Konzervativna ideologija i politički kič

Abstract

Kič je polivalentna pojava koju autor ovoga članka pokušava da „prenese“ iz područja estetskog na etičko područje. U toj nameri on razrađuje teorijsku postavku Hermana Broha, po kojoj je kič suštinski moralno zlo, a prozvođač (stvaralac) kiča „moralno nisko biće“ i „etički otpadnik“. Ova teza je ključna u razmatranju konzervativne ideologije i političkog kiča. Kič u politici dovodi se u vezu sa moralnim kategorijama istine i laži, pri čemu autor ovoga članka tvrdi da je kič svesno smišljena i programirana laž. Politički kič služi manipulisanju masama i predstavlja podlogu totalitarne svesti, koja je uvod u represiju i zločin. Konzervativna ideologija je osnova iz koje izrastaju razne kič tvorevine i pojave, među kojima dominira politički kič. U članku se, po ugledu na Endrua Hejvuda, analizuju osnovne kategorije konzervativizma: tradicija, ljudska nesavršenost, organsko društvo, hijerarhija i autoritet, i svojina, koja pruža osećaj poverenja i konformističke sigurnosti. Svaku od njih autor stavlja pod sociološku lupu putem koje otkriva elemente manipulacije tradicijsko-patriotskim osećanjima. Iz kič miljea ne izuzima se ni srpsko društvo u prošlosti i savremenosti. U počastima tradicionalizma i konzervativizma, etnocentrizma i etnonacionalizma, ksenofobije i kič patriotizma nalaze se glavne „ograde u svesti“ zbog kojih srpska kultura u celosti ostaje izvan glavnih tokova modernizacije i evropeizacije.