HERALD

РАЗВОЈ АГРОСОЦИЈАЛНИХ СИСТЕМА И КУЛТУРНОГ ПЕЈСАЖА ЛИЈЕВЧЕ ПОЉА

Мира Мандић, Сања Товарлажа — Thu, 21 May 2026 00:00:00 +0200

На простору Босне и Херцеговине (БиХ) у периоду посљедњих 150 година дошло је до смјене више друштвених система који су значајно утицали на развојне процесе, вредновање и организацију географског простора, а тиме и на формирање и морфофизиономију културног пејсажа. У фокусу рада је вишеструка трансформација аграрног пејсажа дијела Лијевче поља као одраз историјско-географског развоја простора и промјена у вредновању и власничкој структури аграрног земљишта, са посљедицама које се манифестују у просторно-функционалној организацији и укупном социогеографском развоју посматраног подручја. Друштвени процеси и структуре анализирани су примјеном развојне методе, почев од феудалног друштва у периоду османске управе, преко њемачке колонизације и раног капитализма на прелазу из XIX у XX вијек, затим успостављања социјалистичких колективних агросистема средином XX вијека, до транзиције друштвеног система у процесу приватизације почетком XXI вијека. Карактеристике агросоцијалних система и њихова рефлексија на структуру, организацију, функције и морфофизиономију културног пејсажа, као и на социогеографски развој, анализиране су на студији случаја простора бившег ПИК-а „Младен Стојановић“ у Лијевче пољу. Компаративном анализом историјско-географског развоја агроструктуре простора и социогеографских процеса, заснованом на релевантној стручној и научној литератури, историјским и географским изворима, картографским подлогама, статистичким подацима и теренским истраживањима, утврђен је карактер процеса који одражавају динамику развоја простора са далекосежним и вишеструким друштвеним посљедицама у посматраном географском простору. У раду се указује на позитивне и негативне елементе појединих развојних фаза и сугеришу неопходне мјере у циљу очувања аграрно вриједног простора Лијевче поља. Савременом трансформацијом посматраног простора слаби његова примарна функција, док се истовремено испољавају различити облици угрожености појединих просторних структура, што указује на потребу примјене техничких, еколошких и социоекономских мјера ревитализације. Резултати истраживања могу бити корисни просторном планирању и локалним самоуправама при усмјеравању развојних процеса, доношењу одлука у планирању и уређењу простора и управљању земљиштем, те рад има и теоријски и апликативни карактер.

АУСТРОУГАРСКА УТВРЂЕЊА У ИСТОЧНОЈ ХЕРЦЕГОВИНИ КАО ПОТЕНЦИЈАЛНИ РЕСУРС ЗА РАЗВОЈ КУЛТУРНОГ ТУРИЗМА

Мирко Грчић — Thu, 21 May 2026 00:00:00 +0200

Прво што туристи примећују у пејзажу Источне Херцеговине су заталасан рељеф и стари фортификацијски објекти нанизани по врховима хумова и брда и груписани у одбрамбене линије. Предмет овога рада су управо те фортификације из доба аустроугарске окупације и анексије с краја XIX и почетка XX века или прецизније између Берлинског конгреса и Првог светског рата. Оне привлаче погледе становништва и путника у транзиту, али немају капацитете да их приме и задрже као госте. Ови некада моћни војни објекти данас чине занимљив али неискоришћен и незаштићен потенцијал за развој културно-сазнајног војног туризма у комбинацији са неким пратећим врстама туризма. Циљ овога рада је да укаже на разноврсне али неискоришћене потенцијале за развој културног војног (милитарног) туризма као врсте културног туризма, у комбинацији са комплементарним врстама туризма као што су екотуризам, спортски туризам и слично. Уређење тих објеката за туристичку понуду би захтевало значајна улагања, али ако би они били туристички валоризовани, као што је то случај у неким европским земљама, то би значило један нови квалитет у лепези туристичке понуде у Источној Херцеговини.

ВУЛКАНСКИ ГЕОПАРК КУЛА У ФУНКЦИЈИ РАЗВОЈА ТУРИЗМА (ТУРСКА)

Хусеин Тансу Јурур — Thu, 21 May 2026 00:00:00 +0200

Геопаркови представљају међународно значајна подручја геолошке баштине која чувају записе о еволуцији Земљине коре, геодинамичким процесима и климатским промјенама, те имају важну научну, едукативну и друштвену функцију у контексту управљања природним ризицима и одрживог развоја. Поред заштитне улоге, геопаркови све чешће постају интегрални дио туристичке понуде кроз развој геотуризма, који повезује очување природних и културно-историјских вриједности са социоекономским развојем локалних заједница. Предмет истраживања у овом раду јесу просторне, природне и функционалне карактеристике Геопарка Кула (Турска), са посебним освртом на могућности и ограничења његове туристичке валоризације. Примјеном компаративне анализе геопотенцијала, пратећих културно-историјских ресурса, географског положаја и инфраструктурне опремљености утврђено је да туристички потенцијали Геопарка Кула значајно превазилазе постојећи ниво њихове употребе. Резултати истраживања указују на потребу систематског унапређења туристичког вредновања, промоције и управљања геопарком, у циљу јачања његове улоге у регионалном развоју. Рад има теоријски и апликативни карактер.

ФЕРТИЛНЕ НАМЈЕРЕ И ПОРОДИЧНЕ ОРИЈЕНТАЦИЈЕ МЛАДИХ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

Драшко Маринковић, Aлександар Мајић, Александра Петрашевић — Thu, 21 May 2026 00:00:00 +0200

Истраживање има за циљ анализу демографских, образовних и вредносних оријентација младих у Републици Српској, са посебним освртом на регионалне разлике у ставовима према наставку школовања, миграционим намјерама, планирању породице и фертилитету. Циљ је утврдити у којој мјери социоекономски и културни фактори утичу на одлуке младих о заснивању породице и њиховој демографској будућности. Истраживање је спроведено на репрезентативном узорку средњошколског становништва (N ≈ 9.000), а подаци су обрађени примјеном дескриптивне и компаративне статистике. Основни аналитички поступак представљало је укрштање регије (независна варијабла) са низом демографских и вредносних показатеља (зависне варијабле): намјера наставка школовања, планирање студирања у Републици Српској, намјера напуштања земље, спремност за заснивање породице, виђење породице и дјеце као вриједности, мотиви за родитељство, утицај медија и економских фактора на породичне одлуке. Резултати ис-траживања показују да економски и социјални чиниоци имају кључну улогу у процесу доношења животних одлука младих, али и да је присутна стабилна афективна и традиционална оријентација према породици. Млади породицу најчешће доживљавају као извор љубави, сигурности и повјерења, док фертилне намјере остају симболично позитивне, упркос ограничењима који произилазе из економске нестабилности. Закључује се да демографска будућност зависи од повезаности економских политика и системске подршке породици. Упркос изазовима, млади у Републици Српској задржавају стабилан систем породичних и културних вриједности, што представља значајан потенцијал за будући друштвени развој.

РУСКО НАСЉЕЂЕ У ИНОСТРАНСТВУ – ПРОСТОРНА ТИПОЛОГИЈА И ИЗАЗОВИ ЗАШТИТЕ

Јури Л. Мазуров — Thu, 21 May 2026 00:00:00 +0200

Историјско насљеђе представља један од кључних фактора у развоју сваке државе, будући да доприноси очувању етнокултурног идентитета народа и представља важну основу његовог одрживог развоја. Ова констатација у пуној мјери важи и за Руску Федерацију, чије национално насљеђе обухвата и бројне споменике и материјалне трагове историјског присуства у иностранству. Наведени сегмент чини саставни дио насљеђа народа Русије и захтијева систематско научно проучавање, укључујући и приступе утемељене у географској науци. У раду се истиче значај примјене функционалне и просторне типологије насљеђа, принципијелног приступа његовој регионизацији, као и идентификације кључних фактора који су утицали на формирање иностраног насљеђа. Посебна пажња посвећена је анализи основних проблема његовог очувања. Представљени аналитички оквир има универзални карактер и може се примјењивати у проучавању не само насљеђа Русије, већ и иностраног насљеђа других држава.

КЛИМАТСКЕ ПРОМЈЕНЕ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ КАО ГЕОПОЛИТИЧКА ПАРАДИГМА

Игор Зекановић, Вања Мирјана Вујић — Thu, 21 May 2026 00:00:00 +0200

Основна хипотеза рада полази од премисе да је Република Српска политичко-географски систем са специфичним природним и друштвеним потенцијалима, који представљају неизоставан фактор одрживог развоја, са посебним акцентом на могућности адаптације на климатске промјене, с обзиром на то да утицај климатских промјена и могућности адаптације све више постају у фокусу међународне политике. Акценат истраживања у раду односи се на геополитичку димензију климатских специфичности Републике Српске као ресурса, као и на интеракцију између „геополитике ресурса“ и адаптације на глобалне климатске промјене, јер у геополитичкој валоризацији простора Републике Српске природни ресурси имају посебну вриједност. Проучавање „геополитике ресурса“ као развојне компоненте Републике Српске у контексту могућности адаптације на климатске промјене подразумијева систематизацију релевантних научних сазнања о геополитичким промишљањима, што се постиже примјеном различитих научних метода. У истраживању ће се користити географске, компаративне, аналитичко-синтетичке, историјске и дескриптивне методе, као и метод генерализације у географији. Рад ће се реализовати примјеном општих метода (анализа и синтеза), као и посебних метода иманентних географскимистраживањима и техникама обраде података, у складу са историјско-географским, структурно-функционалним и дијалектичким методолошким приступом.