КОРЕЛАЦИЈА, СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ ПОСЕБНИХ ИСТРАЖНИХ РАДЊИ И МЈЕРА ТАЈНОГ ПРИКУПЉАЊА ИНФОРМАЦИЈА

Abstract

Класичне методе истраживања и доказивања тешких
кривичних дјела путем редовног кривичног поступка су временом
постале неефикасне и недовољне, па се наметнула потреба њихове
допуне и замјене новијим методама и техникама – тзв. специјалним
(посебним) истражним техникама. У суштини, специјалне истражне
технике карактерише тајност дјеловања, давање ширих овлашћења
полицији, органима правосуђа и обавјештајно-безбједносним
агенцијама, с обзиром на то да им шира овлашћења омогућавају
и привремено ограничавање уставних права и слобода грађана.
Првенствени циљ примјене специјалних истражних техника, односно
посебних истражних радњи од стране полиције и правосуђа јесте
документовање и процесуирање случајева за потребе вођења кривичних
поступака поводом припреме или већ учињених кривичних дјела (post
delictum). На другој страни, циљ примјене мјера тајног прикупљања
информација од стране обавјештајно-безбједносних агенција, у већини
случајева, везан је (ante delictum) за заштиту безбједности државе,
односно глобалну безбједност, па с тим у вези тако прикупљени подаци
нису у функцији кривичног поступка већ заштите безбједности државе.