ПРОЦЕС ДЕАЦИДИФИКАЦИЈЕ ПАПИРНЕ АРХИВСКЕ ГРАЂЕ Преглед метода

Abstract

Проблем убрзане разградње и пропадања папира усљед повећане киселости уочен је само неколико година након увођења дрвењаче и колофонија у процес производње. У киселој средини долази до хидролизе и оксидације целулозних влакана, што за посљедицу има смањење степена полимеризације целулозе, односно слабљење механичких својстава папира. У првој половини 20. вијека у конзервацију је уведен процес деацидификације папирне грађе. Циљ овог процеса је неутрализовати слободне киселине у папиру те депоновати алкалне резерве које служе као пуфери у сврху спречавања даљег пропадања и продужења живота папирних докумената и артефаката. У овом раду наведене су различите методе деацидификације папирног насљеђа.