МРЖЊА КАО СУБЈЕКТИВНИ ЕЛЕМЕНТ КОД КРИВИЧНОГ ДЈЕЛА РАЗБОЈНИШТВА

Abstract

Најтежа кривична дјела, међу којима су разбојништва и
разбојничке крађе као традиционални облици насилних имовинских
деликата, у бићу свог дјела инволвирају директан умишљај као облик
свјесне и вољне управљености учиниоца на проузроковање посљедице
на имовини другог лица уз употребу силе или квалификоване пријетње,
а у намјери прибављања противправне имовинске користи. Ова намјера
мора да постоји на страни учиниоца у моменту предузимања радње
извршења кривичног дјела, те представља унутрашњи покретач, мотив,
подстицај учиниоца на предузимање своје радње према одређеном
објекту, у остварењу одређеног циља. Инспирацију за писање рада ове
врсте створиле су измјене и допуне у Кривичном закону Републике
Српске из 2013. године, у којем је мржња дефинисана као побуда за
извршење кривичних дјела, те је мотивисаност мржњом уведена као
елемент бића кривичног дјела разбојништва у његовом квалификованом
облику, те су на основу тога предвиђене посебне казне за учиниоце ових
кривичних дјела уколико су она учињена из мржње. Сходно наведеном,
мотивисаност мржњом приликом извршења кривичног дјела
разбојништва представља основни проблем истраживања овог рада, а
кроз детаљну анализу пресуде Окружног суда Бања Лука, указаћемо да
је мржња доминантан и основни мотив учиниоца у времену извршења
кривичног дјела.