УТИЦАЈ МЕЂУНАРОДНИХ ФИНАНСИЈСКИХ ИНСТИТУЦИЈА У БиХ НА ЈАВНИ СЕКТОР, СТРУКТУРУ И ПОЛИТИКУ ДУГА

Abstract

На основу чланства у Међународном монетарном фонду, БиХ је ос-тварила чланство у IBRD и EBRD, те са ове двије међународне инсти-туције досегла обухватан и интензиван ниво финансијске сарадње као и са Европском инвестиционом банком. Ангажовање међународних финан-сијских извора у претходном периоду, ради јавног финансирања текућих инфраструктурних и других пројектних потреба, доминантно је било везано за СБ, EBRD, ЕИБ, те ММФ када је у питању потреба буџетског прилагођавања.
Обавезе према ЕИБ током посљедњег шестогодишњег периода при-ближно су утростручене при чему је учешће у структури укупног дуга удвостручено и промијењено са 5,46% на 10,58% .Обавезе према EBRD, у истом периоду повећане су 4,3 пута, и у односу на структуру у укупном спољном задужењу приближно утростручене са 2,58 % на 7,23 %.
У односу са Свјетском банком, финансирање домаћих пројектних потреба претежно је било усмјерено на IDA компоненту извора, па је дуг током периода по овом извору порастао за 18,6%. При томе, учешће обавеза према СБ у структури према укупном спољњем дугу опало је са 53,42 % на 37,45 %. Високе промјене обавеза према ММФ-у указују на тешкоће у санирању буџетског дефицита и присутну платнобилансну неравнотежу Босне и Херцеговине.
Иако финансијске активности ове три банке доминантно опредје-љују висину сувереног дуга БиХ, њихов транзицијски учинак на БиХ умјерен је и недовољан, посебно у дијелу кључних инфраструктурних пројеката.
Недовољни транзицијски ефекти, заостајање у реформама, одсу-ство средњорочног планирања у креирању сувереног дуга упућују на потребу преиспитивања система управљања дугом у БиХ.
Кључне ријечи: Јавни дуг; Спољни дуг; Систем управљања дугом; Економска политика; Економски развој; Фискална одрживост; Конкурентска способност.