Pop-art i kritika recepcije praznine duha (društva) u delima Endija Vorhola

Abstract

S pojavom pop-arta i umetničkog stvaralaštva Endija Vorhola menja
se klasična recepcija dela umetnosti i umetnosti uopšte. E. Vrohol u
svome umetničkom delanju insistira na trenutačnom delanju i ogoljenoj
formi – to su tzv. dela „čiste“ forme koja stvaraju zbunjujuću
prazninu; a čiji je “sadržaj“ potrebno iskonstruisati, to jest iz-misliti.
To po E. Vorholu može isključivo publika i kritičari – time on zapravo
otvara prostor za tumačenje svog umetničkog rada. E. Vorhol je
svestan postojeće „praznine subjekta“. On želi da slobodu u kojoj i
sam uživa u svojoj umetničkoj ekspresiji obezbedi i primaocu, nastoji
da svoj umetnički rad ostavi u potpunosti otvorenim za čitanje i interpretaciju.
U svome traganju on dospeva do inteligibilnih simboličkih
radnji spontano. Sam umetnik kada jednom utemelji čvrsto svoj
imidž – on nameće publici i trajnu percepciju svoga dela. E. Vorhol
primećuje da se u stvaranju masovnog industrijskog društva nalazi
izvor anksioznosti Zapada. Različiti su uzroci toga stanja: novac,
androgina budućnost čoveka, mašine koje zamenjuju čoveka i koloniziraju
njegovu svest i time ga porobljavaju. E. Vorhol se pita – da li
savremena umetnost može ponuditi optimizam?! Njegov optimizam
bi se mogao shvatiti kao njegovo suprostavljanje evropskom pesimizmu
i dekadenciji.