KATASTROFALNI DOGAĐAJI I POTREBA UČEŠĆA DRŽAVE U PROCENI RIZIKA, PREDUZIMANJU MERA I SANACIJI ŠTETA

Abstract

Katastrofe se dešavaju mimo naše volje, i sasvim je svejedno da li smo mi na njih spremni ili nismo. Vrlo retko se mogu predvideti, te je stoga od krucijalnog značaja da se ima unapred pripremljen plan za njih. Taj plan mora da predupredi posledice katastrofalnih događaja, i država pre svega mora da ima spreman plan za reagovanje kada se taj događaj desi, kao i plan za obnovu kada se takav događaj desi, ili makar nešto od navedenog. Razvijenije zemlje su imale obično bolje reagovanje na katastrofalne događaje, dok su one manje razvijene bile obično sa lošijim planovima, što dovodi do toga da siromašnije zemlje bivaju više pogođene katastrofalnim događajima nego bogate, a to samo produbljuje jaz između njih. Svako upravljanje katasrofalnim događajima sadrži analizu rizika, studiju pretnji i ranjivosti i smanjenje rizika, kao i sprečavanje, ublažavanje negativnih događaja i na kraju spremnost, upozorenje i odgovor kao i oporavak, koji čine rehabilitacija i rekonstrukcija. Katastrofe se rutinski dele na prirodne ili izazvane ljudskim delovanjem. Na primeru najnovije pandemije možemo videti koliko su neusklađeni modeli odgovora na celu situaciju. Ukoliko se država ne ukljiči aktivno u sve ovo, to može dovesti do ozbiljnih socio-ekonomskih potresa u zemlji.