LIKVIDNOST KAO RAZVOJNA KOMPONENTA U SEZONSKIM VARIJACIJAMA FINANSIJSKIH TOKOVA

Abstract

Sinhronizovanost novĉanih tokova, te primanje i izdavanje gotovine uslovljava likvidnost kao razvojnu komponentu preduzeća. Što je dinamika primanja gotovine iz poslovanja usklaĊenija sa dinamikom izdataka na ime izmirenja dospelih novĉanih obaveza, utoliko je problem odrţavanja likvidnosti relativno manji. Nasuprot tome, što se tokovi primanja i izdavanja nalaze u većem vremenskom raskoraku, utoliko više raste rizik od nelikvidnosti. Rizik nelikvidnosti se pokušava otkloniti putem stalnog odrţavanja odreĊenog salda gotovine koja sluţi u svrhe apsorbovanja deficita koji nastaje zbog neravnomernog priliva gotovine da bi se kontinuitet neophodnih izdavanja novĉanih sredstava i izmirenja obaveza uĉinio mogućim. UtvrĊivanje i drţanje salda gotovine kod sezonskih varijacija finansijskih tokova u sluţbi razvoja predstavlja specifiĉan problem finansijskog menadţmenta, s obzirom da se u njemu najneposrednije sukobljavaju naĉela likvidnosti i rentabilnosti. Potcenjivanje neophodnog salda gotovine ugroţava kontinuitet njenog izdavanja, odnosno mogućnosti izmirenja obaveza o rokovima dospeća, što ĉini samu suštinu naĉela likvidnosti. Nasuprot tome, precenjivanje salda gotovine neposredno ugroţava razvoj preduzeća, odnosno rentabilnost, budući da gotovina na raĉunu kod banke ne obezbeĊuje nikakav, ili sasvim mali prihod u obliku kamate. Izgubljeni prinosi od alternativne upotrebe neuposlene gotovine van sezone predstavljaju oportunitetne troškove njenog drţanja koji sa stanovišta rentabilnosti nisu manje znaĉajni od realnih troškova.