КОРЕЛАЦИЈА СЛАБЕ ДРЖАВЕ И СТРУКТУРАЛНИХ ФАКТОРА У ОПСТАНКУ И ШИРЕЊУ ТРГОВИНЕ ЉУДИМА КАО ТРАНСНАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЈЕДНОСНЕ ПРИЈЕТЊЕ

Abstract

Трговина људима је у теорији међународних односа,
односно у савременим теоријама безбједности одавно препозната као
транснационална безбједносна пријетња. У глобалној борби против
овог феномена, као један од субјеката безбједности се јавља и држава.
Међутим, у постојећим теоријским дискурсима присутан је критички
теоријски приступ који сматра да држава данас не само да није
субјекат безбједности у новијој историји него је извор небезбједности,
односно безбједносних пријетњи, како по своје грађане тако и шире у
међународном контексту.
Стога, предмет анализе овог рада су теоријски дискурси/дебате о
доприносу слабе државе и структурних фактора/ефеката глобализације
у опстанку и прелијевању трговине људима у међународном контексту.
С једне стране, анализирају се теоријски приступи који одређују разлоге
и обавезе – због чега држава има одговорност да спречава феномен
трговине људима, као и приступи који акценат стављају на слабу
државу која доприноси опстанку тог феномена. Међутим, аутор се, с
друге стране, осврће и на теоријске приступе који његују стајалишта
да трговина људима није безбједносни проблем само слабих, него и
јаких држава. Односно, фокус пажње се помјера на утицај структурних
фактора (ефекти глобализације, ставови према полу, потражња за
проституткама...) који легализују трговину људима кроз политику и
токове капитализма, чиме људско биће, у најбољем случају, постаје
предмет „робне“ размјене капиталистичке економије кроз секс-
индустрију или постаје жртва трговине људима. Кроз овакав однос,
јаке земље глобалног свијета поред тога што стимулишу и легализују
трговину људима, по принципу понуде и потражње привлаче и регрутују
људска бића из слабих држава и стављају их у процес експлоатације.
На крају, циљ овог рада јесте да се покуша кроз теоријске поставке
и скромне емпиријске индикаторе дијелом помјерити тежиште са слабе
државе на јаке државе кроз приказ глобалних структурних фактора
који, такође, доприносе опстанку и ширењу трговине људима, што их
све заједно доводи у корелацију (стање суодносности) са трговином
људима.