Jedan og glavnih problema koji se postavlja pred ĉoveka jeste zaštita hrane. Na sastav i zagaĊenje hrane utiĉu razni zagaĊivaĉi, a jedan od njih je i zraĉenje. Zdravstveno bezbjedna hrana podrazumijeva ne samo hranu odgovara-jućeg sastava, nego i hranu koja ne sadrţi mikrobiološke, fiziĉke, hemijske, radiološke ili bilo koje druge kontaminente. Bezbjednost hrane mora biti obezbeĊena na nacionalnom i na internacionalnom nivou, posebno imajući u vidu trend globalne trgovine hranom i slobodan protok roba. Hrana se ovim vidom zagaĊenja moţe zagaditi na razliĉitim mesti-ma, od mesta gde se proizvodi do mesta za njenu potrošnju. Po propisu MeĊunarodne komisije za zaštitu od radioaktiv-nog zraĉenja, osobe koje su profesionalno izloţene ovom zraĉenju ne smeju da prime više od 20 mSv godišnje. Kada se radi o ostalim osobama, meĊu kojima ima i dece, trudnica, starih i hroniĉnih bolesnika, koji su osetljiviji na zraĉenje, po našem zakonu se dozvoljava doza do 1 mSv godišnje. Krajem XX veka, zabrinutost ĉoveĉanstva za oĉuvanje ţivotne sredine uticala je na sve veću potraţnju eko-podobnih proizvoda i usluga. Okruţenja za razvoj eko-proizvoda, zasnova-na na interaktivnom timskom radu predstavljaju nov naĉin za razvoj proizvoda. Timski rad pruţa bolju razmenu infor-macija, konkurentno inţenjerstvo, virtuelno prototipovanje i testiranje, kao i upravljanje kvalitetom eko-proizvoda. Rezultat toga je poveĉanje kvaliteta eko-proizvoda i smanjenje troškova ţivotnog ciklusa. U ovom radu su razmotreni glavni ishodi razvoja i primene eko-marketinga, koji reflektuju povećani znaĉaj ove funkcije u razvoju orijentacije u eko- ishrani i koji pomaţu nauĉno-struĉnom kadru da upoznaju holistiĉke principe koji omogućavaju korićenje eko-uĉinaka kao nove razvojne šanse.
