Опстанак државе вишеструко зависи од тога колико је безбедна и како се такво стање може остварити. Успешност или неуспешност њене борбе за опстанак зависи од количине раположиве моћи и начина њеног коришћења. Коришћење националне моћи подразумева способност државе да планским и рационалним ангажовањем својих ресурса производи промене у унутрашњем (интеракција између институција и грађана у оквиру своје територије) и спољнем амбијенту (интеракција са субјектима у свом окружењу ван својих граница), које у синтетизованом смислу обезбеђују њен опстанак иодрживи развој. У складу с наведеним, држава успоставља неопходан број макросистема (политички, економски, безбедносни, образовни и др.), а сваког одњих сачињавају бројни микросистеми на више нивоа. Реч је о сложеним, динамичким и хијерархијским системима који су део вишег (државног) система који остварују конкретан циљ. Управо о томе говори овај рад.
