ОМЛАДИНСКЕ ПОТКУЛТУРЕ И МАСОВНИ МЕДИЈИ

Abstract

Поткултура (супкултура) изражава културну посебност
једног друштвеног слоја, групе, припадника градске, односно сеоске средине, или
омладинске популације, односно генерацијску различитост у културном
понашању. Поткултуру чини група појединаца у друштву, истих година,
друштвеног и економског статуса, етничке припадности итд., који имају исте
интересе, циљеве, и сл. Поткултура је особени културни образац једне такве
групе. Данас, у ери масовне културе, када нас прије свега захваљујући медијима
преплављују кич и шунд на сваком мјесту, укус изнова добија своје право мјесто
у процесу образовања – оно мјесто које је иначе и имао када је „човјек доброг
укуса“, у ствари, био образован (културан) човјек. Основа за развој естетског
процјењивања у музици је култивисање осјетљивости и реаговање на досљедно
музичко кретање, на смјењивање напетости и опуштања и на експресивно
значење музике, с тим што не би требало да се естетско процјењивање
идентификује са разумијевањем, без обзира што та два појма имају доста
заједничког. Новија појава у култури, која је настала у доба масовног друштва,
назива се кич. Савремени масовни медији, гдје предњачи телевизија, упорно су
његовали и подстицали све врсте кича, а највише политички и музички. Тај
неукус и све оно што се некада може видјети на вашарима и свадбама, под
шатрама, у задње вријеме, а посебно у предизборним тркама, могло се видјети и
на телевизији. Очекивати је да ће се образовање и култура супротставити кичу.