ПОСЛОВИЦЕ И НАРОДНИ ГОВОРНИ ИЗРАЗИ У ЋОПИЋЕВОМ РОМАНУ НЕ ТУГУЈ БРОНЗАНА СТРАЖО

Abstract

Ћопић је, слично Андрићу, Лалићу, Његошу, Сушићу и још неким нашим писцима, умјетник који je свој стваралачки потенцијал допуњаво мудрошћу усменог књижевног стваралаштва. Његов дар би се снашао и без «одласка» међу народ, али је он, с разлогом, вјеровао да ће тако постићи више, проћи сигурније и бити увјерљивији, и интересантнији, у казивању истине о удесу у којем се нашао његов народ. И, оно најбитније, као писац, трајаће дуже, односно тешко ће изаћи из сфере интересовања читалачке публике. У раду су истакнути, само неки, од многобројних примјера пословичке грађе које је користио у роману Не тугуј бронзана стражо, а који се јављају у дескрипцији, монолозима и дијалозима ликова, пејзажима и сл.