https://doisrpska.nub.rs/index.php/financing/issue/feed 2017-10-09T17:15:30+02:00 Dragan Mikerević redakcija@financingscience.org Open Journal Systems <p>Financing je kvartalni naučni časopis koji obrađuje teme iz oblasti ekonomije. Prvi broj časopisa Financing objavljen je u septembru 2010. godine. Članovi Redakcionog odbora i Izdavačkog savjeta su priznati eksperti sa prostora bivše Jugoslavije.</p> https://doisrpska.nub.rs/index.php/financing/article/view/3703 2017-10-09T17:15:10+02:00 Jovan Rodić office@euaudit.com

<p>Prikazan je model Zeta skor ocene boniteta preduzeća čijim se HOV trguje na berzi, proizvodnog preduzeća čijim se HOV ne trguje na<br />berzi i neproizvodnog preduzeća.<br />Model je testiran na sedam preduzeća (četiri proizvodna i tri neproizvodna). Na osnovu testa utvrđeno je da se dobija realniji Zeta skor<br />kada se X1 kvantifikuje obrtni kapital/ zalihe nego kada se kvantifikuje obrtni kapital/ poslovna imovina. Razlog tome je što su zalihe<br />uvek niže od poslovne imovine. Kvantifikacija X1 obrtni kapital/ zalihe indirektno uvažava finansijsku stabilnost, koja je bitna i za bonitet<br />(platežnu sposobnost) preduzeća i za dugoročni opstanak preduzeća, zbog čega potpisani kvantifikuje X1 obrtni kapital/ zalihe.</p>

2017-10-09T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2017 FINANCING https://doisrpska.nub.rs/index.php/financing/article/view/3704 2017-10-09T17:15:14+02:00 Jovan Todorović sara.queenb@gmail.com

<p>Napredak privrede i blagostanje društva predominantno su određeni kvalitetom mera vlade da, kao vizionar i blagotvorni katalizator,<br />motiviše i mobiliše privredne subjekte na propulzivno i fer privređivanje u široko otvorenom privrednom prostoru. Sažetije rečeno, to se<br />svodi na odnos makrooptike i mikrooptike i uloge relevantnih aktera, te odnos plana i tržišta, strukture okruženja i sistema organizacije<br />privrede. U pitanju je potreba da se u uslovima brojnih izazova i velikog dinamizma okruženja ostvaruje spoj efektivnosti (da se uvek radi<br />prava delatnost) i efikasnost (da se delatnosti uvek rade na pravi način).<br />Sintagma „održivi razvoj“ je samo jedna strana problema, a druga je da se obezbedi optimalna struktura privređivanja imajući u vidu stanje<br />komparativnih prednosti zemlje, standarde međunarodnog marketinga i razvijenost oblika međunarodne poslovne saradnje i izvora finansiranja.<br />U radu je, otuda, dat koncept sidra propulzivnog (realnog i kvalitetnog) razvoja u kome se, od kompetentne, odgovorne i dovoljno motivisane<br />vlade, očekuje da mudro poveže komponente kao što su: 1) komparativne prednosti zemlje, 2) međunarodni standardi privređivanja, 3)<br />ciljevi i strategija privrednog i društvenog razvoja, 4) društveni marketing i 5) makroekonomska politika i preduzetnički ambijent.<br />Pod impaktom internacionalizacije, odnosno globalizacije privredne scene, prikazano je i prožimanje slojeva i elemenata okruženja u<br />smislu odnosa 4 P, 4 K i 4 M, gde je upozoreno da politika, pamet, ponuda i promocija (4 P), koji su u domenu vlade i preduzeća, moraju<br />biti prožeti zahtevima savremenog konzumerizma, konkurencije, komparativnih prednosti i konzervacije (4 K), a ovi su pod uticajem<br />fenomena odnosno faktora kao što su: multikulturalizam, međunarodni kodeksi i standardi, međunarodna trgovinska i organizacija rada,<br />te Međunarodni monetarni fond i Svetska banka (4 M). Za ostvarivanje realnog i fer privređivanja, odnosno održivog i optimalnog privrednog<br />i društvenog razvoja, značajan ponder u radu je dat konceptu društvenog marketinga, od koga se očekuje da, kroz vizionarsku,<br />prosvetiteljsku i društveno-etičku ulogu, harmonizuje optiku i kriterijume privrednih subjekata i potrebe i vrednosti društvene zajednice. U<br />tom smislu, data je skica premisa i izazova za društveni marketing, kojom se dovodi u vezu: 1) priroda i obim zajedničkih potreba, 2) imanentni<br />principi ekonomije javnog sektora, 3) mogućnosti finansiranja društvenog standarda, 4) makro upravljanje tražnjom, 5) kreiranje<br />vantržišnih rešenja, 6) utvrđivanje indikatora uspešnosti i 7) prilagođavanje koncepta upravljanja i kontrole. Takođe, dati su elementi plana<br />evropeizacije i efektivnijeg alijansiranja sa ostalim relevantnim delovima svetskog okruženja. Za preduzetničku ekonomiju kao glavnog<br />realizatora stvarnog propulzivnog privređivanja ukazano je na preovlađujuće tendencije u razvoju kritičnih faktora uspeha, uključujući i<br />identifikovanje dilema i elemenata marketing strategije u globalizovanom okruženju.</p>

2017-10-09T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2017 FINANCING https://doisrpska.nub.rs/index.php/financing/article/view/3705 2017-10-09T17:15:18+02:00 Dragan Mikerević dragan.mikerevic@efbl.org

<p>Rad obuhvata analizu prinosnog, imovinskog i finansijskog položaja privrede u Bosni i Hercegovini (Republici Srpskoj i Federaciji BiH)<br />u periodu od 2013. do 2015. godine, što znači da nije obuhvatio i poslovanje privrede u Brčko Distriktu BiH. Analiza se zasniva na<br />metodologiji koja se primjenjuje i za finansijsku analizu poslovnih entiteta.<br />Rezultati analize pokazuju da se 2015. u odnosu na 2014. godinu prinosni, imovinski i finansijski položaj privreda Republike Srpske i FBiH<br />poboljšava.</p>

2017-10-09T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2017 FINANCING https://doisrpska.nub.rs/index.php/financing/article/view/3706 2017-10-09T17:15:22+02:00 Tajana Serdar Raković tajana.serdar@efbl.org

<p>U skladu sa globalizacijom svjetske ekonomije i ekonomskim rastom, razvijaju se i tržišta kapitala zemalja u razvoju, a najveća preokupacija<br />u procjeni preduzeća sa ovih tržišta zasniva se upravo na procjeni rizika zemlje koji često zna prevazići rizik samog preduzeća. Naime,<br />nestabilne lokalne valute, netransparentnost i nedostatak ključnih informacija potrebnih za procjenu, loše korporativno upravljanje i rizik<br />zemlje na nerazvijenim/neaktivnim tržištima kapitala povlače znatne nedoumice u procjeni. Odgovor na pitanje da li je potrebno uključiti<br />rizik zemlje u obračun ključnih parametara, u ovom slučaju diskontne stope, zavisi od karakteristika samog preduzeća. Prva grupa<br />preduzeća u ovom smislu su preduzeća koja posluju isključivo na domaćem tržištu kada se ne podrazumijeva rizik zemlje. Druga krajnost<br />kada neće biti premije za rizik zemlje je u slučaju mogućnosti potpune diversifikacije rizika zemlje (što je u praksi malo vjerovatno). U svim<br />drugim slučajevima, u procjeni preduzeća koja se na skali nalaze između ova dva ekstrema, potrebno je uključiti rizik zemlje u obračun<br />diskontne stope. Cilj istraživanja jeste objasniti način utvrđivanja rizika zemlje, njegov uticaj na diskontnu stopu, te značaj rizika zemlje za<br />realnu i relevantnu procjenu vrijednosti preduzeća posmatrano sa međunarodnog aspekta.</p>

2017-10-09T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2017 FINANCING https://doisrpska.nub.rs/index.php/financing/article/view/3707 2017-10-09T17:15:26+02:00 Dinka Antić dinka.antic@uino.gov.ba

<p>Pojam „vaučer“ obuhvata različite vrste vrijednosnih kupona, prepaid kartica mobilne telefonije, poklon-kartica, šoping-kartica za diskont<br />kupovine i sličnih kartica kojima se omogućava kupovina dobara ili usluga, direktno ili putem elektronske trgovine. Do sada su članice<br />na različit način oporezivale vaučere, neke odmah po izdavanju, a druge u momentu realizacije vaučera kada se vrši promet dobrima<br />ili uslugama. U prekograničnim transakcijama unutar EU, različit poreski tretman vaučera dovodi do pojave dvostrukog oporezivanja ili<br />dvostrukog neoporezivanja, sa negativnim posljedicama po prihode članica i tržište EU u cjelini. EU je u junu 2016. usvojila izmjene PDV<br />direktive u vezi sa oporezivanjem vaučera, koje imaju za cilj eliminiranje divergentnih nacionalnih poreskih pravila.</p>

2017-10-09T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2017 FINANCING https://doisrpska.nub.rs/index.php/financing/article/view/3708 2017-10-09T17:15:30+02:00 Goran Radivojac goran.radivojac@efbl.org Miloš Grujić milos.grujic@mail.com

<p>Pravilno vrednovanje obveznica je važno kako za emitente obveznica tako i za investitore u ove hartije od vrijednosti. Cilj ovog rada je da<br />prikažemo karakteristike i vrste obveznica, terminologiju povezanu sa njima te proces vrednovanja različitih tipova obveznica na tržištu<br />Republike Srpske.<br />Obveznice koje je emitovala Republika Srpska su za potrebe izmirenja stare devizne štednje, ratne štete i za servisiranje budžeta. Prema<br />načinu plaćanja kamate, na tržištu kapitala Republike Srpske postoje dva tipa obveznica: obveznice koje se amortizuju anuitetski i kuponske<br />obveznice. U skladu sa tim, razradili smo model koji najjednostavnije iskazuje efektivni prinos do dopijeća na godišnjem nivou. Na<br />osnovu tog modela olakšali smo vrednovanje obveznica investitorima, ali i emitentima, analizirajući trajanje (duraciju) obveznica.</p>

2017-10-09T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2017 FINANCING