Asocijalno ponašanje uĉenika u društvu i u školi je veoma aktuelan problem u našoj zemlji, posebno u poslednje vrijeme, kada su scene nasilja i delikvencije bilo djece, bilo odraslih stanovnika postale svakodnevnica. Struĉnjaci razliĉitih profila (psiholozi, kriminolozi, sociolozi, socijalni radnici) angaţovani su u razliĉitim institucijama na prouĉavanju pojave i uzroka asocijalnog ponašanja, ali, uprkos svim naporima, nisu identifikovani faktori koji ga uzrokuju i nisu napravljeni adekvatni programi prevencije, jer je dokazano da jedan faktor sam po sebi ne moţe biti uzroĉnik takvog ponašanja. Drugim rijeĉima, to znaĉi da je takvo ponašanje uzrokovano sindromom faktora koji djeluju u društvu, školi, porodici i liĉnosti prestupnika i koje se manifestuje na razliĉite naĉine. Stoga je pri analizi asocijalnog ponašanja uĉenika nuţno analizirati djelovanje svakog faktora, a posebno povezanost odnosa u porodici kao faktora za koji se najĉešće smatra da presudno utiĉe na kriminalnu patologiju mladih i odraslih. Osim porodiĉnih odnosa predmet analize trebaju da budu i uslovi ţivota i druga socio-iskustvena obiljeţja.
