ПОДГРЕВАЊЕ „ХЛАДНОГ МИРА“ И ГЛОБАЛНА БЕЗБЕДНОСТ

Abstract

Двадесети и почетак двадестет првог века, као ниједан до сада, био је период сукоба, насиља, страха и ратова. У њему су се одиграла два светска рата, револуције, грађански ратови, серија локалних ратова, хладни рат итд. Друштвени сукоби и могућности њихове превенције наметали су се као приоритетан друштвени, безбедоносни и политички проблем.

Крај „хладног― рата имао је за резултат пропаст комунизма и распад Совјетског Савеза. На Западу се то сматрало као тријумф либералне демократије као универзалног процеса. Такође, сматрано је да је Русија у том поразу толико ослабљена да више никад не може представљати претњу. Ипак, може се рећи да је Запад направио кључну грешку што је Русију третирао као пораженог непријатеља. Историја нас учи да две стране у сукобу требају да се споразумеју о кључним проблемима наслеђеним из тог, али и неких ранијих, ратова који оптерећују данашње међународне односе. Та нерешена питања стално се налазe у жижи „хладног― мира. За тај период одређени аналитичари констатују да је период хладног рата био обележен неким облицима извесности и стабилности, док „хладни― мир одликује велика нестабилност, чак и хаос. Показало се да национализам није ослабљен глобализацијом и да уз доскорашње сукобе малих народа због територије и граница враћа и национализам великих сила.

Односи Русије и Запада, пре свега са САД, постају све затегнутији како се НАТО приближава руским границама. Истовремено, победа прозападних снага у демократским револуцијама у Грузији и Украјини, а сада и рат у Украјини се у Русији доживљавају као прикривени покушај њеног заокруживања. Русија је одговорила на претње САД и НАТО. Њене границе су угрожене. На само корак смо од отвореног и великог светског сукоба што је све нормалне људе у свету уплашило.