PERSPEKTIVE PENZIONOG SISTEMA KAO IZAZOV STABILNOSTI DRUŠTVENOG I ŽIVOTNOG STANDARDA

Abstract

Budućnost, izazovi opstanka i razvoja jednog društveno ekonomskog sistema, u velikoj meri zavisi od rezultata osiguravajuće delatnosti, fondovima koji stoje na raspolaganju kao sopstveni izvori finansiranja nacionalne ekonomije. Milijarde eura koje godišnje oprihoduju osiguravajuća preduzeća kroz premiju osiguranja, ali i kroz druge vidove ulaganja, milioni zaposlenih u osiguranju u svetu, jesu pokazatelji znaĉaja osiguranja za svaku nacionalnu ekonomiju.

Stabilnost ţivotnog standarda graĊana u velikoj meri zavisi od delatnosti osiguranja, posebno penzijskog osiguranja, bez obzira da li je obaveznog ili dobrovoljnog karaktera. Penzijska politika je deo ekonomske politike svake zemlje. Penzijski sistem meĊugeneracijske solidarnosti već desetinama godina funkcioniše u svim evropskim zemljama, bez obzira na njihovo politiĉko i ekonomsko ureĊenje i nivo razvijenosti.

U zemlji Srbiji već godinama broj umrlih je veći od broja novoroĊenih, napredak medicinske nauke produţava ţivotni vek ljudi, veće stope nezaposlenih,produţenje radnog veka do sticanja prava za penziju i neki drugi manje znaĉajni faktori, uticali su na disproporciju broja zaposlenih u odnosu na broj penzionera. To je rezultiralo veoma lošim stanjem penzionog sistema i izazvalo pitanje njegovog budućeg funkcionisanja.