ШТА ПОЛИЦИЈА СМИЈЕ, А ШТА НЕ СМИЈЕ

Abstract

Улога полиције у заштити права и слобода грађана представља посебан изазов. Да би се у једном демократском друштву подржала владавина права, и они којима је повјерен задатак очувања реда у друштву, морају и сами бити предмет одговорности пред законом. Полицијски службеници су свакодневно у правом смислу ријечи заштитници људских права, али да би реализовали своје послове и задатке, они неријетко морају да прекрше права оних који својим радњама крше права других. Проблем успостављања потребне равнотеже између полицијских овлашћења и права и слобода грађана није нов. А он се често изражава у смислу одговорности, па се оправдано поставља једно старо питање – ко ће стражарити над стражарима? Предмет овог рада јесте разјашњавање односа полиције према својим овлашћењима у смислу утврђивања шта то полиција смије, а шта не смије радити? А циљ рада јесте да укажемо на то да је само законито вршење полицијских овлашћења исправно и једино ако их полицијски службеници примјењују на тај начин неће бити под лупом одговорности, а истовремено ће створити код грађана позитиван став према полицији као организацији.