ПОРЕСКА УТАЈА У КРИВИЧНОМ ЗАКОНОДАВСТВУ СРБИЈЕ – ОСНОВНО КРИВИЧНО ДЕЛО ПРОТИВ ДРЖАВНИХ ФИНАНСИЈА И ПОСЕБНО КРИВИЧНО ДЕЛО ПРОТИВ ПРИВРЕДЕ

Abstract

Пореска утаја је врста незаконите пореске
евазије. О порескоj утаји се најчешће говори онда када се
избегава плаћање непосредних пореза. Неплаћање пореза
може бити санкционисано као прекршај, привредни преступ
или кривично дело. Обухват анализе у овом раду ограничен
је на област незаконите евазије, и то конкретно на пореску
утају као основно кривично дело против државних финансија
и посебно кривично дело против привреде. У раду је при
томе учињен осврт на сва релевантна питања која су у вези са
пореском утајом као кривичним делом. Конкретно, учињен је
осврт на појам и деликте привредног криминалитета, разлоге
пореске евазије, те незакониту пореску евазију, потом на опште
карактеристике кривичних дела против привреде, те на саму
пореску утају, опредељујући прво, у кратким цртама, њен
историјски развој, одређење у Кривичном законику Србије, и,
коначно, анализирајући праксу правосудних органа у Србији
у кривичним поступцима за пореску утају. Основни разлог
инкриминације пореске утаје произилази из потребе да се
уставне обавезе грађана, плаћање пореза и других дажбина
и обезбеђење средстава ради финансирања јавних функција
обезбеде и кривичноправним нормама. Ово је нарочито битно
због тога што се последице пореске утаје манифестују на свим
пољима од виталног значаја за једну државу: нпр., на фискалном
плану, социјалном плану, политичком плану, итд. Значајна
компонента у одговору на облике пореске утаје јесте свест, не
само стручне јавности и правосудних органа већ и свих грађана,
о штетности недозвољене пореске евазије уопште, нарочито
пореске утаје, те последицама које свакодневно врло битно
утичу на многе аспекте живота свих нас и наших потомака.