ДА ЛИ СЕ НА УВИЂАЈУ ПЛАНИРАЈУ И ПРОВЈЕРАВАЈУ ВЕРЗИЈЕ?

Abstract

Увиђај представља једну од најбитнијих хитних
истражних радњи која се предузима на мјесту криминалног догађаја
у циљу проналажења, фиксирања предмета, трагова кривичног дјела,
учиниоца. Кроз увиђајне радње надлежног органа у поступку прве
интелектуалне и предметне перцепције „сцене кривичног дјела“ и
предузимања предметних дјелатности остварује се суштински задатак
и циљ увиђаја. Ова радња има своје кривично процесно утемељење у
свим законима о кривичном поступку, гдје се, нажалост, дефинише
врло кратко, кроз једну, евентуално пар реченица. Законски приступ
дефинисању увиђаја недовољно објашњава карактер, садржај, а посебно
технологију извођења ове изузетно значајне откривачко-истражне
радње. Таква ситуација оставља велику празнину, простор, али и
потребу и инспирацију криминалистичкој науци да операционализира
свеукупне аспекте увиђаја. Како се ради о својеврсној криминалистичко-
форензичкој дјелатности организоване и циљно усмјерене увиђајне
екипе, неопходно је детаљно утврдити задатке и начине функционалног
садејства свих учесника. У раду ће се проблематизовати, анализирати
један битан сегмент увиђаја, у вези са криминалистичким верзијама
као кључним мисаоно-логичким, ванпроцесним институтом, који у
криминалистичком раду, а посебно у процесу везивања интелектуалног
и предметног дјеловања на мјесту криминалног догађаја и преласка од
мисаоног ка рационалом има одлучујућу улогу и значај. Поставља се
питање о садржају и процесу планирања, и евентуалног провјеравања
криминалистичких верзија на мјесту злочина, са напоменом да се не
излази из законских оквира увиђаја и да се онемогући субјективизам у
коначном закључивању. Од различитих схватања у вези с овим битним
питањима у криминалистичко-истражној дјелатности, у раду ће се дати
претходно одређена традиционална схватања, а онда на бази неких
савремених актуелности мишљење и могући приједлози. Садржај рада
ће се подржати искуствима из увиђајне праксе.