Ugovor o doživotnom izdržavanju kroz prizmu prevare u krivičnom i građanskom pravu

Abstract

Ugovor o doživotnom izdržavanju, u savremenom pravu, često nailazi na brojne osude pojedinaca i društva. Upravo zbog samog naziva, postavlja se opravdana sumnja u stvarnu pobudu njegova sklapanja od strane davaoca izdržavanja. Uz razloge ništavosti ugovora kao što su neispunjenje forme, nedopuštenost pobude, mane volja, potpuna poslovna nesposobnost, nemogućnost, nedopuštenost, neodređenost/neodredivost predmeta obaveze, prva sumnja na ništavost ovog ugovora odnosi se na prevaran način njegova sklapanja. Rad sadrži analizu ugovora o doživotnom izdržavanju u savremenom pravu kroz prizmu prevare u krivičnom i građanskom pravu. Analizom odredaba krivičnog i građanskog prava zaključuje se da je pojam prevare širi u građanskom pravu u odnosu na krivično pravo. U skladu sa navedenim, proizilazi da svaki ugovor koji ima obeležja krivičnog dela prevare, predstavlja i prevaru koja je razlogom ništavosti ugovora i u građanskom pravu. S druge strane, svaki ugovor koji je zbog prevare ništav u građanskom pravu, nije pravno kvalifikovan kao prevara u krivičnom pravu.