ПРЕГОВАРАЊЕ КАО НАЧИН РЈЕШАВАЊА КРИЗНИХ СИТУАЦИЈА У МИНИСТАРСТВУ УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Abstract

Савремене безбједносне службе користе све расположиве
стручне и научне ресурсе како би сталним усавршавањем метода које
користе у свом раду ишле у корак са изазовима растућег криминала
и тероризма. Уз улагање у технолошки напредак, приоритет је дат
улагању у развој људских ресурса у смислу усмјеравања, усавршавања
и савладавања одређених вјештина које битно подижу ефикасност у
области планирања, руковођења и реализовања конкретних задатака.
Узимање талаца или отмице су нека од оружја у криминалном арсеналу,
која ипак дају више шансе властима да избјегну катастрофалне
посљедице. Овакве ситуације се могу ријешити или преговорима
или примјеном силе. У кризним ситуацијама, у којима је могуће
остварити контакт са супротстављеном страном, преговарање може
да буде успјешно и да има предност над другим полицијским мјерама.
За рјешавање кризних ситуација преговорима, развила се посебна
дисциплина позната као полицијско преговарање.У овом раду је
представљено полицијско преговарање као метод рјешавања кризних
ситуација, анализирани су циљеви и задаци полицијских преговарачких
тимова, стратегије и тактике комуникације, а представљен је и систем
организације преговарачке службе МУП-а Републике Српске с освртом
на конкретне задатке преговарача, што читаоцима и истраживачима
може указати на значај преговарања за безбједност грађана Републике
Српске, као и потребу за даљим развојем ове значајне области
полицијског дјеловања.