ПОПУЛАЦИОНА ПОЛИТИКА КАО ДИО РАЗВОЈНЕ ПОЛИТИКЕ

Abstract

У свим земљама се тежи ка развоју и планирању мјера које ће
омогућити несметан развој друштва и обнављање становништва. Ове мјере су
најчешће уграђене у законске оквире који омогућавају успјешност популационе
политике. Већина земаља нема јасне популационе политике које подразумијевају
потпуно уважавање људских права. Сарадњом свих актера друштва, циљ је да се
промовише и заштити породица као основна јединка друштва, да се подстиче
нови однос између породице, државе и локалне заједнице и да се јача свијест. У
многим државама у којима је забиљежен низак ниво наталитета, владе су увеле
политику подстицања рађања, како би тиме утицале на повећање стопе
наталитета. Успјех тих мјера, углавном, зависи од тога да ли представљају
противтежу стварним чиниоцима који су, прије свега, и допринијели битном паду
наталитета. Анализа опште стопе наталитета указује да простор Републике
Српске спада у нисконаталитетна подручја - бруто стопа фертилитета је веома
ниска и према процјени броја становника за 2012. годину, она износи 1,2 дјетета
по мајци. То је посљедица каснијег планирања породице, све раширенијег
самачког живота, послијератних траума, расељавања и процеса избјеглиштва, али
и тешке социо-економске ситуације, психолошких и других фактора. Овај рад на
сажет начин приказује основе демографије као науке о становништву и
досадашње провођење мјера популационе политике у Републици Српској.