Као најпожељнија постигнућа, замисли о максималним ври-једностима, мјере потпуности, моралног савршенства или, пак, најбољег нацртаза уређење друштва, идеали су током цијеле људске историје били основа задруштвену акцију. Свако доба је утицало на наше политичко насљеђе, не самосвојим тековинама, већ и идеалима. Косовски завjет је најдуговјечнији и нају-звишенији идеал српског народа. Он је његова душа, утемељујућа идеја, сржњеговог идентитета, историјске тежње, народне идеје, опредјељења за слободу,државотворност, саборство, вјерност, саможртвовање. Однос према том идеалуодређивао је снагу колективне свијести, указивао на духовну и моралнупостојаност, детерминисао политичке процесе, дипломатске и војне одлуке. Да лису данашње генерације Срба изневјериле идеале за које су живјели и умиралињихови преци? Да ли су их надахнуле неке епизодне вриједности и неодољивеуобразиље или су неповратно започели супротан дискурс, остављајући развалинепрема традиционалној свијести и колективној меморији? Да ли умјесто старих,неостварених идеала, стварају нове или егзистирају без било каквих узвишенихидеја, визија, снова? Ако су косовски идеали најстаменитији и најдуговјечнији,идеје попут оних које се везују за југословенство и комунизам данас се означавајукао погубне илузије, идеолошка самозатирања и слично. Многи тврде да се истоможе рећи и за идеју „европеизације“ српског друштва. Осим тога, иакополитичким животом и даље доминирају инспиративне идеје из српске традиције,као неизоставан мотив у сваком званичном говору јавних личности, очигледна јењихова крајња банализација у свакодневној пракси као серији доказа да је ријечтек о политичкој пропаганди и злоупотреби тих идеала, премда се то истовременоможе узети и као агрумент да они и даље живе у народу. Да ли је РепубликаСрпска отјелотворење народне идеје српског народа западно од Дрине задржавотворношћу и слободом? Како је очувати, обнављајући старе и ожи-вљавајући нове политичке идеале?
