ВОЛУНТАРИЗАЦИЈА И КВАЗИКРИМИНАЛИСТИЧКА ПРАКСА У ВЕЗИ СА УВИЂАЈЕМ

Abstract

У пракси су изражени бројни проблеми у вези са
предузимањем истражних радњи, а поготово су ти проблеми изражени
код увиђаја. Као посљедица тога, јавља се одређена волунтаризација у
предузимању и вршењу увиђаја, која, усљед заступљености, засигурно
заслужује и посебну елаборацију тог квазикриминалистичког
поступања. Узроци наведеног су многобројни, али је чињеница да се
углавном могу перципирати кроз незнање или квазикриминалистичко
знање полицијских службеника, што резултира пауперизацијом и
својеврсним скрњављењем криминалистике, и као науке и као праксе.
Поред стручних и професионалних посљедица, волунтаристичко и
квазикриминалистичко поступање полиције резултира и немогућношћу
коришћења резултата увиђаја у доказном поступку. Усљед наведеног, у
раду ће се дати неколико примјера за које аутор сматра да представљају
учесталију негативну праксу у вези са вршењем увиђаја.