Umetnost i stvarnost
DOI:
https://doi.org/10.7251/SOCSR1916077VAbstract
Estetika postavlja pitanje - Da li je odnos umetnosti i stvarnosti odnos
koji je baziran na odnosu imaginarnog sveta u delima umetnosti i
„stvarnog“ sveta. U odnosu umetnosti i stvarnosti angažovani umetnik
ima zadatak da jezikom umetnosti posvedočava Istinu. Avangardni/
angažovani umetnici iskušavaju temelje vlastite egzistencije.Pitanje/
a odnosa umetnosti i stvarnosti svodi se na dimenziju slobode.
Takav umetnik se ne libi da svoj „primarni angažman“ pretvori u
vlastiti „samoizbor“. Angažovani umetnici 20. veka ne zaustavljaju
se na tome da se njihova umetnička dela utemelje na primarno estetskim
i umetničkim vrednostima, nego političke, kulturne, egzistencijalne
vrednosti stvaljaju kao primarne. Njihova pobuna i zahtev za
prevrednovanjem postojećih vrednosti nisu ostali bez širokog odjeka.
Angažovani umetnici 20. i 21. veka u svome širokom umetničkom
izrazu kao da su bili vođeni idejom „Bunim se, dakle, postojim“.