Glavni tok ekonomske misli, skoro tokom čitavog razvoja, pristupa tržištu kao neutralnom okruženju, u kome se odigravaju ekonomskiprocesi. Ovakav pristup prikladan je samo za krajnje apstraktna istraživanja, ali uvek ostaje izložen riziku da se u njemu dokaže nešto štou stvarnosti ne postoji, ili je malo verovatno da bi moglo postojati. Samo tržište je, naprotiv, veoma živ organizam, u društvenom, kulturnomi drugim značenjima, pored svog nesumnjivog ekonomskog sadržaja. Zbog toga bi istraživanje tržišta trebalo da podrazumeva otvorenostprema varijablama koje dolaze iz sfere društva, kulture, investicionog mentaliteta, ili još preciznije, tržište se ne može istraživati i zdvojenood društva čiji pripadnici na njemu zadovoljavaju svoje interese. Tržište je složena struktura mreža koje se međusobno prepliću. Jedan odnajočiglednijih primera je tržište kapitala, koje se paradoksalno smatra ‘najčistijim’ u ekonomskom smislu. Tržište kapitala sastoji se odbarem dve mreže, na brojne načine utiče na društvo u kome je jedno od institucija, dok je istovremeno i samo izloženo različitim uticajimakoji dolaze iz tog društva. Štaviše, ovi su uticaji potaknuti često zbivanjima na tržištu kapitala, sa koga onda ostvaruju određeni efekat napripadnike društvene zajednice, čije reakcije, povratno, utiču na procese na tržištu kapitala.
