ИНСТИТУЦИОНАЛНА АРХИТЕКТУРА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ И МОГУЋНОСТИ ЊЕНОГ РЕДИЗАЈНА – КОНСОЦИЈАЦИЈСКИ И ФЕДЕРАЛНИ ПРИСТУП

Abstract

Институционална архитектура Босне и Херцеговине и мо- гућности њеног редизајна предмет су бројних политичких и теоријских расправа и иницијатива. Посљедица тога је чињеница да је од 1995. године до данас, извршен низ политич- ко-системских промјена и политичких експеримената. Оне су најчешће биле производ иностраног интервенционизма оличе- ног у дјеловању високих представника. Високи представници су мимо својих дејтонских надлежности, а силом моћи Савје- та за имплементацију мира, смјењивали легитимно изабране представнике и доносили законе умјесто парламената. Тиме су обесмишљени Устав и демократија у Босни и Херцеговини, а завађене нације додатно подијељене и фрустриране. Договор национално-партијских елита у Босни и Херцеговини око ус- тавних измјена и одласка високог представника најважнији је политички приоритет. Међутим, иницијативе национал- но-паријских елита за политичко-системским редизајном Босне и Херцеговине су потпуно супротне. Бошњачке партије и грађански оријентисани кругови заговарају центрипетална рјешења, док су српске и хрватске елите заговорници центри- фугалног политичког система. Теза овог рада је да је у услови- ма подијељеног и постконфликтног друштва Босне и Херцего- вине потребно прихватити центрифугалну консоцијацијски обликовану федерацију која је умногоме дефинисана у Дејтону, уз рационалне измјене које ће довести до стабилнијег и функ- ционалнијег система. Искуства држава са сличним институ- ционалним оквирима попут Белгије и Швајцарске показују да се досљедна примјена консоцијацијске логике и федерализма може показати изузетно успјешном.