ИНСТИТУТ УСЛОВНОГ ОТПУСТА У КРИВИЧНОМ ЗАКОНОДАВСТВУ У БиХ – pro et contra

Abstract

Условни отпуст, као кривичноправни институт, по мишљењу мно-гих аутора, занемарен је у новијој стручној јавности. Ово се посебно ре-ферира на нас у БиХ, гдје је овај институт мање-више идентично одре-ђен уназад неколико деценија, док су се криминалнополитичке и друш-твене околности корјенито промијениле. Да ли је институт условног отпуста пратио те промјене? Нужан је критички осврт на условни отпуст, као начин суспендирања казне затвора. Ради се о прворазредном питању од есенцијалног теоретског, али, надасве, практичног значаја. Тим више, ако се узме у обзир да се казнена политика данас умногоме измијенила, те да преовладава мишљење јавности да се у већини случајева изричу благе казне, поготово када таква блага казна буде из-држана у мањем дијелу (трећина или половина). Да ли је овакво рјешење у данашњим околностима оправдано? Аутор ће, иако у краћим цртама, настојати приказати однос управних органа у чијој је надлежности од-ређивање условног отпуста, наспрам суда који је изрекао првобитну казну. Да ли се на овај начин дерогира правноснажна судска пресуда? Неопходно је да се овај институт својом примјеном уклапа у модерну казнену политику, а све с циљем ефикасније заштите од криминалитета, и, с друге стране, ради унапређења принципа индивидуализације и ресоцијализације. Аутор је покушао да, примјеном позитивноправног као и других научних метода, у сумарном приказу, представи разлоге за и против постојећег рјешења института условног отпуста у кривичном законодавству у Босни и Херцеговини, као и да de lege ferenda предложи одређена рјешења.
Кључне ријечи: Условни отпуст; Казна затвора; Опозив; Рехабилитација; Индивидуализација.