УПОРЕДНИ ПРИКАЗ РЕЗУЛТАТА ПЕРИОДИЧНИХ ЉЕКАРСКИХ ПРЕГЛЕДА РАДНИКА МУП-a РС: СЈП, РУЦЗ И СВИХ ОСТАЛИХ ОРГАНИЗАЦИОНИХ ЈЕДИНИЦА МИНИСТАРСТВА, ИЗВРШЕНИХ У 2014. ГОДИНИ

Abstract

Сврха обављања периодичних љекарских прегледа
радника на пословима с повећаним ризиком јесте рано откривање
обољења и праћење поремећаја здравственог стања радника, да би се
правовременом дијагностиком и лијечењем спријечиле или умањиле
штетне посљедице по њихово здравље, као и да би се сачувала њихова
радна способност. У циљу сагледавања здравственог стања радника
МУП-а РС, урађена је анализа 237 љекарских прегледа извршених у
2014. години. Прегледано је 77 радника Специјалне јединице полиције
(СЈП), 73 радника деминерског тима Републичке управе цивилне
заштите РС (РУЦЗ) и 87 радника свих осталих организационих
јединица МУП-а (ОСТАЛИ). Просјечна животна доб прегледаних је била
39,2 ± 6,5 година, а експозициони радни стаж 16,4 ± 6,8 година. Иако
је 95,4% прегледаних радника цијењено способним, више него сваки
четврти (25,3%) је био способан уз редовну терапију, корекцију вида,
заштиту чула слуха од буке или поштеду од одговарајућих активности,
најчешће од СФО и већих физичких оптерећења по основу обољења
кичме. Неспособним за рад цијењен је један радник РУЦЗ по основу
психијатријског поремећаја и један радник из групе „осталих“ по основу
тежег срчаног обољења. Коначна оцјена здравствене способности није
дата за 9 или 3,8% радника, јер нису доставили резултате додатних
претрага. Код скоро сваког десетог радника (9,3%) нађена је тјелесна
тежина већа за 30% и више од нормалних вриједности, и то највише код
групе „осталих“ (17,2%). У складу са чињеницом да је повећана тјелесна
тежина значајан фактор ризика за настанак кардиоваскуларних
и осталих обољења, нађене су и: повишене вриједности крвног
притиска код 13,5%, повишене вриједности шећера у крви код 5,5%,
а обољења мишићно-коштаног система код 12,2% радника. И поред
веће изложености професионалном стресу и старије животне доби
деминерског тима РУЦЗ, редовно обављање периодичних љекарских
прегледа и континуирано спровођење предложених превентивних
мјера допринијело је процентуално мањем учешћу повишеног крвног
притиска код њих него код радника из групе „осталих“ (17,8 : 20,7%). По
основу психолошког тестирања, нађено је oдступање од предвиђених
норми код тестова интелигенције за 5,1%, а код тестова личности
за 8,0%, али се оно односило углавном на појединачне тестове, и то
не у мјери која би значајно утицала на обављање послова. Код 16,0%
радника нађени су поремећаји функције вида, и то највише у смислу
потребе корекције вида код старијих радника. Код скоро сваког седмог
(или 15,6%) прегледаног констатовано је оштећење слуха, и то као
посљедица акустичне трауме. Узроци нађених оштећења слуха код
радника РУЦЗ и групе „осталих“ нису само посљедица изложености
професионалним ризицима, већ и посљедица њиховог учешћа у рату.
Имајући у виду просјечну животну доб и захтјеве у погледу функције
слуха које су приликом пријема морали испуњавати радници СЈП, може
се закључити да су нађена оштећења слуха код њих посљедица само
професионалне трауме.