КРИВИЧНОПРОЦЕСНИ И КРИМИНАЛИСТИЧКИ АСПЕКТИ СПРОВОЂЕЊА ТУЖИЛАЧКЕ ИСТРАГЕ

Abstract

У склопу свих бројних измјена које су се десиле у
кривичном поступку, питање истраге се са правом наметнуло као централно питање реформе кривичног поступка и оно се углавном сводило на дилему судска или тужилачка истрага. Истрага није више повјерена истражном судији, већ тужиоцу који наређује њено спровођење ако постоје основи сумње да је извршено кривично дјело. Тиме се потпуно мијења мјесто и улога тужиоца у истражном поступку. Његова пасивна улога се до тада заснивала на стављању захтјева за спровођење истраге, односно, добијену кривичну пријаву јавни тужилац је претварао у захтјев за спровођење истраге, која се
углавном и спроводила без њега. Дакле, са оптужницом заснованом на доказима које су му припремали други, полиција или истражни судија, јавни тужилац је излазио пред суд, на главни претрес. Његова улога у прикупљању доказа – спровођењу истраге, била је минимална и потпуно пасивна. Новим концептом тужилац добија потпуно нову
улогу. У току истраге тужилац може предузети све истражне радње, али исто тако може наложити и овлашћеним службеним лицима да те радње спроведу. Тужилац „управља активностима овлашћених службених лица везаним за проналажење осумњиченог и прикупљање изјава и доказа“. У вези са тим, полиција има посебна овлашћења и дужности. Од стране полиције предузете истражне радње, уколико су
у складу са Законом о кривичном поступку, могу се употријебити као доказ у кривичном поступку. У суштини, полиција представља „сервис“ тужилаштва у остваривању заједничког циља, спречавања и откривања кривичних дјела и учинилаца.