SAMOOPREDELJENJE NARODA I SUVERENOST DRŽAVA

Abstract

Pravo na samoopredeljenje i otcepljenje je u određenom isto-
rijskom razdoblju bila romantična vizija mnogih složenih država i integriranih narodnih
zajednica, koje su u tom pravnom institutu međunarodnog prava videle svoju bolju
budućnost. Međutim, u uslovima globalizacije i jednopolarnog sveta, korišćenje ili
upotreba toga prava može da bude za mnoge »otcepljenje« zajednice avantura sa
nesagledivo lošim posledicama po njih. Praksa pokazuje, da je većina onih naroda ili
zajednica, koje su sanjale nezavisnost i suverenost za sebe, otcepljenjem postigle samo
drugi i teži oblik zavisnosti i neslobode. S aspekta razvoja građanskih demokratija,
samoopredeljenje u vidu otcepljenja određenih naroda od međunarodno priznatih
državnih zajednica je proces, koji protivureči osnovnoj ideji o građanskoj i
demokratskoj državi, odnosno državi građana, zajednice ljudi a ne naciona. Dakle, u
novim okolnostima pravo naroda na samoopredeljenje i otcepljenje nema više onaj
značaj, koji je imalo u prošlosti, što su najbolje pokazali rezultati otcepljenja država
bivše Jugoslavije i referenduma za otcepljenje Škotske od Velike Britanije.