ПОСЕБНЕ ИСТРАЖНЕ РАДЊЕ – ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА И КРИТИЧКИ ОСВРТ

Abstract

Развој цивилизације и друштва, до данашњих дана,
резултирао је повећењем степена урбанизације. Урбанизација
подразумијева проширење урбаних на уштрб руралних средина, а
такође и виши степен урбаности руралних средина. Међутим, убрзани
развој, поред предности, донио је са собом и негативне појаве, међу
којима значајно мјесто заузима испољавање различитих облика
криминалитета. Ово се посебно односи на развој и најтежих облика
криминалитета, као што су организовани криминалитет, тероризам и
тешки облици криминалитета у привредно-финансијском пословању.
Такође, појавне облике криминалитета карактерише злоупотреба
савремених технологија с једне стране, као и нови начини вршења
кривичних дјела с друге стране. Све то условљава и ‘’модернизацију’’
полицијског реаговања на овакве облике криминалитета. Посебне
истражне радње намећу се као један од савременијих приступа
супротставању модерном криминалитету. Оне су као такве уведене у
наше кривчно процесно законодавство 2003. године, што је оптималан
период да се сагледа њихова ефикасност у сузбијању криминалитета.
Исто тако могуће је извршити и анализу законских норми које
прописују примјену посебних истражних радњи, те дати оцјену њихове
усклађености са међународним стандардима у овој области, али и
примјењивости код нас. У раду смо дали осврт на неке од наведених
тема.