ПРАВНО РЕГУЛИСАЊЕ ОДНОСА ДРЖАВЕ И ЦРКВЕ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ И НАЧЕЛО ЛАИЦИТЕТА

Abstract

Аутор у раду говори о правном регулисању односа државе и цркве у
Босни и Херцеговини. Притом, аутор наглашава да овај однос детерми-
нише опредељеност за моделом кооперативне одвојености. Овај однос се,
пре свега, карактерише потпуном аутономношћу у институционалном
подручју у погледу религијског утицаја. Црква може да буде друштвени
фактор, али нема утицаја на рад институција. То потврђују судске одлу-
ке које су наведене у раду, и у којима је сачувана институционална ауто-
номија у погледу ауторитета религијских норми. Аутор сматра да је на
овај начин задовољен први критеријум лаичке републике који се тиче недо-
минатности религије над државом и њеним институцијама. Када је реч о
друга два критеријума, слободи савести и забрани дискриминације, у раду
се истиче да су и они загарантовани правним прописима унутар БиХ.