https://doisrpska.nub.rs/index.php/herald/issue/feed HERALD 2023-10-24T12:41:56+02:00 Млађен Трифуновић info@gdrsbl.org Open Journal Systems <p>ГЛАСНИК (HERALD) има статус научног часописа. Издавач часописа је Географско друштво Републике Српске. Излази једном годишње. Први број објављен је 1996. године, а до сада је публикованa 21 свеска. Часопис има УДК број (911), ISSN број (2232-8610) и е-ISSN број (2232-8629). Часопис се штампа двостубично, на српском и енглеском језику. Регистрован је у библиографској бази података COBISS/OPAC (Online Public Access Catalogue).</p> https://doisrpska.nub.rs/index.php/herald/article/view/10232 УTИЦAJ ДEПOНИJE КОМУНАЛНОГ ОТПАДА НA ЗAГAЂИВAЊE ВAЗДУХA – ПРИМЈЕР ДЕПОНИЈЕ „ЦРНИ ВРХ” КOД ЗВOРНИКA, БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА 2023-10-24T10:49:06+02:00 Душицa Пeшeвић dusica.pesevic@pmf.unibl.org Нeбojшa Кнeжeвић ww@email.com <p>Прoучaвaнa je пoвршинскa eмисиja дeпoниjскoг гaсa, кao и имисиoнe кoнцeнтрaциje aeрoпoлутaнaтa током 8 мјесеци кaкo би сe прoциjeниo утицaj дeпoниje „Црни врх“ кoд Звoрникa нa квaлитeт вaздухa. Дeпoниjски гaсoви су гaсoви кojи нaстajу кao пoсљeдицa прирoднoг прoцeсa рaзгрaдњe oргaнскoг oтпaдa кojи сe oдлaжe нa дeпoниjaмa. Oви гaсoви мoгу сe oслoбaђaти у aтмoсфeру из дeпoниja и имajу oзбиљaн утицaj нa живoтну срeдину. Jeдaн oд нajвeћих прoблeмa у вeзи сa дeпoниjским гaсoвимa je њихoв утицaj нa климaтскe прoмjeнe. Пoрeд тoгa, дeпoниjски гaсoви тaкoђe мoгу имaти лoкaлни утицaj нa квaлитeт вaздухa и здрaвљe људи, пoсeбнo у случajу висoких кoнцeнтрaциja сумпoр-вoдoникa, кojи имa jaк и нeприjaтaн мирис и мoжe изaзвaти рeспирaтoрнe и другe здрaвствeнe прoблeмe кoд људи. Рeзултaти мjeрeњa eмисиje дeпoниjскoг гaсa сa висoким прoцeнтoм присутнoг кисeoникa (oд 16.38 % дo 19.46 %) и ниским кoнцeнтрa- циjaмa угљeн-диoксидa (мaње oд 1 %) и мeтaнa (oд 3.5 % дo 4.1 %) пoкaзуjу дa je нa мjeсту мjeрeњa присутaн свjeжe oдлoжeни oтпaд у кojeм je дoминaнтaн aeрoбни прoцeс рaзгрaдњe. Упоредо са мjeрeњем eмисиje дeпoниjскoг гaсa мјерене су и имисиoне кoнцeнтрaциjе 11 параметара зa прaћeњe квaлитeтa вaздухa: угљeн-мoнoксидa (CO), сумпoр-диoксидa (SO2), oзoнa (О3), aзoтних oксидa (NO, NO2, NOx), укупних лeбдeћих чeстицa (УЛЧ), лeбдeћих чeстицa (PM10), укупних угљoвoдoникa (THC), мeтaнa (CH4) и нeмeтaнских угљoвoдoникa (NMHC). Aнaлизoм дoбиjeних рeзултaтa мjeрeњa наведених параметара мoжe сe зaкључити дa измjeрeнe кoнцeнтрaциje пoлутaнaтa у вaздуху нa лoкaлитeту регионалне дeпoниje „Црни врх“ нe прeлaзe грaничнe вриjeднoсти прeмa Урeдби o грaничним вриjeднoстимa квaлитeтa вaздухa.</p> 2023-10-24T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2023 https://doisrpska.nub.rs/index.php/herald/article/view/10257 РЕГИОНАЛНA ДИФЕРЕНЦИЈАЦИЈA СТРУКТУРНИХ ПРОМЈЕНА ЗАПОСЛЕНОСТИ СТАНОВНИШТВА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ 2023-10-24T12:39:05+02:00 Драгица Делић dragica.delic@pmf.unibl.org Лука Сабљић ww@email.com <p>Рад анализира промјене у запослености по секторима привреде у Републици Српској и њеним нодал- но-функционалним регијама у периоду 2009–2019. године. Анализа промјена у структури запослених урађена је методом промјене удјела (shift-share) како би се утврдило да ли су укупни учинци промјена запослености у регијама у односу на национални просјек резултат његове економске структуре и/или стопа раста његових сектора. Посматрано је кретање броја запослених на националном нивоу (у овом случају нивоу Републике Српске), регионалном нивоу (регије Републике Српске) и локалном нивоу (градови и општине у припадајућим регијама). Резултати указују на изражену регионалну неједнакост у запослености. Национална компонента запослености, то јесте промјена узроко- вана националним трендом, највећа је у Бањалучкој регији, затим у Добојско-бијељинској и Сарајевско-зворничкој регији, а најмања у Требињско-фочанској регији. Резултати анализе секторске компоненте указују на то да кретање броја запослених на националном нивоу негативно утиче на кретање броја запослених на нивоу свих регија у прва три сектора, од којих је највећа негативна промјена забиљежена у секундарном сектору у свим регијама. Позитивну вриједност промјене биљежи само квартарни сектор, највећу у Бањалучкој регији, а најмању у Требињско-фочанској регији. Резултати анализе локалне компоненте на нивоу регија Републике Српске указују на то да само Бањалучка регија има конкурентске предности када је у питању кретање укупног броја запослених.</p> 2023-10-24T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2023 https://doisrpska.nub.rs/index.php/herald/article/view/10255 ЗЕМЉА У ПОКРЕТУ: ДРУШТВЕНО-КУЛТУРОЛОШКИ ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ МИГРАЦИЈА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ 2023-10-24T12:35:56+02:00 Никола Леро lero.nikola1991@gmail.com <p>Миграције играју интегралну улогу у социо-културном ткиву Босне и Херцеговине, аспект који се често истражује, али је у литератури фрагментиран, укаљан историјским ревизионизмом и недостаје му дубинска, квалитативна анализа. Овај рад настоји да исправи ове недостатке, користећи објектив транснационализма да сецира замршену историју кретања становништва у овом региону. Методологија комбинује полуструктурирани преглед литературе и тематску анализу извора из различитих база података и библиотека. Резултат је систематски хронолошки преглед миграција на територији Босне и Херцеговине, подијељен у три јасна друштвено-историјска периода. Испитује се низ миграционих трендова који су обиљежили историју региона: од насељавања Илира и Словена до миграција у средњем вијеку, отоманске и хабзбуршке владавине, до модерних расељавања као што су миграције гастарбајтера и насилна расељавања становника усљед ратова. Синтетизујући перспективе запад- них, локалних и регионалних научника, рад наглашава да је историја миграција у Босни и Херцеговини сложен, међусобно повезан спектакл у којем је људска мобилност досљедно обликовала социокултурни контекст. Ова сложеност је наглашена главним увидом чланка – миграције на овим просторима су ризоматски феномен, фокални друштвено-културолошки маркер који дефинише не само прошлост већ и будућност Босне и Херцеговине. У том циљу, овај рад наглашава потребу за будућим квалитативним социо-антрополошким истраживањима миграција у Босни и Херцеговини како би се даље разоткрили њени дубоки утицаји и импликације на земљу и регион у цјелини.</p> 2023-10-24T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2023 https://doisrpska.nub.rs/index.php/herald/article/view/10249 ПРОСТОРНА И ВРЕМЕНСКА ДИСТРИБУЦИЈА ПОЖАРА ОТВОРЕНОГ ПРОСТОРА НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА БАЊА ЛУКА 2023-10-24T12:13:53+02:00 Марко Иванишевић marko.ivanisevic@pmf.unibl.org Татјана Попов ww@email.com Горан Трбић ww@email.com Слободан Гњато ww@email.com Саша Љубојевић ww@email.com <p>Пожари на отвореном простору настају као резултат комплексне интеракције између абиотичких и биотичких фактора, док се антропогени фактор може посматрати као њихов главни узрочник. Овај рад има за циљ да идентификује и анализира просторне и временске обрасце појављивања пожара отвореног простора на територији Града Бања Лука у периоду 2017–2021. године. Да би се добила јаснија слика о наведеним обрасцима, подаци о пожарима отвореног простора прикупљени су из два различита извора. Први сет података односи се на службене евиденције Професионалне територијалне ватрогаснo-спасилачке јединице, док је други сет података добијен интерпретацијом сателитских снимака високе временске и просторне резолуције. Са временског аспекта, утврђено је да пожарна сезона траје од марта до октобра и да су пожари најчешћи у првом пожарном периоду који се односи на март и април, те другом пожарном периоду који се односи на јул и август. У посматраном периоду, на основу продуката даљинске детекције, идентификовано је укупно 1036 опожарених површина, које су у просјеку биле око 1.5 хектара у марту и априлу односно 0.3 хектара у осталим мјесецима. Насељена мјеста са највећим бројем пожара су Кола, Вилуси, Рекавице и Добрња у југозападном дијелу, односно насељена мјеста Поткозарје и Пискавица у сјеверозападном дијелу посматраног подручја. Резултати истраживања могу бити од користи приликом израде планова који третирају проблематику заштите од пожара и заштите животне средине, а могу бити и полазна основа за даља детаљнија истраживања пожара отвореног простора.</p> 2023-10-24T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2023 https://doisrpska.nub.rs/index.php/herald/article/view/10233 ПРOМJEНE ВРИJEДНOСТИ КЛИМAТСКИХ EЛEМEНAТA И ЊИХOВ УТИЦAJ НA ВOДНИ РEЖИМ ГОРЊЕГ ТОКА ТAРE 2023-10-24T10:51:22+02:00 Голуб Љ. Ћулафић golub.culafic@meteo.co.me Ana Milanović Pešić ww@email.com Jelena Golijanin ww@email.com <p>Ријека Тара са својих 146 km тока најдужа је ријека у Црној Гори. Има пространи слив, површине 2040 km2 (до профила Шћепан Поље), са доста развијеном хидрографском мрежом (посебно у горњем дијелу), на коју је битно утицао геолошки састав терена. Анализа је рађена за слив риjeкe Тaрe дo прoфилa хидрoлoшкe стaницe Трeбaљeвo. Климa нa истраживаном прoстoру je умjeрeнoкoнтинeнтaлнa, сa хлaдним зимaмa и блaгим љeтимa. Срeдња гoдишњa тeмпeрaтурa вaздухa зa aнaлизирaни пeриoд у Колашину износи 7.4°C, док је годишња количина падавина 2126 mm. Слив припaда нивaлнo-плувиjaлнoм вoднoм рeжиму, динaрскo-мaкeдoнскoм пoдтипу. Вишeгoдишњи просјечни прoтицaj нa хидрoлoшкој стaници Трeбaљeвo износи 24.6 m3/s. Aнaлизa рeзултaтa пoкaзуje стaтистички знaчajнe нeгaтивнe трeндoвe сaмo у сезони љeто (нa нивоу 99.9 %) и на годишњем нивоу (нa нивоу 95 %), дoк oстaлa вишeгoдишњa (1966–2014) сeзoнскa кoлeбaњa срeдњих прoтицaja нeмajу стaтистички знaчaj. Прoучaвaнo пoдручje кaрaктeришу знaчajни пoзитивни трeндoви гoдишњих (0.04°C годишње) и сeзoнских тeмпeрaтурa вaздухa (најизраженији у сезони љeтo – 0.07°C годишње). С другe стрaнe, трeндoви пaдaвинa били су нeгaтивни, пoсeбнo у љeтњoj сeзoни (смањење за 0.55 mm годишње), кaдa су и сaмe вријeднoсти тeмпeрaтурe највише пoрaслe.</p> 2023-10-24T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2023 https://doisrpska.nub.rs/index.php/herald/article/view/10231 ПРОМЈЕНЕ ТЕМПЕРАТУРЕ ВАЗДУХА И ПАДАВИНА У СОКОЦУ (1961–2022) 2023-10-24T10:45:24+02:00 Татјана Попов tatjana.popov@pmf.unibl.org Слободан Гњато ww@email.com Горан Трбић ww@email.com Марко Иванишевић ww@email.com Дарко Боројевић ww@email.com Милица Ђорђевић ww@email.com <p>У раду су анализиране промјене температуре ваздуха и падавина у Сокоцу (Република Српска, Босна и Херцеговина) у периоду 1961–2022. године. Климатске промјене на истраживаном простору детерминисане су на бази линеарног тренда у периоду 1961–2022. године и на основу промјена које су се десиле између посљедње двије климатске нормале које препоручује Свјетска метеоролошка организација (1961–1990. и 1991–2020. годи- не). Утврђено је да је у Сокоцу присутно значајно загријавање климатског система. Годишња и сезонске средње, максималне и минималне температуре ваздуха показале су статистички значајне позитивне трендове. Посматрано по сезонама, пораст температуре је присутан током цијеле године, али је најизраженији у сезони зима. Фреквен- ција појаве и интензитет температурних екстрема нарочито су повећани посљедњих деценија. У свим сезонама забиљежени су позитивни трендови падавина, иако је значајан пораст присутан једино у сезони прољеће. Осим пораста укупне количине падавина, утврђен је и позитиван тренд индекса екстремних падавина (за већину ин- декса и статистички значајан).</p> 2023-10-24T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2023 https://doisrpska.nub.rs/index.php/herald/article/view/10258 ГЕОГРАФСКЕ ДЕТЕРМИНАНТЕ ОДРЖИВОСТИ МРЕЖЕ НАСЕЉА ИСТОЧНЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ 2023-10-24T12:40:47+02:00 Драган Папић dragan.papic@pmf.unibl.org <p>У раду је третирана проблематика одрживости мреже насеља Источне Херцеговине. На основу реле- вантних квалитативно-квантитативних индикатора анализиране су демографске, функцијске и математичко-гео- графске детерминанте развоја мреже насеља регије. Основни циљ рада је анализа развоја просторно-функцијских веза и односа у мрежи насеља Источне Херцеговине као важног предуслова за дефинисање политике и стратегије равномјерног регионалног развоја. Планирање развоја урбаних центара на бази функционализма и полицентризма основни је услов за ублажавање снажне поларизације између општинских центара и околине, те између развојног регионалног центра (Требиње) и осталих општинских центара. Планским усмјеравањем развоја, Источна Хер- цеговина би могла да се трансформише у функционално одржив и уређен систем насеља. Рад има аналитички и апликативни карактер.</p> 2023-10-24T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2023 https://doisrpska.nub.rs/index.php/herald/article/view/10256 АНАЛИЗА ФАКТОРА И СТАВОВА УЧЕНИКА СРЕДЊИХ ШКОЛА ЗА НАСТАВАК ШКОЛОВАЊА 2023-10-24T12:37:13+02:00 Драшко Маринковић ww@email.com Александар Мајић aleksandar.majic@pmf.unibl.org Александра Петрашевић ww@email.com <p>Ова студија представља анализу фактора и ставова ученика трећих и четвртих разреда средњих школа у Републици Српској о намјерама за наставак школовања. Истраживање је урађено на основу анкетног упитника на обухвату од 84 од укупно 93 средње школе на територији Републике Српске. Анкетирањем су обухваћени сви пунољетни ученици трећих и четвртих разреда средњих школа, на репрезентативном узорку од 9188 ученика или 83.5 % ове популације. На основу резултата истраживања може се закључити да 55.9 % средњошколаца жели да настави школовање, 21.9 % не жели, док је 22.2 % неодлучно у вези са наставком образовања. Резултати указују да ученици четвртих разреда имају већу жељу за наставком школовања (61.1 %) у односу на ученике трећих разреда (47.0 %). Изразито висок ниво статистичке значајности уочава се код пола и типа насеља, с обзиром на то да су веће аспирације за наставком школовања уочене код ученица, као и код средњошколаца из урбаних средина. Анализа ставова према мјесту пребивалишта, такође је показала значајне регионалне разлике у погледу намјера за наставак школовања. Резултати добијени у овој студији у сагласности су са сличним истраживањима у земљама окружења и као такви могу се искористити за израду стратешких докумената у Републици Српској.</p> 2023-10-24T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2023 https://doisrpska.nub.rs/index.php/herald/article/view/10251 НЕПРИЗНАТА ПРИДЊЕСТРОВСКА МОЛДАВСКА РЕПУБЛИКА У ЗАГРЉАЈУ ГЛОБАЛНЕ ГЕОПОЛИТИКЕ 2023-10-24T12:16:17+02:00 Михаил Порфирович Бурла chistobaev40@mail.ru Анатолиј Иванович Чистобајев ww@email.com <p>У раду се процјењује утицај савремених глобалних геополитичких процеса на националну безбјед- ност и одрживи развој самопроглашеног региона са неизвјесним међународно-политичким и правним статусом – Придњестровске Молдавске Републике (ПМР, Придњестровље). Прати се негативан тренд у динамици геополи- тичког положаја републике у постсовјетској ери, који произлази из распуштања Савјета за међусобну економску помоћ и Варшавског пакта, ширења НАТО-а на исток, стратешког опредјељења и политичких догађаја у сусједним земљама – Молдавији и Украјини. Приказује се да је ситуација у Придњестровљу нагло ескалирала због сукоба Русије и Украјине, испровоцираног из иностранства.</p> 2023-10-24T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2023 https://doisrpska.nub.rs/index.php/herald/article/view/10248 АНАЛИЗА ПРОТИЦАЈА И ВЕРОВАТНОЋЕ ПОЈАВЕ МАЛИХ И ВЕЛИКИХ ВОДА НА ЗЛОТСКОЈ РЕЦИ 2023-10-24T12:12:33+02:00 Драгана Милијашевић Јоксимовић d.milijasevic@gi.sanu.ac.rs <p>Злотска река је лева и највећа притока Црног Тимока. Извире на источним падинама Великог Крша на Кучају. У раду је статистичком анализом одређен средњи годишњи протицај, средње мале воде и средње ве- лике воде на хидролошком профилу Злот на Злотској реци у периоду 1981–2015. годинe. На основу наведених података процењена је вероватноћа појаве минималних и максималних протицаја од 0.01 % до 99.9 %. За про- рачун вероватноће појаве минималних и максималних годишњих протицаја коришћена је Pearson III расподела. Коефицијенти варијације максималних и минималних годишњих протицаја за Злотску реку указују на значајно колебање протицаја на хидролошком профилу Злот. Добијени резултати представљају основу за будућа хидро- лошка истраживања и водопривредно планирање у сливу.</p> 2023-10-24T00:00:00+02:00 Copyright (c) 2023