МАТЕРИЈАЛНОПРАВНИ ПОЈАМ КРИВИЧНОГ ДЕЛА ИЗНУДА У КРИВИЧНОМ ЗАКОНОДАВСТВУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Abstract

Кривично дело изнуда као традиционални облик
насилних имовинских деликата побуђује пажњу стручне и опште
јавности (грађана), како због значаја заштићеног добра (објекта
заштите), учесталости и обиља појавних облика испољавања у
свакодневном животу, тако и због обима и интензитета проузрокованих
последица, односно начина и средстава његовог извршења. Изнуда, због
самог начина извршења који се састоји у примени силе или упућивању
претње, представља не само наношење пасивном субјекту имовинске
штете већ и његово излагање душевним патњама. Учинилац овог
дела тежи да упозна личност и животне прилике пасивног субјекта
како би могао да адекватном претњом изазове страх код њега. У
контакт са пасивним субјектом учинилац ступа непосредно или
преко посредника, употребом уређаја за комуникацију, ређе писаним
путем. Учинилац посебно настоји да демотивише пасивног субјекта
за било какав отпор, да га отуђи од било кога ко би му могао пружити
помоћ, нарочито да одврати пасивног субјекта од обраћања полицији
или органима правосуђа. У раду ће се презентирати, анализирати и
проблематизовати материјалноправни појам кривичног дела изнуда у
кривичном законодавству Републике Србије, а који се односи на појам
(биће) дела, објекат заштите, радњу извршења, последицу кривичног
дела, субјективна обележја кривичног дела и квалификоване облике
кривичног дела изнуда.