ПОСЕБНЕ МЈЕРЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ САОБРАЋАЈНЕ ПОЛИЦИЈЕ

Abstract

Глобалним планом деценије акције за безбједност
саобраћаја (2011–2020) дефинишу се општи циљеви, те пет стубова
(колона) у оквиру којих је потребно предузимати мјере с циљем
унапређења безбједности саобраћаја. Међу тим колонама истиче се
и стуб број 4 који се односи на унапређење понашања учесника у
саобраћају. Унапређење безбједности саобраћаја ослања се, прије свега,
на свеобухватне кампање, едукације, доношење адекватних прописа,
али унапређење понашања учесника у саобраћају у нашим условима у
највећој мјери се ослања на унапређење система мјера и санкција, те
њихову досљедну примјену од стране саобраћајне полиције. С обзиром
на то да возачи, у нашим условима, најчешће не прихватају ризик
од учешћа у саобраћајним незгодама усљед непоштовања прописа,
преостаје нам једино да прописима дефинишемо систем мјера и санкција
према починиоцима прекршаја и кривичних дјела против безбједности
саобраћаја, те да њиховом досљедном примјеном од стране саобраћајне
полиције коригујемо понашање учесника у саобраћају и да их, на
неки начин, „приморамо“ да поштују прописе у саобраћају. У складу
са тим, у овом раду ће бити приказане мјере које, у складу са важећим
законодавством, стоје на располагању полицијским службеницима,
као и санкције које полицијски службеници могу изрећи починиоцима
прекршаја у саобраћају. Примјеном наведених мјера, полиција, прије
свега, репресивно дјелује према починиоцу прекршаја, али дјелује и
превентивно на даље чињење евентуалних прекршаја или кривичних
дјела.