(НЕ)УСТАВНОСТ И (НЕ)ЗАКОНИТОСТ УРЕДБЕ О МИНИМУМУ ПРОЦЕСА РАДА У ОБРАЗОВНИМ УСТАНОВАМА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

Abstract

Влада Републике Српске је у децембру 2012. године донијела Уредбу о минимуму процеса рада и начину његовог обезбјеђивања у образовним установама и установама ученичког и студентског смјештаја. Овом уредбом предвиђено је да се у образовним институцијама, у случају штрајка, мора обезбиједити тзв. минимум процеса рада. Аутори оспо-равају постојање уставног и законског основа за доношење ове уредбе, тврдећи да је Влада тиме прекршила Устав Републике Српске и Закон о штрајку. У раду се полемише са аргументима које је Влада Републике Српске изнијела покушавајући да докаже постојање правног основа за доношење Уредбе. Оспоравајући ове аргументе, аутори истичу да пос-тоји правни основ за покретање поступка оцјене уставности и закони-тости Уредбе пред Уставним судом Републике Српске, како би се ова уредба прогласила неуставном и незаконитом. Овим радом, први пут се у нашој правној теорији разматра однос права на штрајк и права на образовање, као уставом загарантованих права. Притом, аутори су се користили нормативним, упоредноправним и историјскоправним мето-дом.
Кључне ријечи: Уставност; Законитост; Штрајк; Образовање; Минимум процеса рада; Влада Републике Српске; Уставни суд Републике Српске.