ФЕНОМЕНОЛОГИЈА ПРИРОДНИХ КАТАСТРОФА теоријско одређење и класификација природних катастрофа

Abstract

У научној литератури, домаћој и светској, теоријско
одређење и класификација природних катастрофа представља веома
актуелно питање. Неопходност и мотивисаност аутора за успостављање
концизних дефиниција произилази из потребе јасног разграничења
катастрофа од свега осталог, а најпре од њему сродних концепата као
што су опасности, кризе и ризици. Свакако, интерес од дефинисања
произилази из потребе да се опише област проучавања и створе услови
за акумулацију знања и изградњу теорија. При томе, истраживачи из
области студија катастрофа, сусрећу се и са дискусијама и дебатама
око разграничења појмовног одређења катастрофа од ванредних
ситуација. Резултати истраживања показују да је теоријско одређење
природних катастрофа пратило: друштвени амбијент у чијим оквирима
је и настало, научну дисциплину из које је потекло, сврху, географски
регион настанка итд. Када се посматра њихов настанак, примећује се да
су прве дефиниције дате од стране лингвиста и да су оне у великој мери
одржавале специфичности културе и језика у склопу кога су и настале.
Временом су еволуирале у складу са вишестраним променама у свету.
Велики број њих, иако на први поглед противречне, настају у оквиру
истог категоричног домена. Почивају на различитим теоријским и
емпиријским основама. Такође, није исто дефинисање катастрофе као
феномена или области проучавања. Истраживачи често упадају у замку
да концептуалне основе феномена као што је катастрофа, замењују
објашњењима шта чини и како друштво делује у таквим ситуацијама.
Предмет рада представља теоријско одређење и класификација
природних катастрофа, са посебним освртом на њене последице.