

Koncept ljudskih prava je koncept koji je stariji od koncepta roda. Kada govorimo o ljudskim pravima, tada govorimo o pravima koja se smatraju nedjeljivim i neotuĊivim pravima svakog ljudskog bića. Ljudi se meĊusobno razlikuju po nekim svojim svojstvima, karakteristikama, razlikuju se po boji koţe, spolu, nacionalnoj, etniĉkoj pripadnosti, dobu, vjeroispovijesti, braĉnom statusu, socijalnoj pripadnosti, seksualnoj orijentaciji, itd. Od toga polazi i Povelja Ujedinjenih nacija iz 1945. godine koja u svom prvom ĉlanu navodi „da je jedan od osnovnih ciljeva osnivanja UN-a podsticanje poštovanja prava ĉovjeka i temeljnih sloboda za sve, bez razlike, s obzirom na rasu, spol, jezik ili vjeru.” (Glava I, ĉlan 1.). MeĊutim, borba ţena za svoja ljudska prava kroz historiju ĉovjeĉanstva nam ukazuje na ĉinjenicu da se koncept ljudskih prava ne odnosi i na prava ţena, to moţemo vidjeti kroz mnoštvo konvencija, deklaracija i rezolucija o pravima ţena. Autorica će u ovom radu prikazati kraći historijski pregled razvoja rodnih politika, pravnih okvira i mehanizama za rodnu ravnopravnost koje su na globalnoj razini doprinijeli razliĉiti dokumenti, konvencije, deklaracije i rezolucije koje su donošene na nacionalnim i nadnacionalnim nivoima, te ukazat na vaţnost emancipacije, obrazovanja i socijalizacije ţena u današnjem društvu.

SVRHA KAŽNJAVANJA I MALOLJETNI POĈINITELJI KAZNENIH DJELA U REPUBLICI HRVATSKOJ

Dijana Gracin — 2024-11-08

Glavni cilj ovog istraţivanja je pruţiti pregled relevantne literature u podruĉju kaţnjavanja maloljetnih poĉinitelja te analizirati fenomenologiju kaţnjivih ponašanja maloljetnika u Republici Hrvatskoj. Empirijska analiza temelji se na sekundarnim izvorima, sluţbenim evidencijama policije, drţavnih odvjetništava, sudova za maloljetnike i Drţavnog zavoda za statistiku u promatranom razdoblju (2013.-2020.). Maloljetni prijestupnici analiziraju se u odnosu na spol, dob, obrazovanje, vrstu poĉinjenih kaznenih djela, prethodne osude, s kim ţive, izreĉene kazne i druge relevantne kriterije za utvrĊivanje trendova i obrazaca kriminala tijekom promatranog razdoblja. U radu se raspravlja o oĉitom silaznom trendu prijavljenih, optuţenih i osuĊenih maloljetnika, ali i relativno velikom broju odbaĉenih kaznenih prijava primjenom naĉela svrhovitosti kao rehabilitacijskog pristupa Drţavnog odvjetništva prema maloljetnim poĉiniteljima. Iako mjere upozorenja, odnosno pridrţaj maloljetniĉkog zatvora kao mjera preusmjeravanja, rasterećuje sudove i skraćuje vrijeme od poĉinjenja kaznenih djela do poĉetka tretmana, istodobno povećanje broja maloljetnih recidivista izaziva zabrinutost, a što ukazuje na to da sadašnji sustav maloljetniĉkih sankcija ne ispunjava svoju primarnu svrhu kaţnjavanja - specijalnu prevenciju. Istraţivaĉki rad temelji se na postojećim znanjima o toj temi i ukazuje na moguće implikacije za budući razvoj.

STANJE ZDRAVSTVENOG SISTEMA U REPUBLICI SRBIJI TOKOM PANDEMIJE VIRUSA KORONA

Jelena Stanković — 2024-11-08

Pandemija SARS-CoV-2 pokazala je da zdravstveni sistem Republike Srbije nije spreman za izazove. Cilj analize je da ukaţe na slabe taĉke zdravstvenog sistema tokom kriza kao što je pandemija koje je potrebno unaprediti za ubuduće. Pristup zdravstvenom sistemu je postao znatno teţi nego pre pandemije, što se nastavilo i nakon ukidanja vanrednog stanja u Republici Srbiji i nakon zvaniĉnog proglašenja kraja pandemije. Najviše negativnih posledica trpele su ranjive grupePandemija SARS-CoV-2 pokazala je da zdravstveni sistem Republike Srbije nije spreman za izazove. Cilj analize je da ukaţe na slabe taĉke zdravstvenog sistema tokom kriza kao što je pandemija koje je potrebno unaprediti za ubuduće. Pristup zdravstvenom sistemu je postao znatno teţi nego pre pandemije, što se nastavilo i nakon ukidanja vanrednog stanja u Republici Srbiji i nakon zvaniĉnog proglašenja kraja pandemije. Najviše negativnih posledica trpele su ranjive grupe pacijenata, kao što su osobe s invaliditetom, oboleli od retkih bolesti i ljudi koji ţive u ruralnim sredinama, koji su imali smanjenu mogućnost pristupa zdravstvenim ustanovama i dostupnost terapije, te bili u riziku od zaraţavanja virusom SARS-CoV-2. Nijedna zdravstvena ustanova nije imala interni dokument kojim reguliše prava pacijenata u vreme pandemije. Pacijentima su se telefonskim putem odreĊivale dijagnoze i davali recepti za lekove, što je moglo da utiĉe na zaštitu liĉnih i osetljivih podataka i na kvalitetno leĉenje. Higijensko stanje u ustanovama primarne zdravstvene zaštite nije bilo spremno za pandemiju. Posebno istiĉemo da topla voda ne postoji u 63% zdravstvenih ustanova, dok hladna voda ne postoji u ukupno 7%, sapun nije dostupan u 42% zdravstvenih ustanova, a ubrusi za sušenje ruku u 70% ustanova. Tokom pandemije nije bilo moguće prisustvo pratnje na poroĊaju, što se nastavilo i nakon ukidanja vanrednog stanja. To je, prema mišljenju porodilja, izazvalo povećan broj sluĉajeva akušerskog nasilja nad porodiljama tokom poroĊaja. Propisi koji su se odnosili na zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti menjani su ubrzanom procedurom i pojedinim odredbama su kršena osnovna ljudska prava, kao što je pokušaj nametanja obavezne imunizacije protiv SARS-CoV-2, koji je rezultirao uvoĊenjem kovid sertifikata/pasoša i ograniĉavanjem kretanja osobama koje se nisu vakcinisale protiv korone. Rad s graĊanima pokazuje da se stanje nakon pandemije nije poboljšalo, a da zdravstvo i dalje koristi postojanje virusa korona kao izgovor za nemogućnost pristupa pacijenata sistemu. pacijenata, kao što su osobe s invaliditetom, oboleli od retkih bolesti i ljudi koji ţive u ruralnim sredinama, koji su imali smanjenu mogućnost pristupa zdravstvenim ustanovama i dostupnost terapije, te bili u riziku od zaraţavanja virusom SARS-CoV-2. Nijedna zdravstvena ustanova nije imala interni dokument kojim reguliše prava pacijenata u vreme pandemije. Pacijentima su se telefonskim putem odreĊivale dijagnoze i davali recepti za lekove, što je moglo da utiĉe na zaštitu liĉnih i osetljivih podataka i na kvalitetno leĉenje. Higijensko stanje u ustanovama primarne zdravstvene zaštite nije bilo spremno za pandemiju. Posebno istiĉemo da topla voda ne postoji u 63% zdravstvenih ustanova, dok hladna voda ne postoji u ukupno 7%, sapun nije dostupan u 42% zdravstvenih ustanova, a ubrusi za sušenje ruku u 70% ustanova. Tokom pandemije nije bilo moguće prisustvo pratnje na poroĊaju, što se nastavilo i nakon ukidanja vanrednog stanja. To je, prema mišljenju porodilja, izazvalo povećan broj sluĉajeva akušerskog nasilja nad porodiljama tokom poroĊaja. Propisi koji su se odnosili na zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti menjani su ubrzanom procedurom i pojedinim odredbama su kršena osnovna ljudska prava, kao što je pokušaj nametanja obavezne imunizacije protiv SARS-CoV-2, koji je rezultirao uvoĊenjem kovid sertifikata/pasoša i ograniĉavanjem kretanja osobama koje se nisu vakcinisale protiv korone. Rad s graĊanima pokazuje da se stanje nakon pandemije nije poboljšalo, a da zdravstvo i dalje koristi postojanje virusa korona kao izgovor za nemogućnost pristupa pacijenata sistemu.

OSTVARIVANJE LJUDSKIH PRAVA U POLITIČKOM SISTEMU BOSNE I HERCEGOVINE – PRAVNI I INSTITUCIONALNI OKVIR

Nevenko Vranješ — 2024-11-08

Ljudska prava predstavljaju najznaĉajniji pravni i politĉki institut svakog društva ali i civilizacijsku tekovinu i vrijednost koja je neprekidno u fokusu paţnje. U genezi njihovog razvoja uoĉavamo uspone i padove pa i onda kada se radi o društvima sa znaĉajnom demokratskom tradicijom. Bosna i Hercegovina je uprkos navršavanju tri decenije od liberalizacije politiĉkog sitema i zapoĉete demokratske tranzicije kao i dobijanja statusa kandidata za ĉlanstvo u Evropskoj uniji i dalje ostala duboko podijeljeno društvo i postkonfliktno podruĉje. Predmet ovog rada je Ostvarivanje ljudskih prava u politĉkom sistemu Bosne i Hercegovine kroz prizmu pravnog i institucionalnog okvira. Konkretnije, rad će ponuditi pegeled pravne osnove zaštite ljudskih prava (ustavni i zakonski okvir), a potom i institucionalni okvir odnosno analizu vladinih organa i organizacija koji su osnovani da bi štitili i promovisali ljudska prava u BiH. Pregled će biti potkrijepljen i odreĊenim kvantitativnim i kvalitativnim podacima i analizama.Osnovna hipoteza u radu je, da u pravnom i politiĉkom sistemu Bosne i Hercegovine postoji znaĉajan nesklad izmeĊu zagarantovanog nivoa zaštite ljudskih prava i stepena njihovog ostvarivanja. U radu se preovlaĊujuće koriste metode pravne egzegeze, analiza sarţaja i statistiĉka metoda.

INVOLUNTARY TREATMENT OF PERSONS WITH MENTAL DISORDERS IN THE REPUBLIC OF SRPSKA - WHERE WERE WE AND WHERE ARE WE NOW?

Nera Zivlak-Radulović — 2024-11-08

The first Law on the Protection of Persons with Mental Disorders of the Republic of Srpska was passed in 2004 and in it the social interest (endangering others) and vital interest (endangering oneself) are emphasized as indications for involuntary detention of a person for treatment, and the new Law of 2020 puts medical indication (health condition) in the foreground which is in line with the humanization of attitudes towards those persons. In this paper, special emphasis is placed on the analysis of the applicability of the first adopted Law critically from the aspect of the profession which implemented it. In the empirical research we conducted on the frequency of involuntary treatment in the institution for mental disorders of the highest health level, which receives patients from all over the Republic of Srpska, we show that our data are not different from data in other European countries, according to the frequency of involuntary detention, the type of disease and the socio-demographic data of persons forcibly detained and then accommodated.. However, when viewed from the aspect of the Law, not all articles were respected, because it was influenced by objective circumstances and the impossibility of implementing certain legal stipulations. A special problem was caused by the impossibility of imposing medical measures on insane persons by the legislator. It remains to be seen whether the greater reorientation of the new Law from 2020 towards professional medical recommendations will affect better respect for the rights of those persons, but also reduce the need for their involuntary detention. What we assume is that moving away from clear legal guidelines will be a stumbling block in its implementation.

ZAPOŠLJAVANJE OSOBA S INVALIDITETOM KROZ KONCEPT SOCIJALNOG PODUZETNIŠTVA KAO PRETPOSTAVKA UNAPREĐENJA KVALITETE ŽIVOTA

Sabira Gadžo - Šašić — 2024-11-08

Osobe s invaliditetom koje se inaĉe smatraju iskljuĉenijim ĉlanovima svake zajednice teţe ostvaruju pravo na rad, ali i sva ostala prava zagarantirana meĊunarodnim dokumentima i nacionalnim zakonodavstvom zbog ĉega se za njih i ĉešće veţe lošija kvaliteta ţivota. U cilju stvaranja društva u kojem bi svi imali jednake uslove prvenstveno za rad, ali i za jednake usluge u oblasti obrazovanja i zdravstva u modernim društvima, ukljuĉujući i bosanskohercegovaĉko, se nastoji kroz jaĉanje koncepta socijalnog poduzetništva stvoriti povoljniji ambijent za sve spomenuto. U tom kontekstu u radu je obrazloţen znaĉaj socijalnog poduzetništva što u najširem smislu rijeĉi predstavlja profesionalno i inovativno rješavanje problema od strane poduzetnika kroz kreiranje sistemskih promjena koje nadilaze nedostatke trţišta i iskorištavaju dane mogućnosti. Za realizaciju istraţivanja korištena je metoda intervjua, a cilj kvalitativne analize dobivenih rezultata je sagledavanje mogućnosti i ograniĉenja razvijanja koncepta socijalnog poduzetništva kroz zapošljavanje osoba s invaliditetom na podruĉju Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH). Prezentirani rezultati su pokazali da je koncept socijalnog poduzetništva upravo oblast u kojoj se ĉešće radno angaţiraju osobe s invaliditetom.

BENEFITI SPORTA ZA DJECU I MLADE

Antea Zelić — 2024-11-08

Tjelesna aktivnost predstavlja neizostavan dio ţivota svakog pojedinca, a prakticiranje redovite tjelesne aktivnosti donosi niz benefita za postizanje i odrţavanje fiziĉkog i psihiĉkog zdravlja, kao i usvajanje pozitivnih navika koje doprinose kvaliteti ţivota. Navike, stil ţivota i vrijednosti koje se usvajaju u ranoj i razvojnoj dobi, uvelike utjeĉu na naĉin i kvalitetu ţivota koja se reflektira u kasnijim fazama ţivota, stoga je korisno implementirati tjelesnu aktivnost u svakodnevnicu djece i mladih. Benefiti sportskih aktivnosti najĉešće su kategorizirane u tri kategorije: fiziĉki, psihiĉki i socijalni benefiti koji znaĉajno pridonose kvaliteti ţivota. Rad je usmjeren na analiziranje navedenih kategorija sagledavajući ih kroz pozitivnu odliku koja se oĉituje kroz razvojnu ulogu u ţivotu pojedinca, u ovom kontekstu djecu i mlade. Općenito, bavljenje sportom rekreacijskog ili pak profesionalnog tipa, individualnog ili timskog, dovodi promjene koje je moguće primijetiti na tjelesnom, zdravstvenom, emocionalnom i socijalnom planu djeteta iz ĉega proizlazi ĉesta odluka djece i mladih za sudjelovanjem u nekoj sportskoj aktivnosti. Sport omogućava djetetu zadovoljenje potreba za sigurnosti, poštovanjem i samoostvarenjem što se smatra zadovoljenjem viših razina potreba.

SUDSKA INDIVIDUALIZACIJA KRIVIČNE SANKCIJE – UPUĆIVANJE U ODGOJNI CENTAR PRI NJENOM IZVRŠENJU, STUDIJA SLUČAJA

Vildana Pleh — 2024-11-08

Posmatrajući historiju razvoja maloljetniĉkog prijestupništva, vidljivo je da se ono javlja u svim zemljama bez obzira na društvena ureĊenja. Razlika, meĊutim, postoji u nizu faktora koji opredjeljuju borbu protiv maloljetniĉkog prijestupništva, od kojih je jedan od znaĉajnijih utjecaj pojedinih subjekata maloljetniĉkog pravosuĊa na odabir, trajanje i proces izvršenja reakcije, mjere ili sankcije prema maloljetnom poĉiniocu kriviĉnog djela. Sud kao poseban autoritet ima i veoma znaĉajnu ulogu pri primjeni i izvršenju kriviĉnih sankcija,mnaroĉito kriviĉnih sankcija institucionalnog tretmana. Svojim odlukama mijenja “sudbinu” i tok izvršenja izreĉenih sankcija, a samim tim i samog maloljetnika. Autorice se u ovom radu bave ulogama suda pri izvršenju sankcija institucionalnog tretmana, posebno se osvrćući na meritornu ulogu suda pri izvršenju kriviĉne sankcije - upućivanje u odgojni centar. Izvršenje ove odgojne mjere, prava i duţnosti subjekata u tom procesu te uloge sudija za maloljetnike pri individualizaciji odgojnih mjera maloljetniku, sudska individualizacija, bit će prikazani kroz konkretne primjere, analizirajući pritom studij sluĉaj iz prakse KJU „Odgojni centar Kantona Sarajevo“. Treba se naglasiti da pri sudskoj individualizaciji sankcioniranje ima kao cilj resocijalizaciju maloljetnika, što podrazumijeva multidisciplinarni pristup te adekvatnu primjenu pravnog, pedagoškog, psihološkog i socijalnog pristupa u radu sa maloljetnim prijestupnicima.

НАЧЕЛА И МЕХАНИЗМИ ЗАШТИТЕ ЉУДСКИХ ПРАВА

Miroslav Baljak — 2024-11-08

У раду су анализирана начела на којима се људска права темеље, те главни међународни документи којима су регулисана људска права, као и механизми њихове заштите који стоје на располагању појединцу када сматра да му је поједино право повређено деловањем јавних власти.У савременом друштву људска права постају мерило вредновања квалитета живљења и достигнутог степена демократије. Међународни документи, као инструменти и поступци гарантовања и заштите људских права, дају људским правима универзални карактер којима нису препрека државне границе и национална законодавства. Титулари људских права су грађани, а обавеза државе је да се права и слободе утврђена Уставом и законима не крше већ поштују.

GOVOR MRŽNJE I PRAVO NA OBRAZOVANJE DECE I MLADIH MARGINALIZOVANIH GRUPA

Zorica Mršević — 2024-11-08

Polazna teza ovog rada je jednako pravo dece i mladih iz marginalizovanih grupa na obrazovanje koje imaju njihovi vršnjaci svuda na svetu. Kako je marginalizacija isključenost iz društva uzrokovana diskriminacijom, a govor mržnje je jedan od oblika verbalne diskriminacije, neophodno je analizirati odnos govora mrţnje i prava na obrazovanje. Govor mržnje obuhvata sve oblike izražavanja koji proširuju, podstiču, unapređuju ili opravdavaju rasnu mržnju, ksenofobiju, antisemitizam ili druge oblike mrţnje zasnovane na netoleranciji, uključujući izraženu netoleranciju agresivnim nacionalizmom i etnocentrizmom, diskriminacijom i neprijateljstvom prema manjinama, migrantima, strancima. Cilj rada je ukazivanje da govor mržnje u javnom društvenom ambijentu doprinosi širenju govora mržnje na obrazovne institucije gde može da ima posebno negativne efekte. Kod učenika mariginalizovanih grupa izaziva strah, nepoverenje, distanciranost, osećaj nepripadnosti, čak mrţnje prema školi i drugim institucijama društva. Kod učenika većinske pripadnosti izaziva osećaj “dozvoljenosti” iskljuĉujućeg, diskriminišućeg ili čak nasilnog ponašanja prema pripadnicima marginalizovanih grupa, ali i tendenciju širenja marginalizacije i na druge razliĉite, nepopularne, siromašnije, slabije. Posledice su izazivanje straha i kod onih koji nisu neposredno ciljani, a koji mogu da strepe od mogućnosti sopstvene viktimiziranosti i marginalizacije u društvenom ambijentu tolerisanog javnog izraţavanja mrţnje i mogućeg nasilja. Zaključuje se da govor mržnje predstavlja faktor umanjivanja efekata i destrukcije procesa edukacije, što vodi u slabljenje školskog uspeha uĉenika marginalizovanih grupa, njihovog napuštanja školovanja i time njihovu dalju društvenu isključenost, siromaštvo i celoživotnu marginalizaciju. Time se ujedno bitno smanjuju ili onemogućuju efekti obrazovanja kao jednog od najvaţnijih sredstava za unapređenje integracije i društvene kohezije stvaranjem zajedničkog obrazovnog prostora sa jednakim mogućnostima za sve.

RODITELJSTVO U SAVREMENOM DRUŠTVU

Vesna Trifunović — 2024-11-08

U ovom radu u fokusu interesovanja su: a) uticaj sociokulturnog konteksta na porodicu i formiranje odnosa prema raĊanju i roditeljstvu i b) problem vaspitanja roditelja za „roditeljstvo”. Društvo i kultura determinišu odnose unutar porodice i izmeĊu nje i spoljnog okruţenja, kao i odnos prema raĊanju i roditeljstvu. „Vladajuće” vrednosti, norme i modeli ponašanja povezani su sa motivacijom za roditeljstvom i pripremom za ostvarivanje roditeljske uloge. Aktuelna dešavanja, uobliĉena globalizacijom, pre upućuju na izraţeno normiranje porodiĉnog ţivota i roditeljstva od strane društva, nego na integralnu povezanost društva i porodice, koja vodi ka briţljivoj pripremi roditelja za odgajanje novih generacija. U radu se daje kratak osvrt na povezanost izmeĊu društva, kulture i porodice i razliĉite prakse roditeljstva, kao i prikaz dela zakonske regulative u Republici Srbiji koja kodifikuje roditeljstvo i, delimiĉno, naĉine pripreme (ili vaspitanja) za roditeljstvo.

PRIKAZ STANJA MALOLJETNIĈKE DELINKVENCIJE NA PODRUĈJU UNSKO-SANSKOG KANTONA

Smaila Balić Rahmanović — 2024-11-08

Maloljetniĉka delinkvencija je ozbiljan problem s kojim se suoĉava društvo u cijelom svijetu te zahtijeva paţnju i rješavanje na razliĉitim razinama zbog svoje kompleksnosti i osjetljivosti. Mnogobrojni su faktori koji dovode do pojave maloljetniĉke delinkvencije, a zbog svojih specifikacija i uĉestalosti posebno se izdavajaju socio-kulturni faktori meĊu koje ubrajamo: porodicu, školu, slobodno vrijeme, sredstva masovne komunikacije, ratne i postratne prilike, ekonomske krize, siromaštvo, nezaposlenost, urbanizaciju i migraciju. Maloljetniĉka delinkvencija moţe imati dugotrajne negativne posljedice za maloljetnika, porodicu i društvo u cjelini. Djeca koja se bave delinkventnim ponašanjem su sklonija školskom neuspjehu, napuštanju škole, problemima s mentalnim zdravljem i daljnjem kriminalnom ponašanju u odrasloj dobi. Društvo kao cjelina treba biti svjesno problema maloljetniĉke delinkvencije i uloţiti napore u pronalaţenju dugoroĉnih rješenja kako bi se osiguralo zdravo i sigurno okruţenje za sve mlade ljude. Ovaj rad istraţuje prevalenciju maloljetniĉke delinkvencije na podruĉju Unsko-sanskog kantona. Cilj rada je analizom podataka kojima raspolaţe Ministarstvo unutarnjih poslova USK-a utvrditi broj maloljetnih poĉinitelja kaznenih i prekršajnih djela registriranih u protekle tri godine na ovom podruĉju.

IZAZOVI U OČUVANJU MENTALNOG ZDRAVLJA OSOBA STARIJE ŽIVOTNE DOBI

Miodrag Simović — 2024-11-08

Zaštita i unapreĊenje zdravlja je univerzalno ljudsko pravo, ali njegovo potpuno ostvarivanje prvenstveno zavisi od resursa svake drţave i dostupne i kvalitetne zdravstvene zaštite. Oĉuvanje mentalnog zdravlja stanovništva je imperativ u kreiranju javnih politika, ali i preduslov za oĉuvanje i funkcionisanje svakog zdravog društva. Razliĉiti krize prouzrokovane internim i eksternim faktorima dodatno doprinose povećanju rizika ugroţavanja ukupnog zdravlja pojedinaca, porodica i cjelokupnog društva, dok istovremeno ukazuju na znaĉaj i ulogu protektivnih faktora. Sve veća prisutnost alijenacije u društvu narušava mentalno zdravlje, utiĉe na produktivnost i na uspješnost suoĉavanja sa svakodnevnim stresom. Mentalno i fiziĉko zdravlje starije populacije ljudi je naroĉito osjetljivo i ugroţeno, te je njegovom oĉuvanju potrebno pristupiti sistemski, planski i kontinuirano. Profesionalci u oblasti zaštite starijih lica ĉesto kao problem istiĉu prisutnost rizika od stigmatizacije i diskriminacije osoba sa smetnjama u mentalnom zdravlju. Proces ubrzanog starenja stanovništva, meĊusobna korelacija fiziĉkog i mentalnog zdravlja, potreba za preventivnim programima, stepen kvaliteta porodiĉnih odnosa i okruţenje su samo neki od brojnih ĉinilaca koji mogu imati negativne implikacije na ukupno zdravlje. Navedeno se moţe ublaţiti zajedniĉkim djelovanjem razliĉitih sistema i profesionalaca, osnaţivanjem porodica, kao i intenziviranjem regionalne i meĊunarodne saradnje u oblasti zdravstvenih politika. Budućnost pred nama donosi brojne zdravstvene, ali i socijalne i ekonomske izazove.

MODELI PODRŠKE RODITELJIMA DJECE S AUTIZMOM KROZ UDRUGE ZA AUTIZAM – OČEKIVANJA I ISKUSTVA

Smiljana Zrilić — 2024-11-08

U provoĊenju kvalitetne inkluzije djece s teškoćama, osim odgojitelja i uĉitelja, struĉnih suradnika, roditelja, pomoćnika u nastavi, znaĉajno participiraju i ostali dionici kao i udruge u kojima struĉnjaci, obiĉno volonteri pruţaju pomoć roditeljima djece s teškoćama. Modeli podrške roditeljima djece s poremećajima iz spektra autizma u Hrvatskoj se provode u redovitim odgojno obrazovnim ustanovama, u posebnim ustanovama, a nije zanemariva niti uloga udruga. U radu su prikazani rezultati istraţivanja zadovoljstva roditelja radom udruga, njihova oĉekivanja i iskustva. UsporeĊeni su i modeli podrške udruga u razliĉitim gradovima u Republici Hrvatskoj. U istraţivanju je sudjelovalo 94 roditelja/skrbnika i 6 predsjednika udruga (Zadar, Zagreb, Rijeka, Osijek, Nedelišće, Karlovac). Korištena je kvantitativna i kvalitativna obrada podataka koji su dobiveni anketiranjem roditelja i intervjuom sa šest predsjednika razliĉitih udruga u Republici Hrvatskoj. Rezultati istraţivanja pokazali su kako roditelji imaju pozitivna iskustva i zadovoljni su struĉnom podrškom djelatnika, kao i razmjenom iskustava s drugim roditeljima, a manje su zadovoljni prostorno-materijalnim uvjetima. Najveća oĉekivanja roditelja su da njihova djeca napreduju u komunikaciji, socijalizaciji i suzbijanju nepoţeljnih ponašanja te da budu adekvatno smještena u stambene zajednice kao odrasle osobe te da modeli podrške budu organizirani kroz sustavno rješenje. Kod većine roditelja postoji osviještenost da je i njima samima potrebna pomoć. Modele podrške za roditelje pruţaju sve udruge bilo kroz druţenje roditelja i meĊusobnu razmjenu iskustva,, bilo uz struĉnu podršku kroz radionice, individualna savjetovanja ili predavanja.

SVUGDJE, SVE I SVATKO U PREVENCIJI OVISNOSTI

Boris Gracin — 2024-11-08

Upotreba droga visoko je zastupljena u Europskoj uniji, oko 83,4 milijuna (29%) osoba je konzumiralo droge u prošloj godini, od ĉega više muškaraca (50,5 milijuna) te najĉešće kanabis (oko 22 milijuna) i psihostimulanse (oko 8,1 milijuna, od toga 3,5 milijuna kokain, 2,6 milijuna MDMA – u te 2 milijuna amfetamin). S obzirom na sloţenost i raširenost problema ovisnosti te mobilnost populacije unutar Europske Unije (EU), vaţno je pratiti zdravstvene pokazatelje i usporeĊivati drţave s ciljem boljeg razumijevanja dinamike uporabe droga te što djelotvornijih mjera za smanjenje štetnih posljedica koje zahvaćaju sve segmente društva. Cilj i metode: Procijeniti rizik novih izazova u podruĉju ovisnosti usporedbom zdravstvenih pokazatelja Sluţbe za mentalno zdravlje i prevenciju ovisnosti (SMZPO) Nastavnog zavoda za javno zdravstvo dr Andrija Štampar (NZJZ) i podataka za drţave EU-a za 2022. Rezultati: Zapaţen je blagi pad ukupnog broja osoba u lijeĉenju, najveći udio njih u lijeĉenju je zbog opijata, uz pad broja novih i stabilan broj prethodno lijeĉenih osoba, koje su sve starije (70% dobi 45 – 54 godine) i lošijeg zdravlja (kod 50% psihiĉki i/ili somatski komorbiditet), što je sliĉno drţavama EU. Obzirom na indikatore oporavka zapaţamo dobru retenciju, pad injiciranja droga i stabilnu nisku incidenciju HCV i HIV-a te zaposlenost, što je razliĉito u odnosu na drţave EU. U drţavama EU i Gradu Zagrebu istraţivanja ukazuju na porast upotrebe kanabinoida i psihostimulansa što prati porast zahtjeva za lijeĉenjem zbog psihostimulansa, ali ne i kanabinoida. Zapaţamo kako nadleţne institucije od pandemije Covid -19 rjeĊe upućuju osobe u tretman zbog uporabe droga.

INTIMATE RELATIONS BETWEEN YOUNG MEN AND WOMEN: INDICATORS OF DISHARMONY

Olga Mikhailova — 2024-11-08

The article presents a theoretical and empirical analysis of the characteristics of sexual behavior and indicators of disharmony of intimate relationships of young men and women of student age. The purpose of the study is to identify the correlations of the manifestations of intimate relationships and sexual behavior among young people. The content will consider various approaches to the analysis of intimate and sexual relations from the standpoint of sexology and psychology. The main problems and contradictions will be explained on the basis of which the strategy of empirical research is based are substantiated. The respondents were 62 people (32 young women and 30 young men aged 18 - 23 years) studying at different faculties of the Peoples' Friendship University of Russia in bachelor's and master's degrees. To diagnose the parameters of disharmony of intimate relationships, the author's modification of the methodology «Subjective assessment of interpersonal relationships» by S.V. Dukhnovsky and the methodology «Experience of close relationships» by K. Brennan and R.K. Fraley in the adaptation of T.V. Kazantseva were used, to assess the characteristics of sexual behavior – «Eysenk inventory of attitudes to sex» by H.J. Eysenck and «Assessment of the sexual profile» by O.F. Potemkina. In general, in sexual behavior, the subjects show favorable sexual attitudes, note sexual satisfaction and fulfillment, as well as sexual neuroticism, indicating the difficulties in young people in creating intimate relationships. As a result of the correlation analysis, the study revealed indicators of sexual behavior characterizing disharmony in intimate relationships of young men and women, which indicate insufficient psychological readiness for intimate relationships of young people. The characteristics of disharmony in intimate relationships presented in the study allowed the authors to formulate conclusions and recommendations to specialists in the field of education on the organization of psychological and pedagogical technologies for the formation of sexual culture among modern youth.

AKCIONO ISTRAŽIVANJE U FUNKCIJI PREVENCIJE VRŠNJAČKOG NASILJA

Marijana Maran — 2024-11-08

Sam naziv akcionih istaţivanja ukazuje na pojmove koji podrazumijevaju akciju, promjene, traganje, iznalaţenje, participaciju, fleksibilnost, poboljšanje, unapreĊenje, kreativnost, dijalektiĉnost, povratnu informacija itd. Svaki od nadevenih pojmova je usmjeren na poboljšanje vaspitno-obrazovne prakse. Autori radasu akciono istraţivanje stavili u funkciju prevencije vršnjaĉkog nasilja. Analizirajući nivoe prevencije vršnjaĉkog nasilja (primarni, sekundarni i tercijalni) uvidjeli su znaĉaj preventivnog djelovanja u odnosnu na naknadna dejstva. Efekti ovakvog vida djelovanja posebno su došli do izraţaja u fazama akcionog istraţivanja i njihovim cikliĉnim ponavljanjima. Na uzorku od 426 ispitanika, uĉenika srednje škole, primenjeno je akciono istraţivanje po modeluspiralnog toka, ĉiji su autori Veljko BanĊur i Nikola Potkonjak (1999). Model spiralnog toka, po svojoj strukturi i mogućnosti primjene, posebno je prilogoĊen uslovima u našim školama. Rezultati istraţivanja pokazuju da se primjenom akcionog istraţivanja u funkciji programa prevencije vršnjaĉkog nasilja u srednjoj školi, moţe doprinijeti kvalitativnim promjenama u ponašanju uĉenika, što potvrĊuje ĉinjenicu da se vršnjaĉko nasilje i nasilje uopšte moţe sprijeĉiti kvalitetnom pedagoškom intervencijom i prevencijom, kao i primjenom adekvatnih i kvalitetno osmišljenih programa prevencije prilagoĊenih svim uzrastima u školi, kroz posebne programe prevencije ili u okviru ĉasova razredne zajednice.

SOCIJALNA ISKLJUČENOST POVRATNIKA PO OSNOVU SPORAZUMA O READMISIJI U SRBIJI

Ljupka Mandić Kelijašević — 2024-11-08

Predmet istraţivanja ovog rada su socijalne karakteristike migracija povratnika po osnovu sporazuma o readmisji iz Srbije. U pitanju su emigranti koji su odreĊeno vreme boravili u evropskim zemljama gde su aplicirali za azil sa ciljem zaštite od diskriminacije, ugroţenosti prava na ţivot, obrazovanja ili na primer, leĉenja. Ovi zahtevi u većini sluĉajeva nisu uvaţeni, te su se podnosioci vratili u zemlje porekla. Kod mnogih migranata postoji tendencija ka ponovnoj emigraciji i nakon postupka readmisije, pa moţemo reći da ove migracije imaju cikliĉan tok što ih ĉini posebno istraţivaĉki zanimljivim. Povratnici su iz najsiromašnijih slojeva društva, nisko kvalifikovani ili nekvalifikovani, koji svoje, uglavnom ekonomske probleme i deprivaciju, pokušavaju da prevaziĊu ostvarivanjem statusa azila ili nekim drugim modelom za naseljavanje u zemlji destinacije.U radu su predstavljeni rezultati kvalitativnog istraţivanja poloţaja povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji u Srbiji.

ULOGA RODITELJA U VASPITANJU DETETA ZA ČUVANJE ZDRAVLJA

Gordana Budimir - Ninković — 2024-11-08

Brzi razvoj nauke, tehnike i digitalizacije, savremeni naĉin ţivota dece - mladih i odraslih utiĉu na zdravlje. Zdravlje deteta je tema koja najviše privlaĉi paţnju roditelja. Za oĉuvanje zdravlja deteta znĉajno je da roditelji obezbede potrebne uslove da dete odraste u zdravu osobu. Imajući u vidu savremene uslove ţivota, deca su sve više upućena na tehniku- društvene mreţe, a sve manje vremena provode sa roditeljima. Ishrana, vazduh i aktivnosti su polazna osnova zdravlja. S obzirom da dete ima stalnu potrebu da bude aktivno znaĉajno je “praćenje” i usmeravanje. U tom cilju je vaţno da roditelji podstiĉu dete da što više vremena provodi u igri na sveţem vazduhu. Pri tom treba razvijati ljubav prema sportu i kreativnim aktivnostima. U svemu tome uloga roditelja je kompleksna i veoma sloţena. Njihova odgovornost je usmerena na: oĉuvanje zdravlja i sigurnosti dece, unapredjenje njihovog psiho- fiziĉkog razvoja, podsticanje socijalnih veština, praćenje i podršku intelektualnog razvoja. Za uspešan razvoj i vaspitanje roditelji treba da deluju pozitivnim primerom, da budu dosledni, principijelni i umereni.

SAVREMENI DRUŠTVENI MEDIJI I RIZIĈNA SEKSUALNA PONAŠANJA MLADIH

Nela Jovanoski — 2024-11-08

Seksualno ponašanje mladih nije samo pod uticajem individualnih intenzivnih promena s kojima se adolescenti suoĉavaju, nego je i pod uticajem društvenog okruţenja. Današnja shvatanja mladih odreĊena su procesom globalizacije i formiraju se pod izuzetno snaţnim uticajem masovne kulture i medija. Lakoća korišćenja društvenih medija, njihova dostupnost velikom broju adolescenata, percipirana anonimnost vezano za pruţanje osetljivih tema vezano za pruţanje seksualnih informacija povećala su interesovanje istraţivaĉa za istraţivanje veze izmeĊu izloţenosti seksualnom medijskom sadrţaju i riziĉnim seksualnim ponašanjima mladih što ĉini predmet ovog rada. Cilj rada je ukazivanje na znaĉaj ispitivanja uticaja savremenih društvenih medija na riziĉna ponašanja mladih, sa posebnim osvrtom na to kako se seksualni sadrţaji tumaĉe i inkorporiraju u njihove ţivote.

OBRAZOVANJE U FUNKCIJI IZVRŠAVANJA KAZNE ZATVORA TE PRIPREME ZA ŽIVOT NA SLOBODI

Ivica Luketić — 2024-11-08

Obrazovanje zatvorenika ima svoju ulogu i u definiranju glavne svrha izvršavanja kazne zatvora, koja izmeĊu ostaloga govori o osposobljavanju zatvorenika za ţivot na slobodi u smislu što lakšeg funkcioniranja i ukljuĉivanja u ţivot nakon izdrţane kazne zatvora. Obrazovanje u penalnim institucijama je vaţno kako bi zatvorenici stjecali nova znanja i vještine, adekvatno i organizirano provodili vrijeme tijekom samog izdrţavanja kazne a potom i u smislu kvalitetnijeg poslijepenalnog organiziranja ţivota. Dobar zatvorski tretman bio bi u stalnom motiviranju i usmjeravanju zatvorenika za obrazovanjem, organiziranje i samo provoĊenje obrazovanja a sve u smislu reintegracije i doprinosa zajednici po izlasku zatvorenika na slobodu. U ovom radu autor otvara pitanje moţe li obrazovanje u penalnim institucijama rezultirati pozitivnim promjenama kod zatvorenika. U skladu sa tim, u radu se prikazuje stanje obrazovanja u Republici Hrvatskoj te pojedinim drţavama. Istraţivaĉki cilj ovog rada je pregledom i analizom dostupne literature utvrditi obrazovne mogućnosti te kapacitete pojedinih zemalja uz prikaz pojedinih istraţivanja vezanih za obrazovanje zatvorenika, uz primjenu deskriptivne metode obrade podataka te meta analizu. Kao zakljuĉak nameće se ĉinjenica da su obrazovni programi u penalnim institucijama u principu manjkavi i nedostatni, posebice u manje razvijenim zemljama. Potrebno je teţiti tome da se zatvorenici što više motiviraju za bilo koji oblik obrazovanja a s druge strane da se osiguraju adekvatni kapaciteti te financijski resursi za obrazovanjem u penalnim institucijama, a sve u cilju prilagodbe za trţište rada.

SAVJETODAVNI RAD SA PORODICOM MALOLJETNOG PRESTUPNIKA

Ljubinka Lazić — 2024-11-08

Cilj rada je u utvrđivanju prisustva savjetodavnog rada sa porodicom u radu sa maloljetnim prestupnicima u centrima za socijalni rad. Proučavajući teoriju i istraživanja vidljiv je uticaj porodice na (re)socijalizaciju djece. Porodica i odnosi u njoj su bitni kao preventivni faktor pojave prestupničkog ponašanja djece, a takođe i u procesu tretmana i resocijalizacije kao faktor podrške. Zbog toga je savjetodavni rad sa porodicom maloljetnih prestupnika bitan kako bi se porodica ojačala i pružila potrebnu pomoć maloljetniku u krizi. U ovom radu se aktualizira značaj porodice kao činioca u procesu resocijalizacije sa aspekta tretmana koji se provodi u centru za socijalni rad. U istraživanju je ispitana primjena savjetovanja i rada na porodiĉnim i roditeljskim odnosima u centrima za socijalni rad. Ovo istraživanje je provedeno anketnim ispitivanjem 140 stručnih radnika zaposlenih u centrima za socijalni rad u Republici Srpskoj u okviru šireg istraţivanja primjene teorija i metoda u socijalnom radu sa maloljetnim prestupnicima, a ovaj rad sadrži dodatno dobijene i nekorištene podatke o radu sa porodicom maloljetnih prestupnika. Obrada podataka je izvršena u statističkom SPSS softweru metodama deskriptivne statistike i testiranjem hi kvadrat testom. Analiza rezultata je pokazala da profesionalci zaposleni u centrima za socijalni rad pridaju veliki značaj porodici prilikom tretmana djece sa prestupniĉkim ponašanjem. Na to ukazuju podaci koji govore o visokoj prisutnosti savjetovanja u radu sa porodicom i to bez znaĉajnih razlika s obzirom na obrazovni profil profesionalaca (socijalni radnik, psiholog, pedagog, defektolog, pravnik). Takođe je utvrđeno da stručni radnici pažnju posvećuju porodičnim i roditeljskim odnosima kao značajnim elementima funkcionalne, podržavajuće porodice. Na osnovu svega navedenog izveden je zaključak da su jačanje porodice i njeno interaktivno prisustvo u intervencijama koje se provode u radu sa maloljetnim prestupnicima neizostavan i neophodan dio socijalnog rada sa maloljetnim prestupnicima.

PRAVO NA OBRAZOVANJE U KONTEKSTU IZVRŠENJA KRIVIĈNIH SANKCIJA ZA MALOLETNIKE

Milica Kovačević — 2024-11-08

Savremene nauĉne tendencije i relevantni meĊunarodni dokumenti u prvi plan istiĉu poštovanje naĉela najboljeg interesa deteta u svim situacijama u koje je involvirano maloletno lice, pa tako i u sluĉaju izvršenja kriviĉnih sankcija prema maloletnim uĉiniocima kriviĉnih dela. Najbolji interes deteta neraskidivo je povezan sa punim razvojem liĉnih potencijala koji je pak nezamisliv bez obrazovanja i sticanja znanja i veština. Zato ne zaĉuĊuje da Konvencija UN o pravima deteta, te Pekinška i Havanska pravila znaĉajnu paţnju posvećuju upravo pravu na obrazovanje. Pri navedenom, posebno treba imati u vidu da maloletni uĉinioci kriviĉnih dela moraju uţivati pravo na vaspitanje i obrazovanje jednakog kvaliteta kao i njihovi vršnjaci koji nisu imali kontakta sa sistemom kriviĉnopravne reakcije. Navedeno postavlja izuzetno kompleksne zadatke pred sistem izvršenja kriviĉnih sankcija za maloletnike. Stoga su izlaganja u radu posvećena analizi relevantnih meĊunarodnih dokumenata, te prakse Evropskog suda za ljudska prava u oblasti poštovanja ljudskih prava u kontekstu izvršenja maloletniĉkih kriviĉnih sankcija. Cilj rada jeste da se sumiraju dominantne vrednosti i naĉela i time potpomogne njihova puna implementacija u praksi.

UTICAJ MODERNE NASTAVNE METODOLOGIJE NA USPJEH UĈENIKA U OSNOVNOJ ŠKOLI

Suad Hasanović — 2024-11-08

Moderna nastavna metodologija obuhvata postupke, naĉine i korake u procesu pouĉavanja utemeljene na rezultatima savremene nauke, a koji se primjenjuju u nastavi radi povećanja djelotvornosti, lakšeg, brţeg i produktivnijeg uĉenja i pouĉavanja. Savremeni pristup nastavi u niţim razredima osnovne škole, stavlja uĉenika u središte nastavnog procesa. Upotrebom razliĉitih nastavnih metoda i njihovim kombinovanjem kod uĉenika se ţeli razviti samostalnost i aktivnost, sposobnost stjecanja vještine i umijeća da sam donosi ideje i zakljuĉke. Na izbor i kombinaciju nastavnih metoda utjeĉu zadaci nastavnog predmeta, uĉenikovo okruţenje, dob i predznanje uĉenika, nastavnikova kreativnost i raspoloţivi resursi. Pristup uĉenju zasnovan na aktivnostima uglavnom, u velikoj mjeri, obogaćuje uĉenje uĉenika. Primjenom moderne nastavne metodologije, odabirom metoda koje ispunjavaju zahtjeve savremene nastave nastavnik daje instrukcije uĉenicima u vezi sa njihovim aktivnostima. Rad je empirijski i istraţuje efekte primjene savremenih nastavnih metoda, konkretno „zida rijeĉi“ (eng. Word Wall) na ĉasovima predavanja, vjeţbi i provjeravanja znanja uĉenika osnovne škole, a s obzirom na njihovo konceptualno razumijevanje. Svrha istraţivanja je utvrĊivanje efekata primjene savremene nastavne metodologije na uĉenje i uspjeh uĉenika analizom podataka dobivenih pred/post-testiranjem kroz eksperimentalnu i kontrolnu grupu u uzorku istraţivanja kojeg čine učenici petog razreda osnovne škole. Podaci su dobiveni tretmanom i testiranjem učenika u eksperimentalnoj i kontrolnoj grupi, te analizirani koristeći SPSS. U radu su predstavljeni rezultati istraţivanja koji ukazuju da moderna nastavna metodologija i primjena savremenih nastavnih metoda i strategija pospješuju proces uĉenja uĉenika, razvijaju konceptualno razumijevanje čime pozitivno utjeĉu na uspjeh uĉenika.

USVOJENJE KROZ PRIZMU STRUĈNIH RADNIKA ORGANA STARATELJSTVA

Dragana Šćepović — 2024-11-08

U radu su prikazani rezultati empirijskog istraţivanja ĉiji predmet predstavljaju stavovi struĉnih radnika organa starateljstva o usvojenju kao obliku zaštite djeteta bez roditeljskog staranja. Cilj je bio ispitati stavove i mišljenja struĉnih radnika o znaĉajnim pitanjima koja se tiĉu usvojenja i utvrditi da li radno iskustvo i zanimanje utiĉu na percepciju i kreiranje njihovih stavova. Uzorak istraţivanja (N= 215) ĉinili su struĉni radnici zaposleni u centrima za socijalni rad u Republici Srpskoj. U istraţivanju je primijenjena metoda ispitivanje, tehnika anketiranje, pomoću instrumenta Upitnik, namjenski konstruisanog za potrebe ovog istraţivanja. Rezultati istraţivanja su pokazali da ne postoji razlika u stavovima i mišljenjima struĉnih radnika organa starateljstva o usvojenju u odnosu na njihovo zanimanje i radno iskustvo. Više od polovine struĉnih radnika smatra da najbolji interes djeteta treba da bude osnov za zasnivanje usvojenja i da je neophodno povećati starosnu granicu usvojenika za potpuno usvojenje, dok je više od dvije trećine ispitanika stava da svako dijete mora biti upoznato sa svojim porijeklom. Na osnovu rezultata moglo se zakljuĉiti da radno iskustvo i zanimanje struĉnih radnika organa starateljstva nemaju znaĉajnu ulogu u kreiranju njihovih stavova o usvojenju, da struĉni radnici usvojenje percipiraju kao najadekvatniji oblik zaštite djeteta bez roditeljskog staranja, te da je praksa usvojenja iz perspektive socijalnog rada fokusirana na najbolji interes djeteta, koji se stavlja ispred interesa usvojilaca.

PRAVA STARIJIH OSOBA U SUSTAVU SOCIJALNE SKRBI REPUBLIKE HRVATSKE

Snježana Bošnjak — 2024-11-08

Starenje je prirodan fiziološki proces koji se razlikuje od pojedinca do pojedinca. Proces zapoĉinje roĊenjem i traje do smrti. Sam proces starenja uvelike ovisi o samoj osobi, stilu ţivota, utjecajima okoline, genetskim predispozicijama i ostalim ĉimbenicima. Starenje jedan od najvećih socijalnih, ekonomskih i zdravstvenih izazova 21. stoljeća, a kvaliteta starenja i samim time kvaliteta ţivota postaju vaţna društvena pitanja. Ujedinjeni narodi i Europska unija sustavno upozoravaju na ozbiljnost problema ubrzanog starenja stanovništva i posljedica koje iz toga proizlaze. Hrvatska se po broju starijeg stanovništva dugo nalazi u skupini „stara društva“. Prema zadnjem Popisu stanovništva iz 2021. godine, u Republici Hrvatskoj ţivi 3 871 833 stanovnika, a od toga je u dobi od 65. godina i više 867 227 stanovnika. U Republici Hrvatskoj starijim osobama dostupna su prava u sustavu socijalne skrbi koja mogu koristiti ako ispunjavaju propisane uvjete. Sustav socijalne skrbi za starije osobe usmjeren je na suzbijanje socijalne iskljuĉenosti te pruţanje kvalitetnih socijalnih usluga, koje osiguravaju sljedeći pruţatelji: ustanove socijalne skrbi, udruge, vjerske zajednice, druge pravne osobe te obrtnici, fiziĉke osobe kao profesionalnu djelatnost, udomiteljske obitelji. Kako bi se starijim osobama, koje su u sustavu socijalne skrbi prepoznate kao posebno osjetljiva kategorija korisnika, omogućilo pravo na dostojanstvenu starost i trajnu društvenu ukljuĉenost, potrebna je uspostava cjelovitog pristupa i dugoroĉne strategije socijalne skrbi. Republika Hrvatska zbog te potrebe je izradila Strategiju socijalne skrbi za starije osobe u Republici Hrvatskoj. Posebno istiĉemo da Strategija predstavlja podlogu za korištenje sredstava Europskih fondova, a sluţi i kao podloga za razvoj novih oblika skrbi za starije osobe u lokalnoj zajednici. U podruĉju ljudskih prava, starenja se najĉešće veţe uz mirovinske, zdravstvene i socijalne sigurnosti.

IZAZOVI ODRASTANJA DJECE U DIGITALNOM VREMENU

Tatjana Marić — 2024-11-08

Rad ukazuje na izazove odrastanja djece u digitalnom vremenu koje nudi brojne pozitivne mogućnosti, ali i opasnosti vezane za njihov zdrav razvoj. Cilj rada je ukazati kako savremeni mediji utiču na vaspitanje i oblikuju razliĉite dimenzije ţivota djece i adolescenata, njihov identitet i odnose s roditeljima i vršnjacima. U radu se kroz teorijsku analizu i rezultate istraţivanja daje odgovor na tri grupe pitanja: Koji su izazovi odrastanja djece u digitalnom vremenu? Kakav je uticaj digitalnih tehnologija na porodicu? Kakav je odnos roditeljstva i digitalnog učenja? Polazeći od toga da su ključni zadaci odrastanja razvoj identiteta, autonomije i intimnosti, odnosno stvaranje prijateljstava i odnosa, sugeriše se potreba analiza uticaja moderne tehnologije na sve navedene aspekte. U radu su saţete spoznaje o tome kako moderni mediji oblikuju razliĉite dimenzije ţivota djece i adolescenata, pritom uvažavajući njihove mogućnosti i prednosti. Digitalni život može podržavati ili ometati razvoj identiteta. Na osnovu teorijske analize i rezultata istraživanja su razmatrani uticaji medija na kvalitet odnosa s vršnjacima, te ukazano i na negativne pojave (internet zavisnost, cyberbullying). Uz odnose su analizirani i drugi konstrakti kako koristiti prednosti koje nude mediji i smanjiti loše vaspitne uticaje, te kako roditelji mogu pomoći djeci da se uspješnije nose sa izazovima digitalnog vremena. Rezultati istraživanja impliciraju važnost obezbjeđivanja podrške roditeljima dok poduzimaju korake prema ostvarenju vizija za svoju djecu u digitalnom vremenu.

CJELOŽIVOTNO UČENJE – PRISTUP OBRAZOVANJU KAO JEDNOM OD TEMELJNIH LJUDSKIH PRAVA

Jadranka Herceg — 2024-11-08

Iako cjeloţivotno uĉenje predstavlja conditio sine qua non današnjih obrazovnih politika, ĉesto nerazumijevanje sadrţaja i vaţnosti cjeloţivotnog uĉenja, kao smjernica za razvoj obrazovnog sustava, rezultira konceptualnom zbrkom. I dok se, upravo zbog konceptualne zbrke, stvaraju brojna razliĉita tumaĉenja uloge cjeloţivotnog uĉenja, zaboravlja se na onu temeljnu, obrazovnu, koja treba poticati pojedinca, iz bilo koje dobne skupine da uĉi, omogućavajući mu stalan pristup obrazovanju te pravo na priznavanje razliĉitih oblika uĉenja. Svrha ovog rada je aktualizirati promjenu paradigme do koje je došlo prelaskom na cjeloţivotno uĉenje, a to je da se umjesto formalnih kvalifikacija, koje u uvjetima brzih promjena u društvu ne mogu jamĉiti dugoroĉnu sigurnost, sada naglasak stavlja na stjecanje kompetencija, dok je zadaća obrazovnog sustava omogućiti priznavanje istih, neovisno o naĉinu na koji su one steĉene. Cilj ovog rada je ukazati na potrebu za uspostavom Hrvatskoga kvalifikacijskog okvira na svim obrazovnim razinama, kako bi se omogućila transparentnost, usporedba i prenosivost kvalifikacija izmeĊu razliĉitih obrazovnih institucija na nacionalnoj razini i njihovo povezivanje s Europskim kvalifikacijskim okvirom na europskoj razini, kroz zajedniĉku referentnu toĉku, a to su ishodi uĉenja. Autorica zakljuĉuje da je u Republici Hrvatskoj potrebno što prije uspostaviti procese i sustave priznavanja steĉenih kompetencija, osobito onih proizišlih iz neformalnog i informalnog uĉenja, kako bi se postigla prohodnost obrazovnog sustava.

OBRAZOVANJE UNIVERZALNO LJUDSKO PRAVO IZ UGLA PRAVNIH NAUKA

Osman Jašarević — 2024-11-08

Ĉlanak se bavi nekim osnovnim dilemama i pitanjima koja propisuju ĉl.25 i 26. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Kako se provode ova prava na nacionalnom i svjetskom nivou. Univerzalna deklaracija razmatra izmeĊu ostalog, dva univerzalna ljudska prava – pravo na zdravlje (ĉl.25), i pravo na obrazovanje (ĉl. 26). Pravo na obrazovanje stavlja akcenat na edukaciju u smislu novijeg i produktivnijeg naĉina obrazovanja i dobivanja znanja, da svako ima pravo na obrazovanje a da obrazovanje bude besplatno bar u srednjim, osnovnim i niţim školama. Kako se u novije vrijeme razvija nauka, tehnika i elektronika, IT-i, obrazovanje treba da bude dostupno svim generacijskim nivoima, prema njihovim sposobnostima u smislu razvijanja ljudske liĉnosti kroz poštivanje ljudskih prava i osnovnih sloboda. Obrazovanjem se stiĉe znanje kojim se unaprjeĊuje meĊusobno razumijevanje i druge karakterne osobine-crte liĉnosti ĉime se utemeljuje prijateljstvo meĊu svim narodima, rasama i vjerskim grupacijama, a kroz to i poslovnost i djelatnost Ujedinjenih nacija za odrţavanje mira. Vaţno je prouĉiti i praktiĉno provjeriti koje edukativne i obrazovne inovacije, sa aspekta nauke, tehnike i elektronike, IT-i, zasluţuju ove i buduće generacije. Prouĉiti koji su to pravni aspekti i obrazovno dualni principi koji osiguravaju provoĊenje ovih univerzalnih prava društva. Na taj naĉin se kod studenata razvijaju dualne sposobnosti za teorijsku i struĉnu analizu pojmova i instituta koji se odnose na vrste i stadije kriviĉnog postupka. Teorija i praksa u dualnom smislu daju veliki doprinos nauci i praksi kriviĉnog materijalnog, procesnog i izvršnog prava i kriminalistike, kroz implementaciju pripremljene i provedene pravne klinike.

POVEZANOST TJELESNE KOMPOZICIJE I RIZIKA POREMEĆAJA ISHRANE KOD MLADIH STUDENTICA

Olivera Pilipović Spasojević — 2024-11-08

Ţivotni stil mladih studentica je u stalnoj adaptaciji sa tehnološkom evolucijom. Napredne tehnologije omogućavaju dostupnost raznim informacijama koje mogu pozitivno ali I negativno uticati na ţivotne navike a samim tim i na zdravlje mlade ţene. Poremećaj ishrane oznaĉavaju nezdrave navike u hranjenju i/ili ponašanju u ishrani i odrţanju tjelesne teţine. Prema klasifikacije poremećaj ishrane je zasnovan na vidljivim posljedicama, kao što su ekstremna mršavost ili gojaznost. Poseban momenat u poremećaju ishrane bazira se na današnjem “standardu ljepote” uz pretjeranu mršavost. Nezadovoljne svojim izgledom, ţene ĉine velike napore da bi intenzivnim veţbanjem i/ili dijetama dostigle svoj ideal. Cilj je utvrditi da li postoji znaĉajna korelacija nivoa tjelesne kompozicije sa poremećajem ishrane: oĉekuje se da je indeks tjelesne mase (BMI) u direktnoj vezi sa poremećajem ishrane. Metodologija : Epidemiološko opservaciono analitiĉko istraţivanje obuhvatilo je reprezentativan uzorak od 408 zdravih studentica starosti od 19 do 22 godine. Za testiranje smo koristili sociodemografski upitnik, indeks tjelesne mase (BMI) sa nivoom visceralne masti, procenta mišićne mase i procentom masnog tkiva te standardizirani test EAT-26 za procjenu rizika poremećaja ishrane. Rezultat: Uzorak ĉine studentice prosjeĉne starosti 20,5 godina I normalnih vrijednost BMI 22.1+/- 3,2. Finalni skora testa EAT-26, -pokazao je i da rizik od poremećaja ishrane ima 16,7% djevojaka.Stepenovanom statistiĉkom metodom utvrĊujemo da parametri tjelesne kompozicije nisu pouzdan pokazatelj postojanja poremećaja ishrane te da EAT-26 nema pouzdanu i prihvatljivu vrijednost kao samostalan test za procjenu riziko faktora kroz razliĉite stavove i odstupajuća ponašanja u ishrani. Stoga, za detekciju, praćenje i preventivno djelovanje potrebno je sprovoditi redovne sistematske preglede meĊu studentskom populacijom.

IZZIVI INFORMACIJSKE VARNOSTI V ŠOLSKEM OKOLJU

Lina Dečman Molan — 2024-11-08

Dijaki in uĉitelji so vse bolj in bolj izpostavljeni groţnjam informacijske varnosti, saj vse veĉ uporabljajo mobilno tehnologijo. Do tega prihaja tudi zato, ker so vedno bolj tehniĉno opremljeni. Ţal se veĉina uporabnikov ne zaveda groţenj, ki so jim so dnevno izpostavljeni. Dijaki in uĉitelji imajo na voljo mnogo izobraţevanj ter delavnic na temo informacijske varnosti. Mnogi od dijakov tudi namerno kršijo pravila informacijske varnosti – kar si bomo ogledali na primerih. Ob primerih bomo podali tudi kritiĉno mišljenje o moţnih posledicah ter o prepotrebnih preventivnih ukrepih. Na Strokovni tehniški gimnaziji z zunanjimi strokovno usposobljenimi izvajalci izvajamo razliĉne delavnice za informacijsko varnost. Ne glede na vse aktivnosti ne moremo prepreĉiti razliĉnih incidentov s podroĉja varnosti informacijske tehnologije. Tako ugotavljamo, da moramo še poveĉati število izobraţevanj in delavnic. V primeru incidentov izvajamo tudi sankcije, ki morajo biti dovolj stroge, da kot opozorilo delujejo tudi preventivno. V prispevku bomo predstavili, kako v sodelovanju s ponudniki rešitev in strokovnjaki s podroĉja informacijske varnosti izvajamo delavnice, kako delujemo v manjših skupinah in kako predstavljamo rezultate in ugotovitve na teh delavnicah.

ZAŠTITA PRAVA NA ZDRAVLJE I OBRAZOVANJE ŽRTAVA SEKSUALNOG NASILJA U RATU

Miodrag Simović — 2024-11-08

Usvajanje Smjernica generalnog sekretara Ujedinjenih nacija o Reparacijama za seksualno nasilje povezano sa sukobima (2014. godine) predstavlja dodatak dotadašnjim normativnim dešavanjima u oblasti rodno osjetljivih reparacija. Uprkos ovom progresivnom normativnom napretku i dalje postoje konceptualne praznine u pravnom i politiĉkom okviru za reparacije koje se bave seksualnim nasiljem povezanim sa sukobima i, shodno tome, tekućim izazovima u sprovođenju rodno osjetljivih reparacija. Izazovi ukljuĉuju isključenje žena iz pravnih lijekova zbog pristrasnosti u stvaranju i sprovođenju režima reparacija.Transformativne reparacije se bave neposrednim reparativnim potrebama lica koja su preživjela seksualne povrede, uz uzimanje u obzir socijalnih i ekonomskih barijera punoj ravnopravnosti žena u mnogim društvima. Te reparacije prevazilaze neposrednost seksualnog nasilja, obuhvatajući jednakost, pravdu i longitudinalne potrebe onih koji su doživjeli seksualne povrede. U tu svrhu predlažu se odgovarajući principi reparacija za seksualno nasilje povezano sa sukobima. Autori u radu poseban naglasak stavljaju na aktuelne probleme zaštite prava na zdravlje i obrazovanje ţrtava seksualnog nasilja u ratu. Takođe, predstavljeni su restitucija, rehabilitacija, reparacija i resocijalizacija žrtava seksualnog nasilja u ratu u Bosni i Hercegovini (1992–1995). Pri tome se polazi od činjenice da protek vremena nije zaliječio ratne rane, uključujući dugotrajne psihičke, fizičke, ekonomske i društvene posljedice seksualnog nasilja u ratu za preživjele i njihove porodice. Mnoge žrtve još uvijek pate od traume povezane sa ratnim seksualnim nasiljem, koja ima značajne posljedice i teško se prevazilazi. Većina preţivjelih pati i od posttraumatskog stresnog poremećaja povezanog sa razliĉitim psihiĉkim stanjima. U završnom dijelu problematizuju se neka zakonska rješenja ostvarenja reparacije za žrtve seksualnog nasilja u ratu u Bosni i Hercegovini, te izlažu konkretni prijedlozi de lege ferenda.

THE RIGHT OF DIRECT PARTICIPATION OF CITIZENS AND ITS FORMS AT THE LOCAL LEVEL IN THE REPUBLIC OF SERBIA

Jovana Andjelković — 2024-11-08

The level of direct participation of citizens in the country is one of the important indicators of democracy. Countries in transition, such as Serbia, are facing a low level of trust in their governments and institutions, so this is the main reason why citizens are not interested in direct participation and why they do not believe that if they participated directly, they would not be able to change anything. The aim of this paper is to point out the possibilities of direct participation, which are recognized by law to citizens, at the level of local governments and to point out the obstacles they face, as well as what discourages citizens from direct participation. Examples of good practice are highlighted, bad examples are pointed out and solutions for improving the legislative procedure are proposed.

LJUDSKA PRAVA U REPUBLICI HRVATSKOJ, PRIJE I NAKON ULASKA U EUROPSKU UNIJU

Branko Peran — 2024-11-08

Najznaĉajniji izvor ljudskih prava u Republici Hrvatskoj, koja je ĉlanica Europske unije je Ustav Republike Hrvatske. Sva ljudska bića raĊaju se jednaka u pravima i dostojanstvu. Ona su obdarena razumom i sviješću, pa jedni prema drugima trebaju postupati u duhu bratstva. Ljudska prava su uroĊena prava svih ljudi, muškaraca, ţena i djece, zbog toga što su ljudska bića, a ljudska prava su univerzalna jer pripadaju svakom ljudskom biću podjednako, bez diskriminacije po bilo kojem osnovu, bez obzira na pol, rasu, boju, jezik, vjeru, politiĉko i drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno porijeklo, povezanost sa nacionalnom manjinom, imovinu roĊenje ili dugi status. Osim toga ona su nedjeljiva, jednakog su znaĉaja i meĊusobno zavisna. Isto tako ljudska prava su neotuĊiva, nerazdvojiva su od pojedinca, ona su uvjet slobode, mira i pravde u svijetu, a temeljni cilj poštivanja i zaštite ljudskih prava je ljudsko dostojanstvo. Nadalje, ljudska prava mogu se definirati kao univerzalna prava temeljne naravi koja pripadaju svakoj osobi u njenom odnosu s drţavom. U Europskoj uniji dva su glavna smjera politike i djelovanja u podruĉju ljudskih prava. Jedan je zaštita temeljnih ljudskih prava za graĊane EU, a drugi promicanje ljudskih prava širom svijeta. U poĉetcima Europske unije svijest o potrebi zaštite ljudskih prava nije bila dovoljno razvijena jer se radilo o organizaciji koja je ekonomske naravi, a takoĊer se smatralo da će se o takvim pravima brinuti Vijeće Europe. Širenjem nadleţnosti Europske unije, nastala je potreba za dodatnim reguliranjem i zaštitom ljudskih prava, pa je Lisabonskim ugovorom pristupanje Unije Europskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava postalo obavezno. Europska konvencija za zaštitu ljudskih prava predstavlja mehanizam vanjskog nadzora nad zaštitom ljudskih prava u EU, a paralelno s njim uspostavljen je mehanizam unutarnjeg nadzora nad zaštitom ljudskih prava pomoću Povelje EU o temeljnim pravima. U Republici Hrvatskoj ljudska prava svakog pojedinca propisana su Ustavom Republike Hrvatske, meĊunarodnim ugovorima kojih je Republika Hrvatska stranka, te mnogim zakonima.

НАСИЉЕ КАО РИЗИЧНИ ФАКТОР У СОЦИЈАЛИЗАЦИЈИ ДЕЦЕ И МЛАДИХ ИЗ УГЛА УНИВЕРЗАЛНИХ ЉУДСКИХ ПРАВА

Meri Stojković — 2024-11-08

На самом почетку рада представљен је историјски оквир деце и младих, ближе су дефинисани типови, као и врсте насиља и описани су ризични фактори у социјализацији деце и младих из угла универзалних људских права. Најједноставније речено, људска права су основна права свих особа, што подразумева и децу и младе. У складу са тим, свако дете их добија чим се роди, нико му их не сме одузети, не можемо их се одрећи или их пренети некоме. Историјски посматрано, концепт заштите деце од насиља мењао се од исконских, интуитивних правила, преко обичајних и моралних, па све до законских регулатива. Надаље, у раду је укратко описано доба деце и младих у којем се догађају бројне физичке, биолошке, емоционалне и психолошке промене код младих. Детаљније је описан утицај насиља као ризичан фактор на децу и младе, који је од велике важности управо у том раздобљу у коме се формирају ставови и размишљања која дефинишу особу у одраслом добу. Важан елемент у овом периоду је почетак одвајања од родитеља у потрази за властитим идентитетом и аутономијом, али и прелазак на ближе односе са младим особама изван породичне средине, са којима се могу идентификовати њихови вршњаци који постају важан чинилац у социјализацији адолесцената и важан извор подршке. Из приложеног јасно произилази да насиље представља тежи облик нарушавања дечјих права, па самим тим и оставља знатно теже последице на психофизички и социјални развој детета. Када све ово посматрамо кроз историју, стручњаци су се заинтересовали за децу и дечја права и њихову заштиту оног тренутка када се схватило да, пре свега, физичко насиље негативно утиче на развој детета и младих, а касније и на целокупни развој друштва.

PRAVA MALOLJETNIH PRESTUPNIKA KROZ PRIZMU RESOCIJALIZACIJE

Ognjen Sredojević — 2024-11-08

Prestupništvo maloljetnika kao negativna društvena pojava, oznaĉava oblik kriminalnog ponašanja maloljetnih lica. Ovaj oblik ponašanja maloljetnika predstavlja društveni problem u svakoj drţavi. Posebnu paţnju prema prestupništvu maloljetnika, odnosno maloljetniĉkoj delinkvenciji, posvećuju sve drţave Evropske unije, pa tako i Bosna i Hercegovina koja se nalazi još u periodu tranzicije. Pod maloljetniĉkom delinkevncijom (prestupništvo maloljetnika) savremena literatura definiše je kao nedopuštenu pojavu, odnosno od neprilagoĊenog do inkriminisanog ponašanja. Jedno od shvatanja takvog neprilagoĊenog ponašanja, odnosi se i na ponašanja koja su u suprotnosti sa uobiĉajenim i propisanim oblicima ponašanja u društvu. Prestupništvo maloljetnika kao oblik društveno neprihvatljivog ponašanja, aktuelna je društveno negativna pojava, koja zasigurno treba i u budućem vremenu nametati potrebu, za još većim angaţmanom društvene zajednice, a kako bi se posredstvom drţavnih institucija djelovalo na rješavanju sve uĉestalijih sluĉajeva prestupništva maloljetnika u Bosni i Hercegovini. Kriviĉnopravni poloţaj maloljetnih prestupnika (uĉinilaca kriviĉnih djela i prekršaja), kako u savremenim kriviĉnim zakonodavstvima, tako i u zakonodavstvu Bosne i Hercegovine, razlikuje se od kriviĉnopravnog poloţaja punoljetnih uĉinilaca kriviĉnih djela. U pogledu prestupništva maloljetnika u Bosni i Hercegovini, u prethodnom periodu paţnju na ovu problematiku doprinijele su i promjene u kriviĉnim zakonodavstvima entiteta Republike Srpske, Federacije BiH i Brĉko distrikta, a koje tretiraju prava, poloţaj, resocijalizaciju i rehabilitaciju maloljetnih prestupnika, u smislu izdvajanja maloljetniĉke legislative iz opštih kriviĉnopravnih odredbi u posebno zakonodavstvo o maloljetnicima. Ova legislativa ogleda se u novom Zakonu o maloljetnicima, kao lex specialis, ali koja je ipak izostala sa izmjenama na drţavnom nivou. Ovakva izmjena dala je normativno-pravni okvir u adekvatnom tretiranju problematike prestupništva maloljetnika. Ovom legislativom olakšan je naĉin za sprovoĊenje i realizaciju adekvatnog pristupa, kako bi se postigli efikasniji rezultati po pitanju preventivnog djelovanja, svrhe svih kriviĉnih sankcija, prava maloljetnih prestupnika i njihove resocijalizacije u odnosu na ovu kategoriju lica. TakoĊe, u okvirima opšte svrhe kriviĉnih sankcija prema maloljetnim prestupnicima, naroĉito je odreĊeno, da je i svrha kriviĉnih sankcija, da se pruţanjem pomoći, brige, zaštite, nadzora, te obezbjeĊivanjem opšteg i struĉnog osposobljavanja, utiĉe na jaĉanje liĉne odgovornosti, vaspitanje i pravilni razvoj maloljetnika, a sve u cilju resocijalizacije, rehabilitacije i njegovog ponovnog ukljuĉivanja u društvenu zajednicu.

ПРАВО НА ОБРАЗОВАЊЕ МАЛОЛЕТНИКА ТОКОМ ИЗВРШЕЊА КРИВИЧНИХ САНКЦИЈА– НОРМАТИВНО-ПЕНОЛОШКИ ПРИСТУП

Filip Mirić — 2024-11-08

Образовање је основно људско право. Кроз процес образовања људи стичу знања и вештине потребна за обављање послова којим обезбеђују средства за егзистенцију, поштујући притом моралне и правне норме. Овако одређено, образовање је од изузетног значаја за ресоцијализацију малолетника током извршења кривичних санкција јер се на тај начин стварају неопходни услови за сузбијање криминолошког, кривичноправног и пенолошког поврата. Имајући све ово у виду, у раду ће бити анализирано право на образовање малолетника током извршења кривичних санкција, кроз приказ релевантних одредби најзначајнијих међународноправних аката. Циљ рада је да се укаже на значај образовања као облика третмана. На крају рада ће бити указано и на практичне проблеме приликом остваривања права на образовање у институцијама за извршење кривичних санкција за малолетнике, што раду даје и пенолошки значај.

PRAVO NA OBRAZOVANJE U CRNOJ GORI U ZAKONSKOJ REGULATIVI I PRAKSI

Marija Barjatarović — 2024-11-08

Pravo pojedinaca na obrazovanje je univerzalno ljudsko pravo, a samim tim i univerzalno djeĉije pravo. Djeca su u meĊunarodnom pravu prepoznata kao posebno osjetljiva i specifiĉna kategorija za ĉiju zaštitu nisu dovoljni mehanizmi zaštite iz oblasti ljudskih prava. Zato se i javila potreba da se prava djece zaštite meĊunarodnim propisima. Ĉinjenica da obrazovanje predstavlja kategoriju od javnog interesa obavezuje drţavu na prihvatanje i poštovanje meĊunarodnih propisa iz ove oblasti i njihovu inplementaciju u domaće zakonodavstvo. Danas se gotovo ne postavlja pitanje da li neka drţava ima zakone koji garantuju pravo djeteta da obrazovanje. Prava djeteta su ĉinjenica, realnost priznata meĊunarodnim pravom, a Konvenciju o pravima djeteta, najznaĉajniji meĊunarodni dokument iz oblasti zaštite djeĉijih prava, potpisalo je i ratifikovalo 196 drţava svijeta. Usvajanjem Konvencije drţave su pokazale spremnost da preuzmu odgovornost za odrastanje i dobrobit djece donošenjem i sprovoĊenjem razliĉitih mjera i zakona. Većina drţava potpisnica već u svojim Ustavima garantuje djeci pravo na posebnu zaštitu i obrazovanje i ima svu neophodnu zakonsku regulativu. U ovom radu ću analizirati zakonsku regulativu iz oblasti prava na obrazovanje u Crnoj Gori i pokušati da utvrdim da li u dovoljnoj mjeri omogućava ostvarivanje prava na obrazovanje, da li omogućava ostvarivanje prava na obrazovanje djece iz ranjivih kategorija stanovništva (djeca sa posebnim obrazovnim potrebama, djeca iz romske zajednice i sl.), u kojoj mjeri je obavezujuća za roditelje i staratelje, koliko se poštuje u praksi i šta prosvjetni radnici misle o zakonskoj regulativi iz oblasti obrazovanja u Crnoj Gori.

RESOCIJALIZACIJA PRESTUPNIKA KROZ PRIZMU KRIMINOLOGIJE I PENOLOGIJE

Danilo Mrković — 2024-11-08

Kriminologija je nauĉna disciplina koja se, izmeĊu ostalog, bavi i liĉnošću delinkventa te je sa te strane povezanost penologija i kriminologija posebno znaĉajna. Izuĉavajući liĉnost delinkventa, njegovu biološku i psihološku strukturu i socijalna obiljeţja statusa kriminologija doprinosi penologiji u izboru najadekvatnijeg metoda u tretmanu maloljetnih delinkvenata i osuĊenih lica. TakoĊer, u pogledu liĉnosti kao zajedniĉkom predmetu interesovanja, kriminologija dolazi do spoznaja o uzroĉnim faktorima kriminaliteta a koji u penologiji imaju poseban znaĉaj pri prevaspitanju kriminalne liĉnosti prestupnika. Upravo i cilj ovog rada jeste da ukaţemo na povezanost ove dvije nauĉne discipline, te njihov znaĉaj u resocijalizaciji maloljetnih prestupnika i osuĊenih lica.

ВЛИЈАНИЕТО НА СЕМЕЈСТВОТО И УЧИЛИШТЕТО ЗА СПРЕЧУВАЊЕ НА СПОРТСКОТО КЛАДЕЊЕ КАЈ МЛАДИТЕ

Dragan Stefanovski — 2024-11-08

Практикувањето на современото урбано живеење кај младите подразбира и подобар социоекономски статус кај истите. Економската криза со која со децении се соочува населението во Р. Македонија, доведе до дополнително раслојување на населението од кое како најзагрозена е средношколската популација. Во овој контекст се појавуваат најразлични форми низ кои младите се обидуваат да дојдат до средства преку кои соодветно ќе се реализираат. Во трудот кој претставува теоретско емпириска студија, вниманието го насочувам на феноменот хазард и спортско обложување меѓу средношколската популација, од аспект на детектирање на оваа девијантна појава, согледувајќи ја можноста за нејзино попречување од страна на семејството и училиштето. Ќе одговориме на прашањето дали во обложувањето лежи инстиктот за брзо богатење, или пак истото се доживува како забава, пополнување на слободното време и начин на социјализација со своите врсници, надминувајќи ја така општествената изолираност, социјална исклученост како и кризата на идентитет. Ќе се обидеме да одговориме колку семејството, и училиштето преку својот образовен курикулум може да одговори на предизвикот што значи заштита на младиот човек од девијантната појава детектирана во спортското кладење и слични на него обложувања. Воедно, дали дислокацијата на спортските обложувалници на соодветна оддалеченост од образовните установи, позитивно ќе се одрази на правилното трасирање на патот на креативна млада личност.

NEOVLAŠĆENO DRŽANJE OPOJNIH DROGAPRIVILEGOVANO DELO PROTIV ZDRAVLJA LJUDI ILI PRAVNO SUZBIJANJE NARKOMANIJE

Gordana Nikolić — 2024-11-08

U nauci i praksi dugo se polemisalo oko kriviĉnog dela Neovlašćeno drţanje opojnih droga koje je u Srbiji do noveliranja zakonskog teksta 2009. godine predstavljalo privilegovani oblik (stav 3) kriviĉnog dela iz ĉlana 246. KZ-a i predstavljalo je svako neovlašćeno drţanje supstance ili preperata koji su proglašeni za opojno droge, osim u sluĉaju kada se droga drţi radi prodaje. Prethodnim rešenjem se sa jedne strane inkriminisala narkomanija u sluĉaju kada je ovaj oblik obuhvatao drţanje droge radi sopstvene upotrebe, dok sa druge strane, ovaj oblik se primenjivao i tada kada se radilo o trgovcima droge, odnosno delo iz ĉlana 246. stav 1., ali zbog problema u dokazivanju namere da se droga drţi radi prodaje, delo je kvalifikovano kao privilegovani oblik. To se i nametnulo kao potreba i razlog da se ovi problemi u praksi prevazidju, te je zakonodavac 2009. godine pokušao da ih reši ukidanjem ovog privilegovanog oblika dela (ĉlan3) iz ĉlana 246. KZ-a i uvoĊenjem novog kriviĉnog dela Neovlašćeno drţanje opojnih droga inkiminacijom radnje u novom ĉlanu 246a. Autor se u radu bavi kriviĉnopravnom i statististiĉkom analizom ovog kriviĉnog dela ukazujući na njegov veliki znaĉaj zakonskog suzbijanja narkomanije, koje je samo donekle regulisano, ali i prilikom osnova oslobodjenja od kazne u sluĉaju da uĉinilac otkrije od koga nabavlja droga (stav 3) budući da se i tada moţe izrići mera bezbednosti leĉenja narkomana iz ĉlana 83. Iako je inkriminacija ove radnje opravdano slabije kaţnjiva od radnje proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga, zbog cega se i dalje smatra porivilegovanim delom, njegovim izvršenjem se i dalje napada zona univerzalnih ljudskih prava, a to je zdravlje ljudi, te je njegova inkriminacija veoma vaţna jer se otkrivanjem izvršioca moţe doći do lanca trgovca droge, što samostalno, ali i sluĉaju otkrivanja lanca proizvodnje i prodaje se kaţjeva narkomanija.

UĈITELJSKA PROCJENA O HELIKOPTER RODITELJIMA I SARADNJI S NJIMA

Jurka Lepičnik Vodopivec — 2024-11-08

Istraţivanja vezana za savremene trendove u vaspitanju djece ukazuju na izazove s kojima se sreću današnji roditelji i sve ĉešću pojavu tzv. helikopter (prezaštićujućih) roditelja. Uĉitelj, kao drugi odrasli bitan za dijete, moţe umanjiti i amortizovati neadekvatne roditeljske uticaje, a pretpostavke za uspješno djelovanje su prepoznavanje neadekvatnog roditeljskog stila vaspitanja i adekvatna saradnja sa roditeljima. Cilj kvantitativne empirijske studije realizovane u Republici Sloveniji na uzorku od 334 učitelja bio je pobliže ispitati perspektivu učitelja o karakteristikama vaspitanja helikopter roditelja i saradnje sa njima. Za prikupljanje podataka je korišten samostalno kreiran instrument – anketa. Statistički obrađeni podaci ukazuju na činjenice da se većina učitelja sreće s helikopter roditeljima bar jednom na godinu, adekvatno prepoznaju njihove karakteristike (dječije probleme, zadaće rješavaju sami, pretjerano brinu za sigurnost djece i često razgovaraju sa učiteljima). Rezultati studije ukazuju da učitelji iznalazi adekvatne načine saradnje sa helikopter roditeljima putem učinkovite komunikacije.

IGRA – AKTIVNOST KOJA PODSTIČE DJEČJI RAZVOJ

Ljilja Barjaktarović — 2024-11-08

Igra kao aktivnost najsvostvenija je djeci. Ĉesto je smatramo kao zabavu, razbibrigu, bez ikakvog cilja. Svi koji se bave vaspitno obrazovnim radom znaju da to nije tako. S razvojnog, pedagoškog i zdravstvenog stanovišta, igra je sastavni, neodvojivi i veoma vaţan dio djeĉjeg odrastanja. Ona je znaĉajna i u ţivotu odraslih i formiranih liĉnosti. Smatra se jednim od znaĉajnih faktora opšteg razvoja, koji još u djetinjstvu odreĊuje karakter i ponašanje liĉnosti u kasnijim godinama. U svijetlu savremenih civilizacijskih dostignuća, modernizacije i digitalizacije društva, igra kao fenomen, posebno zaokuplja paţnju pedagoga, nastavnika i svih koji se bave djecom i njihovim vaspitanjem i obrazovanjem. Traţe se mnogi odgovori koji će dati rješenja, prvenstveno za ublaţavanje negativnih efekata savremene civilizacije, a onda i za unapreĊenje vaspitanja, obrazovanja i zdravlja djece. U savremenim psihološkim teorijama i vaspitno obrazovnim sistemima, igra je shvaćena kao vrsta prirodnog uĉenja, ali još uvijek nije u potpunosti implementirana. Baveći se istraţivanjem igre, kao aktivnosti, većina će se sloţiti da kroz tjelesne igre i aktivnosti, posebno na otvorenom, u prirodi, djeca unapreĊuju i odrţavaju svoje zdravlje, orijentaciju, krupnu i finu motoriku. Pitanja koja se više nameću, kako psiholozima, istraţivaĉima tako i praktiĉarima u vaspitno obrazovnom procesu jesu: Koji je uticaj igre na perciptivne, kognitivne, socijalne i komunikacijske sposobnosti i vještine? Na koji naĉin igra utiĉe na transformaciju ponašanja iz jednog oblika u drugi? Koji uticaj igra ima na psihiĉko zdravlje djece? Koja je uloga odraslih u voĊenju, odabiru i organizovanju djeĉjih igara? Na neka od ovih pitanja pokušaćemo da damo odgovor u ovom radu, na osnovu praktiĉnog iskustva rada u školi.

STRUKTURALNE KARAKTERISTIKE ADOLESCENTNE KRIZE U SRBIJI I CRNOJ GORI

Borislav Đuknović — 2024-11-08

U ovom istraţivanju na uzorku od 2705 adolescenata iz Srbije i 1123 iz Crne Gore nastojali smo da ispitamo strukturu skale emocionalnih poremećaja adolescenata. Skala emocionalnih poremećaja adolescenata sastoji se od 18 tvrdnji sa odgovorima na petostepenoj Likertovoj skali. Skala je podvrgnuta faktorskoj analizi sa Warimax rotacijom. Na prvom faktoru sa visokim saturacijama izdvojili su se ajtemi koji opisuju anksioznost, nisko samopoštovanje i suicidalne ideje zbog osjećaja emocionalne odbaĉenosti i zanemarivanja roditelja. Zato smo ovaj prvi faktor nazvali faktorom depresivno-neurotiĉnih reagovanja adolescenata/adolescentkinja zbog roditeljskog nerazumevanja. Drugi faktor opisuje ambivalentni odnos adolecenata prema školi i uĉenju. Treći faktor, u kome dominiraju zloupotreba psihoaktivnih supstanci, suicidalne ideje i emocionalno odbacivanje adolescenata/adolescentkinja nazvali smo faktorom devijantnog ponašanja adolescenata/adolescentkinja. Rezultati istraţivanja diskutovani su u kontekstu odnosa izmeĊu autonomije, sazrijevanja i sukoba adolescenata/adolescentkinja sa roditeljima. U tom pogledu ukazano je i na razlike izmeĊu Srbije i Crne Gore.

POŠTOVANJE UNIVERZALNIH LJUDSKIH PRAVA U ODJELJENJU ZA MALOLJETNIKE KPD PODGORICA

Valentina Smolović — 2024-11-08

Svako ljudsko biće rađa se slobodno i jednako u dostojanstvu i pravima. Od tada pa do danas donijeto je mnoštvo meĊunarodnih dokumenata koji štite čovjeka, ali Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima(1948) je nešto što je utemeljilo sve ostale dokumente i deklaracije i otvorile put daljeg napretka društva i ĉovjeĉanstva uopšte. MeĊutim, meĊunarodna pravila i garancije nisu uvijek garancija da će se sačuvati prava slabijih. Ti standardi su usvojeni u najboljoj namjeri, priznati od najvećeg broja država i iskljuĉivo namijenjeni dobrobiti cijelog ĉovjeĉanstva. Ukoliko su ljudska prava neotuđiva i ne mogu se oduzeti iz bilo kog razloga, znaĉi da pripadaju svim ljudima pa i onima koji se nalaze na izdrţavanju kazne. MeĊutim, meĊunarodna pravila ne mogu da obezbijede savršen zatvorski sistem. Pravila, koja propisuju meĊunarodne konvencije, treba da budu osnovni minimum koja zatvori ne bi smjeli da zanemare jer se njima obezbjeĊuju minimalni uslovi za humano i efikasno obavljanje uloge koja je povjerena zatvorima. Zbog toga je u Crnoj Gori, kao i u ostalim drţavama regiona, ustanovljeno osnovno naĉelo kriviĉno-pravnog sistema kojim se promoviše poštovanje ljudskog dostojanstva liĉnosti i humani odnos prema ĉovjeku. Kada su u pitanju maloljetni izvršioci kriviĉnih djela u Crnoj Gori, Skupština Crne Gore je dana 20. decembra 2011. godine donijela Zakon o postupanju prema maloljetnicima u kriviĉnom postupku kojim se ureĊuje postupanje prema maloljetniku kao uĉiniocu kriviĉnog djela, djetetu i maloljetniku kao uĉesniku u postupku, koje se zasniva na poštovanju ljudskih prava i osnovnih sloboda uz uvaţavanje najboljih interesa maloljetnih lica, vodeći raĉuna o njihovoj zrelosti, stepenu razvoja, sposobnostima i liĉnim svojstvima, kao i teţini kriviĉnog djela, a u cilju njihove rehabilitacije i socijalne reintegracije. Donošenjem ovog Zakona nastupa novi period u maloljetniĉkom pravosuđu u Crnoj Gori. Prema Međunarodnoj konvenciji o pravima djeteta sve aktivnosti koje se tiĉu maloljetnih lica moraju da se sprovode u njihovom najboljem interesu. Samim tim i lišenje slobode mora da bude mjera koja se primjenjuje tek kao poslednje sredstvo i to u najkraćem mogućem obliku i samo u specijalnim sluĉajevima.

КОНЗУМЕРИЗАМ И КЛИМАТСКЕ ПРОМЈЕНЕ: ОД ЕКОЛОШКИХ ДЕВИЈАЦИЈА ДО ЗЕЛЕНОГ КОНЗУМЕРИЗМА И ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА

Dušanka Slijepčević — 2024-11-08

Предмет истраживања су климатске промјене (пораст глобалне средње температуре и сл.), као облик друштвених промјена и водећа тема у актуелној међународној политици и академским круговима. Истраживачки проблем су неки узроци (конзумеризам) и неке посљедице климатских промјена (еколошке девијације), те начини превенције њиховог заоштравања. Истраживачка питања су: Који су главни узроци климатских промјена? Које су посљедице климатских промјена по Земљу, друштво и појединце? Који су начини превенције заоштравања климатских промјена? Главна претпоставка је да је главни узрок климатских промјена начин живота с високим садржајем угљеника (конзумеризам), подржан капитализмом заснованим на фосилним горивима и прекомјерној екстракцији природних ресурса, у складу с неолиберализмом. Посебне претпоставке су да су: 1) посљедице климатских промјена (према Наоми Клајн): повећање опасности од рата и сукоба због оскудних ресурса; успон радикалне деснице и ксенофобије према мањинама; еко-фашизам; климатско варварство; климатски стресови (анксиозност) и дислоцирање најсиромашнијих; неуспјех слободног тржишта; зелени колонијализам, петље повратне спреге; необјављени климатски ратови; култура безграничног отимања; гиг- и диг-економија, док су: 2) начини превенције (према Клајн): ограничавање култа куповине и потрошње; самоникли друштвени и омладински климатски покрети; моћ науке о клими; сарадња насупрот компетиције; партиципативна и енергетска демократија; планирање и регулација корпоративног сектора; ревизија слободне трговине; управљана транзиција; зелени послови; опорезивање CO2, корпорација, богаташа; смањење војних буџета; елиминисање субвенција за фосилна горива; промјена понашања (мања употреба фосилних горива, а већа брига); култура сагласја и брижности; покрет трансформације; зелена љевица; демократски еко-социјализам. Научни циљеви су: 1) дескрипција климатских промјена, њихових узрока и посљедица; 2) разумијевање узрока климатских промјена и друштвено-историјског контекста појављивања; 3) каузално (узрочно) објашњење климатских промјена и 4) предикција утицаја посљедица климатских промјена и начина њихове превенције. Друштвени циљеви су: проширење фонда научних знања о савременом друштву и његовим проблемима по питању одржања животне средине, те промоција демократских еко-социјалних рјешења и одрживог развоја. Кориштена је комбинација квалитативно-квантитативних метода (триангулација), с обзиром на квалитативни карактер претпоставки и квантитативне податке секундарног типа, прикупљене из (над)националних истраживачких извора (научних часописа, организација, институција и сл.). Поред анализе, синтезе, дедукције и индукције, кориштени су статистички (преко секундарних података) и историјско-компаративни метод, као и студија случаја. Резултати су остварени циљеви.

CURRENT TRENDS IN THE EDUCATION OF PRESCHOOL CHILDREN IN RUSSIA

Olga Zvereva — 2024-11-08

Preschool education in Russia is undergoing significant changes. At preschool age, the foundations of a research and creative attitude to the world are laid. The purpose of the article is to reveal current trends, innovative approaches, and features of public preschool education in modern Russia. A significant difference between innovation and traditional activity is described. The authors reveal modern forms of preschool education: experimentation, projects together with parents, digital technologies, etc. The specifics of the organization of educational activities with children in kindergarten, the variety of traditional classes, the innovativeness of various forms of children's activities are shown. The authors paid a special attention to the issues of the attitude of parents and children to the use of innovative technologies in preschool education. The analysis of research and work experience revealed significant changes in the development of a preschool child's personality in the process of mastering a behavior model in a new information environment. The authors substantiate the importance of experimental activities in preschool age, the role and place of the developing subject-spatial environment in which the tasks of physical, speech, cognitive, social and communication are solved.

ЗАСТУПЉЕНОСТ ИСКУСТВЕНОГ УЧЕЊА У УНИВЕЗИТЕТСКОЈ НАСТАВИ ИЗ УГЛА СТУДЕНАТА

Branka Kovačević — 2024-11-08

Искуствено учење дефинисано је као континуиран процес, критичке евалуације властитог или туђег искуства кроз цикличку трансформацију (конкретно искуство, рефлексивна опсервација, концептуализација, активно експериментирисање) ранијег искуства и интеракцију особе и околине који води ка стицању нових знања. У теоријском дијелу рада разматрана су обиљежја искуственог учења у универзитетској настави. Искуствено учење није пасивна пракса него активно учење, тестирање идеја и претпоставки у пракси. Модел искуственог учења ставља у центар процес учења (учење из искуства) и при томе не треба занемарити чињеницу да свако искуство није у исто вријеме и учење. Циљ истраживања био је утврдити и анализирати степен процјене студената о заступљености искуственог учења у универзитетској настави, као и постојање статистичке разлике у процјени заступљености искуственог учења у универзитетској настави студијских програма друштвених, хуманистичких и природних наука, инжењерства и технологије. Истраживање је реализовано на узорку од 321 студента Универзитета у Источном Сарајеву. За потребе истраживања конструисана је Скала процјене заступљености искуственог учења у универзитетској настави (Ликертова скала). На основу добијених резултата може се констатовати да међу студентима студијских програма друштвених, хуманистичких и природних наука, инжењерства и технологије постоје разлике у процјени заступљености искуственог учења, односно да искуствено учење доминира у сегментима који се односе на повезивање претходног искуства са садржајима који се усвајају. Основу универзитетске наставе не може чинити спорадично искуство у коме животна информација није проживљена и која за студента нема неку вриједност. Стога је важно охрабрити студенте да знања стичу путем личног искуства и откривања, односно образовање је много више од преношења информација и примјене вишеструких стилова поучавања. Савремена универзитетска настава претпоставља већу заступљеност примјера и практичних модела садржаја који се уче, односно холистички приступ темељен на цјеловитости знања. Заговорници промјена у универзитетској настави од савременог образовања очекују заснивање на прогресивистичким тенденцијама, односно стављање императива на принципе искуственог учења.

SISTEM IZVRŠENJA KRIVIĈNIH SANKCIJA U BOSNI I HERCEGOVINI – STANJE I PERSPEKTIVA

Danilo Mrković — 2024-11-08

Reformom sistema pravosuĊa u Bosni i Hercegovini stanje u penitensijarnim ustanovama u BiH ja daleko bolje nego ranije. Ta poboljšanja se prije svega ogledaju u poboljšanju uslova izdrţavanja zatvorske kazne. Prebukiranost zavoda više nije najveći problem jer zbog migracija i odliva stanovništva, pandemije virusa korona, nedostatka radne snage i lakšeg dolaska do posla i broj osuĊenih lica je u opadanju te je trenutna situacija u svim kazneno popravnim zavodima u pogledu kapaciteta zadovoljavajuća. Ipak da bi penitensijarni sistem bio što efikasniji neophodno je posvetiti mnogo više paţnje procesu resocijalizacije osuĊenih lica, kako bi se i stopa recidivizma smanjila.

DENUDACIJA RODNE NERAVNOPRAVNOSTI U VREME PANDEMIJE – SLUČAJ STARIJIH ŽENA U REPUBLICI SRBIJI

Svetlana Janković — 2024-11-08

Analizira se praksa i izazovi svakodnevice u doba pandemije u Srbiji iz ţenske perspektive sa fokusom na starije ţene s obzirom da je proces demografskog starenja konektivan, da je svaki peti građanin Republike Srbije stariji od 65 godina, i da su među njima žene većina. UN u svom izveštaju o uticaju pandemije identifikuje porast nasilja nad ţenama, dodatnu marginalizaciju određenih grupa žena (starijih, Romkinja, žena sa invaliditetom i sl.), povećan broj kućnih obaveza, veći rizik od gubitka radnog mesta, rad na zdravstveno najriziĉnijim mestima. Slične tendencije identifikuju i istraživanja u Srbiji (FemPlatz, Snaga prijateljstva Amity, Centar za podršku ženama Kikinda, Centar za mame, Autonomni ţenski centar, UNFPA Srbija, Crveni krst Srbije), kao i Poseban izveštaj o diskriminaciji starijih Poverenice za zaštitu ravnopravnosti i starijima žena 65+. Cilj rada je ukazivanje na uzročno-posledične veze siromaštva i poloţaja ţena (posebno starijih) koje su izloženije raznim oblicima ponižavajućeg postupanja, marginalizaciji, diskriminaciji, i nasilju u vreme pandemije COVID-19. Zanemarivanje i nasilje unutar porodice (čak do femicida) je gorući problem sa kojim su se susrele mnoge pripadnice 65+. Naglašava se da se nasilje pojačava i postaje manje vidljivo, kako one stare. Intenzivirana je njihova vunerabilnost tokom mera uvedenih protiv pandemije COVID-19, rodna diskriminacija je postala frekventnija, a ukrštenost sa drugim oblicima diskriminacije intenzivirana. Zaključuje se da je globalizacija demonstrirala ranjivost pojedinca u savremenim društvima, da virus ne diskriminiše, ali da je kriza koju je proizveo učinila vidljivim postojeće diskriminativne nejednakosti i ozbiljno ugrozila ranjive i intersekcijski ugrožene. Globalna pandemija je ukazala na surovu bezobzirnost neoliberalizma u kojim uslovima su zanemarivani zdravstveni sistemi postajali nemoćni u borbi sa masovnim zaraţavanjem, obolevanjem i umiranjem stanovništva. Zaključuje se i da je zdravstvena kriza proizvela višestruke posledice u kojima žive starije žene: ekonomske, socijalne, psihološke, lične u nastaloj disharmoniji čije će se posledice još dugo osećati.

СЛОБОДА МЕДИЈА И УНИВЕРЗАЛНА ЉУДСКА ПРАВА

Anđela Kuprešanin Vukelić — 2024-11-08

У домену медија посебно су значајна универзална људска права која подразумијавају право на слободу мишљења и изражавања, као и то да свако има право да тражи, прима и шири информације и идеје било којим средствима, укључујући и средства јавног информисања, и без обзира на границе. Универзална декларација о људским правима један је од незаобилазних међународних докуманата у контексту регулисања сфере медија, тј. усклађивања националне медијске (само)регулативе са овим документом. Полазећи од тога у фокусу овог рада јесте анализа националне медијске регулативе на нивоу Босне и Херцеговине и Републике Српске у односу на Универзалну декларацију о људским правима и испитивање нивоа поштовања принципа слободе у раду професионалних комуникатора, укључујући и принципе који представљају примарне индикаторе нивоа његовог уважавања, као што су принципи истинитости, објективности и правде. Циљеви рада усмјерени су на утврђивање нормативног контекста и стварног стања у новинарској пракси у Босни и Херцеговини и Републици Српској у погледу поштовања принципа слободе, као неопходним предусловом за професионално дјеловање медија, тј. дјеловање у интересу јавности. Професионални и слободни медији представљају у савременом друштву значајану претпоставку за остваривање људских права, јер као доминантни извори информација медији подразумијевају бројне функције које у зависности од нивоа њихове слободе и професионализма могу бити друштвено корисне, с једне стране, или проблематичне у контексту доприноса друштвеним вриједностима и интересима, с друге стране. Сходно предмету и постављеним циљевима, истраживање се у раду заснива на примјени три истраживачке технике: тематској анализи националног регулаторног и саморегулаторног оквира релевантног за остваривање слободе медија, анкетном упитнику и интервјуу.

OBRAZOVNA POLITIKA U EVROPSKOJ UNIJI: STRATEGIJE USMJERENE NA PODRŠKU KVALITETNOM OBRAZOVANJU, OSPOSOBLJAVANJU I SOCIJALNOJ KOHEZIJI

Ajna Jodanović — 2024-11-08

Evropskim stubom socijalnih prava koji su Evropski parlament, Vijeće i Komisija predstavili na Socijalnom samitu za pravedna radna mjesta i rast odrţanom 2017. godine, utvrĊeno je da svi graĊani u Evropskoj uniji imaju pravo na visokokvalitetno i ukljuĉivo obrazovanje, osposobljavanje i cjeloţivotno uĉenje. Za stvaranje i odrţavanje kohezivnog evropskog društva koje pokreće odrţivi rast neophodno je visokokvalitetno obrazovanje i osposobljavanje, te promovisanje evropske dimenzije poduĉavanja koje potiĉe zajedniĉke vrijednosti. Ugovorom o funkcionisanju Evropske unije je predviĊeno da Unija doprinosi razvoju kvalitetnog obrazovanja podsticanjem saradnje meĊu drţavama ĉlanicama te, ukoliko je to potrebno, podupiranjem i dopunjavanjem njihovih aktivnosti, pri ĉemu u potpunosti poštuje odgovornost drţava ĉlanica za nastavni sadrţaj i organizaciju obrazovnih sistema, kao i njihovu kulturnu i jeziĉnu raznolikost. Osnovni ciljevi rada jesu predstavljanje mjera koje poduzima Evropska unija u nastojanju osiguranja kvalitetnog obrazovanja, osposobljavanja i socijalne kohezije, u skladu sa ĉlanovima 165. i 166. Ugovora o funkcionisanju Evropske unije, kao i analiza prioriteta u oblasti obrazovanja definisanih u strateškim dokumentima Unije. Rezultati istraţivanja će ukazati na politike Evropske unije koje su usmjerene na suoĉavanje sa nejednakostima od ranih godina i odvajanje društvenog, ekonomskog i kulturnog statusa, te etniĉkog i rasnog porijekla pojedinca od nivoa obrazovanja i obrazovnih postignuća, sa posebnim naglaskom na aktivnosti koje su u tom smislu poduzete od strane Evropske komisije.

KOMUNIKACIJA I PARTNERSTVO S RODITELJIMA U UVJETIMA PANDEMIJE COVID-19

Sonja Kovačević — 2024-11-08

Jedna od bitnih dimenzija obrazovne prakse je upravo uĉinkovita komunikacija koja je preduvjet za razvoj kvalitetnog partnerstva roditelja i odgojitelja. Pandemija virusa COVID-19 uvjetovala je mnogo promjena u sustavu predškolskog odgoja i obrazovanja te postala katalizator novih naĉina komuniciranja. S obzirom na to da su epidemiološke mjere bile imperativ, došlo je do modernizacije komunikacije koja omogućuje trenutnu vidljivost poslanih informacija. Digitalna tehnologija postala je neizbjeţan ĉimbenik u razvoju komunikacije i jaĉanju partnerstva odgojitelja i roditelja. U izazovnim vremenima pandemije, profesionalno djelovanje i kvalitetna praksa zahtijevaju fleksibilnog odgojitelja koji posjeduje digitalne kompetencije. Nameće se potreba za revidiranjem odreĊenih stavova, reorganizacijom i implementiranjem novih metoda rada koje ukljuĉuju digitalnu tehnologiju i nove alate za komunikaciju. Duţnost odgojitelja je bila upoznati roditelje s novim naĉinom rada kako bi sudjelovali u kreiranju kurikuluma vrtića u svrhu postizanja zajedniĉkog cilja, a to je optimalan i cjelovit razvoj djeteta. Cilj ovog istraţivanja je bio ispitati stavove odgojitelja o samoprocjeni digitalnih kompetencija, o naĉinima komunikacije i kvaliteti partnerstva s roditeljima u epidemiološki ograniĉenim uvjetima. U istraţivanju je sudjelovalo 145 odgojitelja. Zakljuĉno, odgojitelji se vrlo visoko procjenjuju o posjedovanju digitalnih kompetencija za korespondenciju s roditeljima, smatraju se kompetentnima za upotrebljavanje digitalnih alata, a komunikaciju s roditeljima tijekom pandemije COVID-19 procjenjuju kvalitetnom. Odgojitelji uviĊaju vaţnost profesionalnog usavršavanja kako bi bili spremni odgovoriti na izazove današnjice. Kontinuitet rada nije bio narušen jer su odgojitelji u odgojnoobrazovnom procesu bili spremni na uĉenje i prilagoĊavanje novonastalim situacijama. Nakon krize koju je izazvala pandemija bolesti COVID-19 jasno je da smo već zakoraĉili u digitalnu transformaciju, kao novu odgojno-obrazovnu paradigmu, koja je zasigurno postala jedna od kljuĉnih strateških ciljeva za unaprjeĊenje odgojno-obrazovnog procesa.

RIZIĈNA PONAŠANJA I MENTALNO ZDRAVLJE DJECE I MLADIH – RODITELJSKA PERSPEKTIVA

Jasminka Zloković — 2024-11-08

Adolescencija je vrijeme znaĉajnih psihiĉkih, tjelesnih i društvenih promjena obiljeţeno razvojem stavova i mišljenja o ljudima i okolini te traţenjem sebe i svojega mjesta u promjenjivom svijetu. TakoĊer, ona predstavlja razdoblje visokog rizika za razvoj poteškoća u funkcioniranju liĉnosti i pojavu riziĉnih i disfunkcionalnih ponašanja. Jednu od kljuĉnih dimenzija u ţivotu djeteta predstavljaju odnosi u obitelji i ponašanja njihovih roditelja. Mnogi su rizici u obitelji i široj okolini kojima su izloţena djeca i mladi što (ne)izravno utjeĉe i na njihovo emocionalno funkcioniranje i mentalno zdravlje. Istraţivanje je provedeno 2023. godine na namjernom uzorku od 195 ispitanika, odraslih osoba starijih od 18 godina. Prikupljanje podataka provedeno je anketnim upitnikom kreiran za potrebe ovog istraţivanja. Rezultati ukazuju na niţe procjene emocionalnog funkcioniranja djece i mladih u odnosu na tjelesno i intelektualno funkcioniranje. Odgovori ukazuju na probleme ponašanja djece prema roditeljima, drugoj djeci i sebi samome kao i uoĉene anksioznosti, depresivnih stanja i destruktivnih te na probleme nasilja. Najveći broj ispitanika ne uoĉava riziĉne faktore u obitelj (obiteljsko nasilje, psihiĉka oboljenja, ovisnosti, seksualni poremećaji i dr.) pri ĉemu se najviše istiĉe problem nezdravih ţivotnih stilova unutar obitelji. Zabrinutost za djecu i mlade povezuju s utjecajem medija i virtualnih sadrţaja, izostankom roditeljskih kompetencija, nepoštivanjem roditeljskog autoriteta i ignoriranjem moralnih vrijednosti u obitelji i široj okolini. Ispitanici istiĉu postojanje loših odnosa u obitelji izmeĊu djece i roditelja, ali ne uoĉavaju problem preuranjene seksualne aktivnosti ni sklonosti nasilju, dugotrajna noćna izbivanja ili konzumaciju droga i opijata što je u disparitetu sa sluţbenim pokazateljima. U prevenciji riziĉnih ponašanja kod djece i mladih ispitanici istiĉu znaĉaj ĉimbenika iz spektra komunikacije i pozitivnih odnosa i nenasilnog rješavanja konflikata. Navedeno govori u prilog isticanju i znaĉaju primarne prevencije, poticanju mentalnog zdravlja i mogućnosti osnaţivanja obitelji da bi se djeca i mladi znali nositi sa stresnim situacijama i mnogim drugim svakodnevnim izazovima.