ЛИЧНОСТ И НОВОКОМПОНОВАНА НАРОДНА МУЗИКА КАО СТРАНПУТИЦА ДРУШТВА, (НЕ)КВАЛИТЕТ ТЕКСТОВА

Abstract

Аутори у овом раду указују на новокомпоновану народну музику као странпутицу друштва, као пријетњу друштву знања, друштву умјетности и квалитетној музици, а самим тим и пријетњу самој личности. Циљ истраживања је, етнолошким (латентно етномузиколошки) и књижевним приступом, анализирати текстове новокомпоноване народне музике како би се установио њен квалитет и утицај на друштво и личност. Анализа је проведена на одабраним примјерима из различитих фаза историјског развоја ове врсте музике, с акцентом на компарацију текстова пјесама старијег и новијег датума. Установљено је да су и у оваквим дјелима, која нису (умјетнички) високо вреднована, евидентни елементи стагнације друштвених вриједности (морала, хуманости, љубави) и других квалитета који би требали да одликују једно
друштво. Резултати хронолошке анализе литерарног текста новокомпонованих народних пјесама (с општим освртом на карактеристике музичко-изражајних средстава) потврђују упрошћавање, поједностављивање и банализовање музике и
текста, која се у том случају не може сматрати временском умјетношћу, а о књижевности и да не говоримо. Наведени су и ставови ученика о новокомпонованој музици, њихова размишљања о етици текстова, кaо и закључци о њиховим рефлексијама. Ауторке дају приједлоге за ублажавање (ако не рјешавање) ове музичко-језичке странпутице и деградације савременог друштва и личности која се у њему развија.