КРИМИНОЛОШКИ КОНТЕКСТ ТЕРОРИЗМА

Abstract

Тероризам је предмет поручавања многих друштвених
и хуманистичких наука истовремено. Не умањујући значај осталих
истраживања, чини се да су посебно важна она која тероризам посматрају
као криминални феномен, тј. злочин, његовог извршиоца и жртву,
као и начин на који друштво реагује на тероризам. Иако емпиријска
истраживања тероризма (не само код нас, већ и у свијету) нису нарочито
развијена, могу се уочити четири тенденције: прво, интензивне
друштвене промјене утичу на облике испољавања тероризма, друго,
тероризам је битно измијенио форме и начине испољавања, треће, све
више су измијењене и виктимогене предиспозиције жртава, што је, прије
свега, манифестовано кроз неселктивност и насумичност, и четврто,
масовна реакција на тероризам, укључујући инструмене националне
безбједности, као и ширу кривичноправну реакцију. Наравно, реакција
на тероризам данас је, прије свега, реакција међународних субјеката, а
све мање националних држава. То је зато што је тероризам данас све више
међународни, па и геополитички проблем. Томе су највише допринијеле
промјене у манифестацији тероризма (облика и начина испољавања),
терористичког организовања, његове распрострањености, али и утицај
који на тероризам остварују друге појаве. У раду ћемо указати на нека
основна криминолошка обиљежја тероризма, укључујући његову
етиолошку и феноменолошку димензију, глобализацију тероризма, али
и друштвену реакцију на ову изразито негативну појаву.