MOGUĆNOST GAJENJA ALTERNATIVNIH ŽITA NA DEGRADIRANOM ZEMLJIŠTU
DOI:
https://doi.org/10.7251/SVR1510027IAbstract
Strategija odrţivog razvoja usklaĊenog sa ţivotnom sredinom, zaoštravanje propisa o zaštiti ţivotne i radne sredine i njenim upravljanjem prema seriji meĊunarodnih standarda, pitanje je od izuzetne vaţnosti kome treba posvetiti posebnu paţnju. Kako je potraţnja za alternativnim ţitima u stalnom porastu na svetskom trţištu, sa kvalitativnim promenama u ishrani ĉoveĉanstva, alternativnim ţitima se vraća stari znaĉaj. Tome najviše doprinose njihove nutritivne specifiĉnosti (upotrebne vrednosti). Dvogodišnja istraţivanja mogućnosti gajenja alternativnih ţita (heljde i krupnika) izvedena su tokom 2011. i 2012. godine, na tri lokaliteta, na dva tipa zemljišta (degradirano i ĉernozem), od kojih dva lokaliteta spadaju meĊu degradirana zemljišta, dok treći lokalitet spada meĊu najbolja zemljišta na našim prostorima (ĉernozem). To su dva apsolutno razliĉita zemljišta, pa je ovo bio pokušaj da se odredi pogodnost degradiranog zemljišta za gajenje alternativnih ţita (kontrola je ĉernozem).
Rezultati istraţivanja da je najveći prinos zrna po jedinici površine dobijen na test ogledu ĉernozemu u Sremu. MeĊutim, rezultati ostvareni na degradiranimzemljištima pokazuju da se ove biljke mogu uspešno gajiti i u manje povoljnim uslovima za biljnu proizvodnju.
