ЕФИКАСНОСТ ОДБРАНЕ НАКОН РАЗЛИЧИТИХ МЕТОДСКИХ И ТРЕНАЖНИХ ПРИСТУПА У УСЛОВИМА МАКСИМАЛНЕ СРЧАНЕ ФРЕКВЕНЦИЈЕ

Abstract

На узорку од 18 испитаника, студената Високе школе
унутрашњих послова из Бањалуке, подијељених на два субузорка,
анализирана су два различита приступа у усавршавању и ефикасности
одбране од непознатог напада штапом. Предмет истраживања је
ефикасност одбране и успостављања потпуне контроле у условима
мировања и условима срчане фреквенције веће од 180 откуцаја у
минуту. Основни циљ истраживања је испитивање разлика у ефектима
различитих методских и тренажних приступа. Метод рада у контролној
групи се одвијао у складу са актуелним методским и тренажним
принципима, у аеробном режиму рада, док је експериментална
група радила у приближно реалним животним условима, у аеробно-
анаеробном режиму. Након прикупљања података и проведене
одговарајуће статистичке процедуре, није добијена статистичка
значајност разлика између група. Претпоставља се да је разлог овоме,
прије свега, бојазан од међусобног повређивања, нереалан, спор и
непрецизан напад и пренаглашена асистенција нападача с циљем
помагања у реализацији успјешне одбране. Вјерује се да би достизањем
високог степена извођења основних елемената технике и њихових
веза, високог нивоа моторичких способности испитаника, њиховом
сигурношћу и самосвјешћу, као и могућношћу модификације технике у
свим условима одбране, било могуће достићи ниво који би обезбиједио
утилитарност моторичких програма у реалним животним ситуацијама.
Наравно, за испуњење овог циља потребно је континуирано и дуготрајно
вјежбање и усавршавање основних елемената технике и њихових веза,
који се изучавају на предмету Специјално физичко образовање.